Srbadija

166

СРБАДИЈА, илуетрован лиет за забаву и поуку.

Св. 7.

ница развије. На једној површини (леђма окренутој) овог хрскавичавог штапа израсту као нека продужења, која се сва после сноје у једну загворену цев, а у тој цеви дежи мождина, најбигнији део нервног система: ту можднну имају сви аргроподи без разлике, а др>ге је животиње немају. Под гим хрскавичавим шгапом има једна шупљина, у којој је смештен дроб, белаи црна џигерица и т. д. Па само из ових анагомских одношаја (и не узев у помоћ историју развијања) можемо највећом сигурношћу рећи, да су сви зглавкари од једиог порекла. Оне остале класе, што још у животињскоме царству заосташе, снојише Вер и Кивјер у четвртом и последњем гипу зракастим животињама (8(хаћШпеге, га (1Јага). Али то није природни Филум, као три ирећашња, но вештачки спој од више разних стабала или Филума. По досадањем гледишту нашег зоолошког знања, мора се група зракара најмање у 4 разна стабла ноделити, а то су ова: I.) звезданке (АвћосЗа, ЕећшоЈегта, 8 (:егп (;1пеге); II.) Црви (Уегтев, ЛУипшг); III.) Биљне животиње (или животињске биљке, што је све једно: 2оор1н !а, Сое1еп4ега1:п, РНапгеп^ћЈеге); IV.) Праживо гиње (Рго1огоа). Ту спадају организми најнижег реда, а на најдоњем степену су монери. Од ова четир ннжа животињска стабла, стабло звезданака и зоофитз , исго су тако природне једнине од сродних врсти по крви, као три виша Фила. Група црви садржи врло разноврсне Форме, а међу њима налазе се и нрвобитне праФорме виших животињских Фила. Кичмењаци, мекушци и зглавкари су у генеолошкој свези са црвима преко других животињица. Биљне животиње пак, само су на корену у додиру са црвима. Одељак праживотиња или протозоа, којих је ноложај још несигуран, садржи с једне стране првобитне праФорме, а с друге стране велики број несавршених организама, који нису ни праве животиње ни праве биљке, на за то их је најбоље спојити у засебној неутралној групи, у царству прабића ([Тгмусзеп, Ого+ Лб1 : а). На сваки начин дају се систематски одношајн свију ових група организама, разјаснити и појмиги само науком о постанку. Природни сисгем животиња и биљака, као што га зоолози и ботаничарн већ од дужег времена уредише, није само за то, да се различне Форме по већем или мањем сгепену сличносги им у групе уреде; но он добија већу важност тиме, шго нам казује природне одношаје организама, по крви сродних, што нам представља истинито и ираво „прастабло" им. Обично се сада наука о постанку (десценденгна теорија) спаја са именом Дарвиновим; али ипак иште историјска истина, да признамо, е су тако многи природњаци и преДарвина мислили, аодчести и извели. То бехуособиго природни филозофи , а на челу им највећи песник у Немачкој НолФганг Гете и славни .ЛоренцОкен, у Францеској Ж ан Ламарк и ЖоФроа-Сен Хилер (старији). Тако се Гете већ 1796. г. подиже па рече: „то смо дакле добили, да без страха смемо гврдити, да све савршеније природе органске, мећу којима видимо рибе, амФибије, тице, сисавце, а овима на врху човека, имају Форму једне праслике, које се делови раеплоћавањем непрестано мењаше и мењају.* А на др^гом месту вели Гете (1824.): „Свакој организацији основа је првобигна заједнина; различност облика бива иак због нужних одношаја према сполњем евету; пазатосе с правом сме узети првобитна различност и незадржно налре дујуће мењање, да би се могле појмити исто тако константне (сталне) као и

одступајуће појаве." У овим и другим речима Гете-овим, могла се јасно познати основа науке о постанку, или десцендентне теорије, коју други и т еоријом преображавања (1Јт\уапс11ш1^8(ћеопе) или трансмутацијоном теоријом зову. Заелуга пак, да се ова врло знагна наука, први нут у Форми самосталне и савршено промишљене знанствене теорије објави, припада Ламарку, кога се дело 1809. „РћИозорМе 20о1о^1<]ие«, поред Коперниковог дела спокојно ставити може. Сад би могао ко помислнти, да је десценденгна георија, која из убаха баци јасну светлост на ностанак животињских и биљних врста, који догле беше гаван и сасма непознат, чим се обзнанила, учинила на најчном и природњачком пољу исгу револуцију, као система Коперникова. Али то не беше тако. Шта више, на науку о постанку, која чини основу за знанствену зоологију и ботанику, тако се слабо пазило, да се у IV. и V. деценијум-у скоро са свим заборавила. Дарвинова заслуга (кога је дело „о иостанку врста у животињскоме и биљном царству природним савлађивањем" 1359. г. изашло), не лежи само у томе, што је напрасно заћутелу десценденгну теорију пробудио новим животом, и пгго ју је он много савршеније и опширнвје но сви предходници му извео, и њу доказима из зоологије и из ботанике снабдео. Велика, већа него она прва зазлуга великог инглеског природњака та је, што је он први удесио теорију, која ироцес о ностанку врста механично разјашњава т. ј. Физикалним и хемијским узроцима, тако званим слеиим, без намере и илана делујућим снагама. Ова партија, што сву зграду механичног, природног схваћања крунише и довршује, наука је о природном савлађивању (8е1есио па^игаПз), која се може и науком савлађивања или селекционом теориом назвати. Ова је теорија: „Дарвинизам«, али није право, да се под овим именом сва наука о иостанку или десценденгна теорија разумева. Ако се ова хоће да обележи именом најзнатнијег осниваоца јој, то би се морала звати: „Л амаркизам." Слепе и без плана делујуће природне снаге, којеДарвин као природне узроке свију замршених појава у биљном и животињском царству узима, то су животна евојства наслеђењаи изједначивања. Ова дванајважнија животна својства, и.мају сви организми. све биљке и живогиње без изузетка, и то су два засебна појава, две друге животне радње, Функције расплођавања и одхрањивања; изједначење се слаже са одхрањивањем индивидуа, а наслеђење са расплођавањем или умножавањем организама. -\ЈЈ$г Али ако су укупне појаве одхрањивања и расплођавања чисго механични природни нроцеси, шго се само Физикалним и химијским узроцима постижу, то онда исто важи о врло важним, тајносно делујућим Функцијама дотеривања (изједначивања) и наслеђења. Само наизменично деловање ових двеју Функција и околности, у којима то деловање бива — узроци су органског стварања и промена. Међу гим околностима најважнији су наизменични одношаји, у којима сваки организам, према својој органској околици стоји, ирема биљкама и животињама, што с њиме на једноме месту живе. Скуп ових наизменичних одношаја саставља Дарвин под именом „борба за опстанак" (81ги§^1е {ог Ше), могао би се и: „борба за ексистенцију" „такмачење за живот" или можда најбоље: „борба у онкладу за животне потребе" звати. У необично јасном и осведочавајућем начину показује Дарвин како све органске створове, све одно-

шаје организама ио Форми и по строју можемо себи разјаснити као нужна следства наизменичног деловања дотеривања и наслеђења у борби за опстанак. По што овде не ће.мо да.Ђе на Дарвинову теорију прелазиги, то ће мо ову последњу, тако често лашно схваћану мисао распознаги и ради бољег разумевања показати врло важне сличнос.ти и разлике прн сравнењу прнродног и вештачког савлађивања. Вештачким савлађивањем вртар и економ исто је тако у стању, да ироизведе нове Форме организама, као што то чнни природним савлађивањем. Нове врсте билака, што их вргар, а исго гако нове расе кућних животиња, шго их вешгачким савлађивањем економ произведе, нису мање једно од другог различнн, но тако зване врсте или специје, које разне живогиње и биљке удивљем при^одно.м стању показују. У оба случаја влада ироцес савлађивања. Докле с једне стране стварање н промена жнвих Форама и код вешгачког н природног савлађивања једнако и с једнаких узрока бива, дотле има и замашних разлика. Наизменично деловање међу дотеривањем и наслеђењем нри вештачком савлађивању условљава и управља по плану делујућа воља човечија, а код ириродног сављађивања „борба за оистанак, без икаквог плана". Промена и сгварање животињских н биљних Форама, бивају при вешгачком савлађивању на корист човека што их савлађује, а прн нриродном савлађивању на корист савладаног организма. Вештачко савлађнвање произвађа у врло кратком времену нове Форме, које се знагно од првобитне праФорме разликују; природно савлађивање пак делује лакше н спорије мења. За то су промене органске Форме, које бивају вештачким савлађивањем много непостојаније, и лако се изгубе у след\јућим генерацијама, а продукаг природног савлаћивања много је ностојанији, и одржи се дуго у генерацијоним редовима. Па да Дарвин и није најсавршеније као шго се догодило, науку о постанку науком савлађивања поткрепио, а промену врсти као нужно следсгво „нрнродног савлађивања" доказао, и онет би били нриморани да нримимо науку о постанку као што ју већ Гете и Ламарк изговорише, јер је то једина теорија, која нам разјашњава скун нојава у органској природи. Ту спадају пре свега појаве, које виђамо у разних биљних и животињских врсти но сродству но Форми или строју; за ти.м појаве у ђеограФском и топограФСком раширењу, у инднвидуалном развијању им, и у историјском развићу, како нам наука о скамењивању (палеонтолођија) доказује. Пре свега мора се споменути врло важна сличност међу индивидуалним и палеонтолошким развијањем организама. Све ове и многобројне друге појаве разјашњују се еамо главном мишљу Ламаркове науке о иостанку тиме, да су све разлнчне биљне и живогињске врсте, разно променути потомци једне једине, или мало њих праФОрама: праФорме, што не иостадоше вољом или радњом каквог личног створитеља, већ прастварањем. (Оепега(;ш ве^ијуоса.) Пошто се сви нама познати редови у животу животиња и биљака са овим слажу, пошго се гоме ни једна појава не нротиви, то имамо право, ако науку о постанку, нли десцендентну георију, као велик опћи индукцијони закон, ставимо на чело органских природних наука, зоолођије и ботанике. (Свршиће се).