Spomenica studentima

времену, када наш Врховни Командант Престолонаследник Александар командоваше против-напад на Аустријанце. У томе, јединственом у историји свих ратова, налету наше војске, ова нашамлада универзитетска интелигенција блиставо је извршила своју дужност, али је и претрпела огромне губитке. Али ови њезини губитци били су и потпуно освећени. Јер, и друга велика офанзива нашег непријатеља била је сломљена; преко 50.000 заробљеника и 160 топова са великим бројем другог оружја и ратне спреме, пало нам је у руке, поред тога што је 40.000 Аустријанаца пало мртвих и рањених. Тако смо другу тешку ратну кризу, узиму 1914. године, савладали благодарећи, у многоме, јуначком залагању у најопаснијем моменту, најмлађегкола нашеуниверзитетскеинтелигенције студената и ђака. А, када је у јесен кобне 1915. године Србија, под притиском са три стране, војсака царевина Немачке и Аустро-Угарске и краљевине Бугарске, морала бити напуштена, да би се њезина војска сачувала за потоње ратовање, у редовима ове војске повукла се на Крф и целокупна универзитетска интелигенција, која је дотада била под оружјем, заједно са регрутима, ђацима и студентима годишта 1894. године. У земљи их је остао мали број и то тешко рањених и болесних. Губитци су наше универзитетске интелигенције у 1915 години: 97 мртвих и око 400 рањених. На Крфу се наша војска брзо опоравила од марта до јула. За 4 месеца се понова склопише њезини редови. Преформирана од 11 у 6 пешадијских дивизија, српска војска, већ у августу 1916. године, притече својим савезницима у помоћ на Солунском фронту, где она са једном армијом држи најтеже положаје на јужним нагибима Ниџе планине, а двема армијама баца се, свом жестином, у сусрет ! бугарској армији, која ступаше од Битоља. Замећу се окршаји у нашој Горничевској офанзиви. У љутим против-нападима на Чеганској планини и на горостасни Кајмакчалан, српско оружје сјајно побеђује; наши непријатељи су избезумљени; под ударцима, поглавито српске војске, у јесен 1916. године, Бугари су били потпуно истрошени материјално а нарочито морално. У низу љутих окршаја: на Кајмакчалану, Сивој Стени, Старковом Зубу, Кочобеју, Флоки све саме српске победе Бугари су бачени иза Црне Реке, да и отуда, у бојевима на Чукама код Брода, Ивенија, на коти 1212, на Груништу и на Старовинском вису даду огромне губитке и да напусте Битољ са најјужнијим делом територије Србије.