Spomenica studentima

никада не може бити онако напредан и сретан, као што је то син у својој слободној и моћној Домовини. Огуда је и разумљиво што интелигенција, а нарочито њезин највиши слој, универзитетска интелигенција, као преставник интегралне умне и духовне снаге и способности својега народа, потенцирано рефлектује све позитивне осећаје према својој националној и државној заједници, њезиној слободи, организацији и благостању, те већ по овој својој природној функцији, она је на челу свих покрета у којима се ствара и води живог нације и дожаве. А, има ли веће и боље прилике за њезину позитивну активност у корист земље и народа него у рату, у борби за опстанак својег народа и своје земље? Зар нам светска историја, од најстаријих времена, не показује да је народна интелигенција увек била како вођ својег народа у миру, тако исто и његов вођ у рату? Зар је потребно потсећати нашу универзитетску интелигенцију на примере класичних народа, нарочито у јелина и Римљана, из времена цветања њихових држава и култура, где је прави грађанин, а нарочито државник, могао бити тек онај грађанин, који je већ отслужио свој рок под оружјем, да је мушки уделовао у ратовима, који су се сматрали за исто тако строг испит грађанске способности, физичке мушкости (здрав разум у здравоме телу) и карактера, тако потребног државницима, као и стручни факултетски испит? Треба нам се сетити самовеликихимена: Цезара, Цинцината, Катона старијега и Фабија Максимуса у Римљана, па Тукидита, Сократа, Епаминонде и Перикла у Јелина, те да се види, како се у овим класичним народима гледало на дужност интелигенције према војној обавези и према државној одбрани. Исто ово и данас важи у свима савременим државама. Јер, и данас је народна интелигенција свугде најаче заинтересована и заложена у борби за одбрану и опстанак своје државе. У свима се војскама многобројни кадар резервних, па и активних, официра ствара искључиво од универзитетске интелигенције, а савремени државник не може бити без солидног знања организације државне одбране и без солидних појмова из области ратоводства. У томе се циљу на свима модерним универзитетима предају и највиша знања из области ратне вештине. * И наша, Југословенска, универзитетска интелигенција, ако се хоће да буде права интелигенција својег народа, а она то мора бити, остаће доследна великом примеру српске универзитетске