Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

78

„ви поједете но Турци. Војници поскидаше капе: Вала, господине, до сад нисмо смели, а кад нам ти велиш, ми ћемо од сад клати где год што ухватимо. — Кољите, кољите, — рече Комаров — и ако вам ко рекне што за то, а ви кажите да вам је то ђенерал дозволио.

(Ободосмо коње и пођосмо даље. — Јел те да сам то добро учинио, што сам рекао војницима да убијају свињег, нека једу људи, а2 — упита ме Комаров.

— Не знам, ваше високоблагородије, ја се бојим да ће та ваша дозвола изазвати свађу и мржњу међу војницима и овдашњим становништвом, чије су свиње. Људи су доста пострадали и од Турака, па сад да их почну пљачкати још и наши војници. Ја знам наше се„љаке. они не могу гледати мирно да им војници на очи убијају њину стоку.

— Па шта, по вашем мишлењу паметније би било оставити војску да гладује, а толике свиње лутају по шуми 2! — рече Комаров чисто срдито.

— То не, одговорим — али ако војска збиља трпи оскудицу у месу, по моме мишлењу, било би и боље и правилније да се ови чопори свиња по закону о ре"квизицији редовним путем реквирирају од становника, јер, право да вам кажем, ја не верујем да се овако међу „војницима не ће наћи доста и таквих, који ће од те ствари направити трговину, т. ј. убијаће не само онолико, колико им треба да једу, већ ће носити месо и у Алексинац на продају, а држим да ће војници ту вашу дозволу раширити и на другу врсту стоке, на овце, говеда ит. д., па ствар може узети врло озбиљан облик.

— Па најпосле нека буде и тако, боље нека наши "војници макар и продају месо од ове стоке, но да падне Турцима у руке. Та ви сте видели како су Турци побили много свиња по селима, куда су прешли, рече Комаров још с већом срџбом.

— 'Оно тако је, и ви сте тако и војницима рекли: „боље да ви поједете ту стоку но Турци“. Али војници "могу рђаво разумети те ваше речи > „Боље ви но Турци.“