Spomenica o proslavi desetogodišnjice Prosvjete

= ду —

задаће још и споредних послова. Учитељи су н. пр. радници код оснивања Земљорадничких Задруга и раде свагдје гдје год треба, па се надам да ће и учитељи Босне п Херцеговине пристати да буду радници и пријатељи народа у којем су. Госп. предсједник Културне Лиге споменуо је да се у једноме селу могу брво да прочитају све књиге и да се може догодити да у њиховим малим књижницама нема новијих других књига. Ја мислим да би згодно било да постоји организација у погледу тих књижница која би радила на томе, да се књиге чешће по библотекама мијењају. Наравно да би морало бити неколико централа п то: за Србију Београд, за Босну Сарајево и за Војводину Нови Сад. (Др.- Владимир Ћоровић: То је питање рпјешено покретним књижницама).

То би било неколико мисли које сам сматрао нужним да споменем.

Предсједник: г. Сава Урошевић: ријеч има г. М. Пушибрк.

Т. Мито Пушибр к: Поштована господо! Поред исцрпног реферата уваженог професора београдског университета, г. Павла Поповића, којим нам предочи важност народних књижница по народно просвјећивање, чули смо и осталу господу говорнике који помњиво расправљају о народним књижницама. Између осталога истакоше поштовани предговорници пи толике потешкоће, које се морају савладати при оснивању народних књижница, па и све препреке које рад истих ометају и послије оснутка. Ја сам слободан да се осврнем на та излагања поштованих предговорника и покушаћу да у неколико ублажим сваку бојазан у томе раду као и савлађивање препрека. Истицање потешкоћа и свих препрека баш у раду око оснивања народних књижница држим да самој ствари много смета. И трговац кад оснива своју трговачку радњу, а занатлија занатску такођер имају да преброде толике потешкоће п у будућности да се боре са толико препрека, па ипак се одваже и самостално отпочну послове без да у напријед знају и како ће успјевати. Бојажљиви и без самопоуздања, па били то трговци, занатлије или остали посленици не ће никада самостално отпочети свој посао, јер немају вјере у своју сопствену снагу и способност. Самосталне послове подузимају једино прегалачки духови, а прегаоцу је и сами Бог на помоћи. Не мислим с овим истицати бојазан пи српских културних раденика, већ једино напомињем да се што боље уочи и како и ми сви, који радимо.на народном просвјећивању и сваком унапређивању, па и при оснивању народних књижница морамо поред спреме такођер имати и потребито самопоуздање, одлучност па и довољно прегалачког духа да могнемо одговорити своме задатку. Бојазан п истицање препрека ми то чујемо сваки дан и у обичном нашем животу. Па ако успоредим наше друштво са једном војском а народне културне раденике са војводама те војске, онда је п још већма јасније да војводе морају својој војсци храброст и енергичност уљевати а нипошто стрепшти нити побојавати се. Ако нам успије да што јаче сузбијемо неписменост у Српском Народу, па ако се побринемо и да народ запнтересујемо за читање и на даље, тад ће се лакше ријешити и питање оснивања народних књижница, јер ће се народ и сам увјерити о користи читања и просвјећивања књигом. А кад то постигнемо народ ће водити бригу и да одржи своје књижнице. Успоредимо ли народне књижнице са нашим приватним долазимо до резултата да је главно пробудити и развити интерес за читањем и иза овога ће све само од себе правим путем поћи. Ни нама за наше приватне књижнице није нитко поклањао књиге, нити нам књижнице уређивао, већ смо их сами набављали п уређивали. А ја сам познавао мојих професора па и другова који су се јагмили да чим прије добију нова издања за која су драговољно жртвовали и пошљедњу пару, а неки би ђаци и гладовали само да што прије да нових књижевних издања дођу. Навешћу вам и живи примјер из нашег села. У селу Балатуну, у Босни на Дрини, познајем честитог земљорадника Рајка Мишића, који и ако је земљорадник имаде своју властиту библиотеку и стално чита. Чим чује да је која, нова српска књига изашла а особито 0 земљорадњи он је одмах набави и не жали потрошити, Сељани га сви уважавају и чешће се чује; Што газда Рајко имаде књижурина не би нх могао ни на воловска кола натоварити. Ив овога живог примјера са нашег села ја изводим да ће и остали наши земљорадници прионути уз књиге и читање, чим се само сузбије неписменост у народу. А да Српски Народ за све ово имаде пи смисла сувише је доказивати јер је познато да толики српски самоуци и то баш са села и сами по седи науче читати и писати.