Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

101

Савез је одмах, после краћег времена, 14 септембра 1903 год, донео своја правила, и што је најинтересантније у правила је унешен чл. 68, који гласи:

„Да се има у што краћем времену подићи Дом“ па је предвиђено да се у плочама урежу имена свију добротвора „како би вековима показивали добротворни циљ Савеза“!

Већ је међутим 22 године протекло, како Савез постоји, а да се није успело подићи дом, како би се испуниле жеље добровољаца.

Освећење прве добровољачке заставе

Прва добровољачка застава освећена је 28. августа 1904 год. у Београду, коју је даровао велики до_ бротвор Лука Ћеловић из Београда. На најсвечанији начин извршено је освећење а на дан успомене стогодишњице првог Српског Устанка под вождом Карађорђем. Освећењу заставе кумовао је Њ. Височанство, тадашњи наследник престола Ђорђе, примивши заставу од добротвора Ћеловића предао је заставнику Пери Јосиповићу, званом Муси, који је умро 1915. год. чувајући и носећи заставу у свима ратовима, која је и данас у рукама Савеза Добровољаца, сва крвава и изрешетана од куршума. |

Савез Добровољаца у ратовима од 1912 до 1918 године

У данима када се није рачунало на добровољце, заузимањем, нарочито пок. Наталије Мунк организоване су чете добровољаца које је снабдео и опремио Савез Добровољаца, па су послате на бојиште. Ако би се овде додале читаве добровољачке дивизије, које су се бориле на разним фронтовима у светском рату и засејали своје кости по целом свету, онда је лако замислити какву су улогу играли добровољци у стварању данашње наше проширене и уједињене отаџбине.