Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

леко, од ових крвавих пољана смрти и развалина, где вемаш куд поглед бацити, а да не угледаш најпакленију слику страшнога разорења. Крв и кости, и расчупане утробе, и растрзани удови и одсечене главе, и опет крв и кости и неизмеран смрад. У глави се мути, стомак се грчевито стеже, повраћао би од смрада, ти би да бежиш, али нога се не миче, а из тебе као да те нешто зове загробним шапатом : — Стој, не бежи, малодушниче. Разгледај даље, разгледај боље ову крвљу и живчаним соком исписану слику. Мајсторска је ово слика. Ово нису бледе копије молера, слике без меса и костију; урнек је ово, овде свега има. Погледај који призор оћеш, куд год погледаш све је месо и кости. Ono je пртала сурова стварност, а не немоћна сликарска кичица. С тога разгледај добро овузстрашну слику. Из ње можеш много научити. Она много казује ономе који уме да је чита. Ево стани овде и погледај. Видиш ли како све ове разбацане групе сачињавају уједно један једини лик. Погледај добро тај лик, то је фотографија онога момчета, што та новинари обично називат „просвећен деветнајести век.“ Сад погледај ово бледо низемско лице, што лежи ту пред твојим ногама. Је ли, ти не видиш ништа у оним развученим, од предсмртног ужаса накаженим цртама» Али ја, ја твоја душевна унутрашњост видим и разговетно читам у оним цртама неизмеран бол за остављеним огњиштем, за милом породицом, за оним малим, гладним сиротанима, што су остали тамо далеко, далеко негде у Азији саморани, без оца, без родитеља. А ко је тога .низама дотерао амо2 Мислиш ваљда је дошао сам добровољног Не, не, њега су регрутирали, натоварили на бродове, одвукли у касарне, натакли му војничку блузу, утрапили пушку у руке, и догнали амо. Он је преко воље узет у војску, он је против своје воље дотеран у рат, он је овде погинуо а не зна зашто. Он није имао никакав интерес у томе да остави своју кућу, да дође преко бела света чак у Србију, да напада твоју домовину. Кад би којом несрећом Турцима пошло за руком да прегазе Србију, овај, што лежи овде не би имао