Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

ПРЕДГОВОР

Пре него што читаоци прочитају редове ове књиге: Невесињска Пушка, а која се намењује као Споменица Педесетогодишњице Херцеговачког Устанка Невесињске Буне, 1875 год. под покретом усташе Петра Мркоњића, доцније Краља Србије, Краља Срба, Хрвата и Словенаца или скраћено речено: Великог Краља Ослободиоца, сматрамо за своју дужност, да је

не лотценимо, а, истовремено, и, да је не преценимо. Под првим подразумевамо: да редови и портрети, који чине целину ове и овакве споменице, нису празна

набрајања или мање важности, већ факта, која су се де Тасјо одиграла у тој епизоди наше бурне историје и факта, која су нам за ово кратко време стајала на расположење и, која смо могли до последњег часа максимално да прибавимо и сазнамо.

Под другим појмом, прецењивањем, мислимо на скромност коју смо морали да имамо из горњих разлога и коју морамо да признамо, — јер нити су биле техничке могућности, нити се за ово кратко време могло располагати потребним материјалом и подацима о којима ова „Споменица“ има и тенденцију а изада-

так да говори. Ми се ограђујемо и признајемо многи њен недо-

статак, да послужи као један историјски уџбеник са свима детаљима и у пуној исцрпности, али подвлачимо чињеницу и њену вредност у толико, што може да послужи бар као историјски буквар.

Самим оваквим ограничењем и извињењем, да се

друкше није могло припремити ова наша Споменица, с обзиром и на све околности и оптерећености око