Spor Jov. N. Tomića i A. Belića

публикације посматрате такве какве су, и да у обема констатујете што је добро и рђаво, како би се, према томе, ценило у колико је оправдано једном штампане натписе у „Старинару“ интегрално прештампавати у „Споменику“, и уместо да према себи гледате мене п да мени одговарате, Ви сте свом силом грунули на г. Васића. Према њему били сте толико необјективни да сте му чак измишљали погрешке, међутим према г. Вулићу били сте обратно пристрасни у тој мери, да код њега нисте хтели да видите погрешака, и док једне нисте хшељли да видите, другима дајете објашњење „скроз неистинито.

То није објективност, није поступак човека од науке.

У том погледу ја нећу ићи за Вама. Признаћу све што је чије и даћу сваком што је његово. Сваки треба да добије што му припада: и г. Васић, и г. Вулић, а нарочито Ви, господине професоре. Ви имате да добијете најбољи комад, јер сте га и заслужили. Што сте „се натоциљали ваша је кривица.

! М

Да сте се задржали на излагању тачнога, рекао бих Вам: тако је! Да сте изнели како на пр. код г. Васића: у натпису бр. 2 не треба Ашппо него аштпо; како у том истом натпису окраћену реч Кес. не треба тумачити и са КераПиз и са Керан5 него само првом; и како је у натпису бр. 4 реч угла требало у саопштењу написати са чу. а у разрешењу у1х(); али и да сте у исто време били искрени па да сте и код г. Вулића констатовали погрешака, које постоје — ја бих Вам се поклонио, и похвалио бих Ваш поступак. И после тога остало би нам да расправимо питање о начину како се "саопштавају исправке: да ли прештампавањем целих натписа и описа споменика, на којима су, или само погрешних слова и речи. И кад би сте Ви рекли да се "то врши прештампавањем, ја бих Вас упугио на правилан поступак тог истога Г. Вулића у овом истом