Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

106

пок. прота Кезић један од великих и заслужних људи од прекосавских Срба.

Ова управа доневши одлуку прославити педесетогодишњицу устанка 1875. год. рачуна у том своме делу на помоћ родољуба и родољубивих друштава. Савез се: нада да ће његово дело и труд донети плодове за ко– јима су чезнули они, који су своје животе положили. за отаџбину.

Кирило Цвијовић.

Добровољци у Великом Рату»)

Када је на почетку прошлога столећа српски народ, предвођен своји великим вождовима, дигао устанак против Турске Империје, он је био прожет једним јасним циљем. Однегован духу јуначких дела и жртава, која су сва поколења приносила на олтар слободе, српски је народ сматрао да је дошао час када је, и по цену највећих страдања, требало оборити освајачки режим „глоба и зулума“ и учинити да на његово место „друга завлада судија“.

Ту мисао и осећај, који су га учинили непобедивим, наш народ из Великог Устанка предао је као аманет потоњим нараштајима, који су имали да наставе и доврше његово дело. Само тако се је могло догодити да у току последњега рата, баш у моменту највеће националне катастрофе, као из земље ничу легије нових бораца. ИМ када су, далеко од Отаџбине, у Русији наши дезертери из тада победилачке Аустије стварали добровољачке дивизије, ови су снагу за ово своје дело нашли у аманету кога су примили од бораца из: Великог Устанка; они су пошли у тешку борбу са јасним циљем: спасти и очувати оно велико дело, што су очеви учинили у Србији ослобођеној од Турака и проширити га на остале неослобођене крајеве.

Не спомињући сада претходне ратове за слободу, у којима су учествовали добровољци и устанке које

») Из Меморандума Савеза Добровољаца.

афина