Srbadija

58

Св. 3.

ж11м му руку ал' презорно. Ах само женско срце може кога без презора жалити. Но Фустов ме је још једнако гледао тунаво и дивље, — видило се, да мој углед код њега не учини своје, — и на моје друго питање: П А ти ћеш отићи њима? одговори: „Јок не Ну нћи.« — Акако то, молим те! Зар ти не би рад, да сам дознаш како је, за шго? Може бити оставила је писмо . . . каку год исправу . . . за бога! Фусгов заврће главом. — Ја не могу тамо поћи, вели. — За то сам и дошао теби, да те замолим . . . место мене . . . А ја не могу . . . не могу . . . Фустов на мах приседе уз сто, покри лице обема рукама па се тешко заплака. — Ох, ох, тврђаше кроз сузе, — ох, сирота .... сиротица . . . а ја је љу . . . ја љубљах .... авај мене! Стојао сам норед њега и морам нризнати, у мени не буђаше тај одиста искрен лелек никаква саучешћа; ја самсе само тому дивио, да је Фустов могао тако плакати, и учини ми се, да сам сад увидио, каква је он слаботињаида бих јанањеговом месту посве друкче поступао. Но хајд' манимо се сад гога! Да је Фустов остао пуно миран, ја бих га можда изгубио из воље, омрзнуо бих га, ал' не би пао умојим очима .... Нимбус би му се сачувао, Дон-Хуан би остао Дон-Хуан! Веома доцне у животу — и тек ио многим покушајима — научи се човек, да сажаљева свога субрата, кад види, да је нао, или да је слаб и да му помаже не уз гајну насладу, да је то његова врлина и сила, него са сваком смерношћу н увићавношћу, да је ногрешка посве природна, скоро неизбежна. XXIII. Ја сам веома храбро и одважно слаоФустова Рачевима; но кад се сам њима у дванаест сахата упуткм, (Фустов не хтеде ни ношто са мном ићи, и само ме је молио, да му од свега дадсм тачно извешће), кад иза раскршћа, указа ми се њихова кућа, а на једном прозору светлуца свећа самртница, као жућкаста пега, неисказани сграх стишге ми дисање, радо бих се и вессло врнуо . . . Ал' опет надвладам себе, и уђем у предсобље. Ударало је на та.мњан и восак, ружичан заклопац од сандука окован сребрним везом, стојао је у углу, прислоњен уз зид. У једној из суседних соба, утранезарији, зујало јекао бумбар кад полеги једнолико гунђање црквењака. Из гостинске избуљи се зачмало лице слушкињино; рекавши полугласно; „дошли сте, да се поклониге?" показа на врата од гостинске. У1)ем. Сандук је стојао главом к вратима. Црна коса Сузанина испод бела венчића над придигнутим китњастим подглављем, прва мн пуче предочима. ЈЈриђем са стране, прекрстим се, поклоним се до земље, погледам је . . . Боже благи! да јадна изгледа! Сиротица! ни смрт је не пожали; не даде јој — не вељу лепоте — него нн оне благости, оне худе, јадне благости, коју ћеш тако често наћи на цртама умрлих. Малено, тавно лице, Сузаннно, жуто као смиље, опомињало те је на лице, на старим, старим сликама. Па какав израз беше на том лицу? Као да је скупљаласву снагу, да дрекне очајним гласом, на тако је и умрла, не давши од себе гласа . . . ни бора се међу обрвама, није изгладила, а ирсти јој на рукама савијени и стиснути. И нехотице тргнем очинатраг, но причекав мало, станем је гледати пажљиво и дуго. 'Гуга ми иснуни душу, и не само туга. „Та је девојка умрла насилничком смрћу," рекох у себи, „то је као бог/' Докле сам стојао и гледао на покојницу, црквењаче, које је при мом уласку дигло глас и неколико звукова писме по писме одмумлало, загунђа наново, н зевну два пута. Још једном се по-

клоним до земље, па одем у предсобље. На прагу ме је од гостинске већ чекао г. Рач, у шареној бухарској узурци, па дозвав ме себи руком, поведе ме у своју собицу, мал' не рекох у своју рупу. Собица та, мрачна, тесна, све је ударала на кисели задах духански, и нукао ми је сравњење са курјачијом или лисичијом јамом. XXIV. »Пукла је! да, пукла је, тамо она кожа. . . опона.. .Ви знате већ кожица око срца, проговори г. Рач, тек што закључа врата. — Така несрећа! Синоћ се још не могаше ништа приметити, а сад наједар-р-р-ред! Фраскац! преко среде! па крај! хе! бадава је то! „ћеи1;е го(;ћ, тог ^еп 1; ос 1{;." Да-а-а шта! Тогие сн се могао надати: јасам се томе увек надао, мени је то у Тамбову пуковнијски лекар Галимбовски, Вићентије Казимировић . . . Вн сте сигурно слушали о њему. . . изредан практикуш, снецијалиста! — Први пут чујем то име, приметим ја. — Но, све једно; елем он, продужиће г. Рач најпре тихо, а после све гласније и гласније, и на моје грдно чудо са приметним немачким нагласком, — он је мени свагда кобио; Бј, еј! Иване Ђемјанићу, е, мој брате, чувајте се! У ваше је поћерке органична валинка у срцу ћурег1;гор1т1 согсНаНз! Боме је то несрећа! Пре свега, мора избегавати јака осећања .... Мора све паметно радити! 1 ' А молим вас, зар се може са младом девојчицом .. .Хм! паметно радити? х...х . . . ха . . . Г. Рач мал' се не засмеја по старој навици, ал' се за времена трже, па окрену започети глас на кашаљ. То је говорио г. Рач! после свега онога, што сам о њему дознао! ... Ја га по својој дужности занитам, да ли је био дозван лекар? Г. Рач ми јога прискочи. — Него да је био . . . Два смо дозвали, ал' све је већ било свршено — аћ^етасћи Па узмите, молим вас: обојица није, него се бага слагивали (господин јеРач сигурно хтео рећн: сложили). Пукло срце, да-а-шта? повикаше као у чедан глас. Предлагали су анатомију; но ја, да богме, можете већ мислити, не нристанем на то. — Сутра је дакле сахрањивање? запитам ја. — Да, да, сутра, сутра ћемо сахракити нашу голубицу. Из дома ћемо је изнети управо у једанаест сахата . . . Одатле у Николину цркву, на Кокиним Ногама . Знате ли? Ала су вам чудна имена вашим руским црквама! Па онда на последњи мир мајци земљи влажној! И ви ћете? Ми смо од скора познати, но смем рећи љубазност вашег владања и узвишеност чустава.... Ја брже боље климнем главом. — Да, да, да. уздахну г. Рач. — Тако је . . . тако је то баш, штоно реч, гром из ведра неба: Ет ВНкг аин ћекегет Штте1! — А Сузана не рече нигата пред смрг, не остави нигата? — Ама ништа! Ни црно испод нокта! Ни лиска харгије! Молимвас, кадме дозваше њој кад ме разбудише — представите себи! Она се укочила! То ме је врло потресло! свима нам је дане пуно загорчала! Александар Давидић . . . него да ће и он зажалити док чује . . . Веле, није у Москви? — Баш је отпуговао на неколико дана, почнемја . . . — Виктор се Иванић туше, да му већ толико не прежу у саонице, прекиде ме слушкиња, која баш у тај пар у!>е; она иста, гато сам је видио у предсобљу. ,/1ице јој као и пре дремљиво, поразило ме је у тај мах оним изразом дрске грубости, што се појављује у слугу, кад знају, да им господари од њих зависе, и не смеју да се усуде, ни да их карају, ни да од њих траже рачуна.

— Ево, ево, ушепртљи Иван ТЈемјанић. — Елеоноро Карповна! 1/еопоге! 1Јепсћеп! Молим мало овамо! Нешто се гешко заустави за капијом, и у тај се мах заори заповед Виктора: „Шта то те коње не прежу? не ћу ваљада нешице вући у полицију? — Одмах, одмах замуца опет Иван Ђемјанић. — Елеоноро Карповна, ала молим вас, мало овамо! — Аћег, Иване 'Бемјчнићу, зачу се њен глас, — Јсћ ћаће кет^ ТоПеМе детасћ!;! -— Масћ! тсћ^з! Котт ћегет! Елеонора Карповна уђе придржавајући са два прста оплећку на голоме врату. Имала је јутарњу узур — сукњу, а косу јога није очегаљала. Иван јој 'Бемјанић махом прискочи. — Чујеге ваљада, Виктор игате коње! рече, журно показујући прстом то на врата, то на нрозор. — Дед' уредите се, што брже, Бег Кег1 зсћге!!; зо! — Бег УЈк(;ог всћгс11 1штег, Иване 'Бемјанићу, 8је тзаеп \тоћ1, одговори Елеонора Карновна; — и ја сам рекла кочијагау, ал' он бага намислио, да их овсом нокани. Ето видите, каква се несрећа од једаред догоди, дода ће обрћући се мени; — па ко је то могао очекивати од Сузане Ивановне? — Ја сам то свагда очекивао, свагда! завика г. Рач, па подиже руке увис, при чему се његова бухарска узурка спреда раздрљи, па му се разголићигае гадне чакгаире од замашке коже са мједним пређицама на појасу. — Срце јој пукло! опоне! ХчпертроФија! — Но, да, рече за њим Елеонора Карповна, хипо . . . Ама ми је то веома, веома жао, морам опег дакажем. . . — И неогесано јој се лице мало искоси, обрве се попридигоше у трокут, а мајугана се сузица одрони ла округли, ама као у лутке углајисани образ ... — Мени је веома жао, да гако млад човек, којему би тек ваљало живети и користити се свиме . . . свиме . . . А сад од једном тако очајање! — §и(;, §и{ . . . ^ећјАие упаде јој у реч г. Рач. Схећ' зсћоп, ^ећ' зсћоп, промрмља ЕлеоонораКарповна, па изађе напоље још једнако придржавајући прстима оплећку и ронећи сузице. За њом поћем и ја. У предеобљу је стојао Виктор у ђачкој струци са дабровом огрлицом и качкетом на еро Једва ме погледа нреко рамена, стресе огрлицу и не поклони ми се, а ја му за то рекох у себи: велика хвала! Врнем се Фустову. XXV. Застанем свога пријатеља где седи у углу своје собице подигнуте главе и скрштених руку на грудима. Укипио се па блеји око себе као сметењак, који је веома тврдо спавао па баш га разбудигае. Приповеднм му моју посету код г. Рача, шта ми рече ветеран, његова жена, утисак, који обоје на мене учинише, вељу му, како сам тврдо уверен, да је несрећна девојка сама себи живот одузела .... Фустов ме је слугаао, не мењајући се у лицу, и онако је исто с.метењачки зперао у около. — Ти си је видио? Запитаће ме најпосле. — Јесам. — У сандуку? — Да, у сандуку. Фустов искоси, па спусти очи, те лако протре руке. — Теби је хладно? запнтам га. — Да, б г >ате, хладно; одговори засгајкивајући, па блесасто климну главом. Ја му узмем доказнвати, да се Сузана за цело отровала, а можда су је и отровали, и да се то не може тако оставити . . .