Srbadija

Св. 8.

СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку,

171

етомаку, за то је и сам признао, да га стомак не боле. Наравно, мора се гвожђе брзо превј Н и , да ие пали јако, и да не начини гако велику рану; а иначе се рана лакше излечи него стомак, пасамо кад је по стомак боље." „Ал ако га иосле неколико дана опет заболи стомак, шга Кемо онда?« „Онда оие г треба палити, ал новом линијом." „Па кад опет заболе стомак?« пОпет тако исто." „Ал ако ипак не престане?" „Но, онда је веК неизлечим, исмрт Ке га наскоро ослободити." „Тако је." Ту ГлађеновиК стане, начини учено лице, размишља и даје иријатељу са свим за право; пријатељу је опет мило, што гаГлађеновиК лепо сваКа, ал држи да и јесте непобитно, што је он казао. Тако је много које шта научио ГлађеновиК од свога пријатеља; а овај је доиста и нрипознат као особити лекар у предграђима, у „Форштатима" „Францштату" и „ЈозеФштату." БеК је и ГлађеновиК почео лечити, премда Ке тек прву годину курза свршити. Свршио је прву годину курза, и то добро, скинуо је једаред анатомију с врата, а друге године Ке и онако веК учити како се лечи, „терапију." Он је то дуго звао „терафијом ", ал се после исправио. ГлађеновиК пре него што Ке започети другу годину курза, кугшо је веК књигу *терапију" и почео је читати, ма да је он праксу претпостављао теорији; он је радије учио „а розЈегшп", био је ирави „емпирик," Да би скинуо са себе „субјектску Форму," обрије браду, и дао се бријати као и други „кунт"; али кад је правио какву велику лвизиту" сам се бријао, и то је с таком пажњом на себи извршио, да му се образ цаклио баш као политиран. Сад некадашњи Ђока ГлађеновиК нешго солидније изгледа. Вадава, веК му је друга година настала, још годину дана, па Ке свршити курз и моКи Ке лечити по целом свету кога хоКе, и ко хоКе да се да од њега лечити. ВеК сад промишља, хоКе л' и онда држати ОФицину, кад добије диилому. Мало га мрзи да му онда висе ги жути тањири о враги, ал с друге стране бријача много доноси, а мало га стаје. За сад реши у глави, да се ОФИцина за будуКе одржи, а најпосле бог зна како Ке испасти. Покрај свог пријатеља кирурга упозна се и ГлађеновиК, па га веК зову да лечи. Кад је мања болест, он препише први рецепт докгора Јодока, што је господар Гицан узимао; ако је Зло, онда други рецепт тог истог доктора. Та два рецепта била су му као два магнетска пола; но имао је он и многе узгредне рецепге. Једаред дође један добар млад газда, баш прави господар са села. Једва је 30 година стар, а веК пет година болује од грла; тако је изгубио глас, да не може више да говори. Доктори кажу, да има П 1л1&гбћгеп8сћ\г1пс1висћ*." Где тај није био да се лечи, па нема помоћи. Млада госпођа му јадикује. Једаред дође крадом сам у Пешту код једног сродника, сиромашног кројача и ту Ке се неколико дана бавити, да што проба. Иначе је ходао по сокаци и могао је јести. Кројач Ке му наКи докгора. Болесник се зажели пите с, месом, и ослови кројача, да га куд одведе. Кројач га одведе у „борФођастов", и госпођа по жељи начини питу с месом, што може бити. Ту се деси и ГлађеновиК. Одмах се упознаду. ГлађеновиК га пита, исгштује, гледи му у очи, погледи му у грло, и веК зна шта му Фали. То је, вели, „шуљ у реси«, може бити опасно, ако се што пре не излечи. Кројач каже,

да је веК позвао једног доктора, па ако му не буде боље, замолиКе ГлађеновиКа, да га он излечи. Кад одукући, дође доктор. Како је видио болесника, одмах се смрштио; човек сама кожа и кости, кашље да се удави, лице румено, а очи избечене да искоче. Доктор му препише нешто на Форму првог рецепта доктора Јодока, да пије свака три сата једну кашику. Кад кројач испрати доктора, каже му овај, да одмах одведу болесника куКи, јер не Ке осам дана живити. Кројач се поплаши, отрчи ГлађеновиКу, па га на Фијакеру одвезу у гостиону код гдва лаФа«, где је гостноничар био добар пријатељ болеснику. СадГлађеновиК узме болесника у„куру.« Да му најпре две гри кашике од првог Јодоковог рецепга, а и онај други драстичан рецепт за господара Гицана веК се прави. Први је само као проба; ГлађеновиК је био заузет за драстичне ствари. Гогов је и другирецеиг. Сад му од тога даје свака два сата по кашике; не сме тако брзо узимати као господар Гицан, јер је овај био пмашина." Медицина јако оперира. Болесник је после подне са свим ослабио, ал се опет лакше осеКао. Пред вече му да скувати вишње, и начини му од шеКера и жуманцета велику порцију, да узима, кадгакашаљ јако нападне. Узео је нешто вишања, ал је почео тако кашљати, да му ГлађеновиК једва обустави жуманцетом кашаљ. Сад се болесник мало смири и заспи. ГлађеновиК изда жени, која га је чувала, строгу наредбу, како се има ноКу влада ги: чим се закашље, одмах да му тура у уста по кашику жуманцета. За тим оде и сутра у јутру Ке опет доКи. Болесник је целу ноК кашљао, а чуварица га кљукала, мал' да га не угуши. Пред зору уморен опет заспи. Кад око осам сахата пробуди се болесник, почне кашљати, не може веК ни жуманце да прима; чуварица виче за номоК, кад ето уђе Глађеновић. Болеснику су очи укочене, тек се стресе па издане. ГлађеновиК брзо вата за пулс, таре му руке и ноге, болесник се не миче. Мете му руку на срце, срце јоште куца, пусти му брзо крв на руци; нешто мало крви изиђе, но болеснику је крај. ,,Крв му је „прантик", не би могао живити". Тако вели ГлађеновиК. Лави се гостионичару, овај пошље одмах по родбину и госпођу, а самог мртваца нрејави полицији, те га однесу у болницу код „Рокуса". Тај болесник је од младости био друг гостионичара и увек су добро живили, а сад му не трпи мр гво гело ни два дана у куКи. Ја, боји се да Ке, ако га оставе, растерати „пасажере" из „хотела". Оно је тако; материјална корист збрисала је сав спомен негдашњег пријатељства, мртва лешина нема милости ни 48 сахата код најбољег пријатеља. Ту је могао ГлађеновиК страдати са његовом „драстичном куром" и рецептом доктора Јодока Кг. 2, као што га је он назвао; но среКа што се обнашло, да је болесник веК одавна страдао од неизлечиме болесги, што је и самом варошком Физику било познато. ГлађеновиК је у толнко поФалио, што је тај несретник за две недеље пре отпутовао, него што би иначе. Но та околност још није оборила ГлађеновиКа; он је за то опет лечио. Он се бавио са лечењем и штудирањем. Накуповао је књига, има их веК доста, ал није још све прочитао. Осим тога правио је и „кшеФтове", по највише по „кајзербаду", онако као са господаром ^ицаном.

А шта је са љубављу?зар је ГлађеновиК веК излапио? Ни најмање. Он гу ствар методично тера. Истина љубав и штудирање нису пријатељи, а ГлађеновиК треба да штудира, ал он и од тога украде нешто времена. Он до душе не Ке више да иде на „ординарне" Фрајмузике, нити Ке стати код капије са каквом собарицом у разговор, то му дерогира; но за то се не туђи од Фрајала и дама. У „ЈозеФштату" је ГлађеновиК чувен; једна Фрајла, кнежева кКи, да полуди за њим, но он тражи веКе партије, ма била каква старија удовица; на ситне партије нн не гледи. ВеК се неколико удовица, што имају ОФИцину, понудиле, оне му се саме напред клањају, ал Ђока не Ке ни да зна. Кнежева кКи у ЈозеФштату добила би коју хнљаду, а и кнезу је Ђока у вољи; пустио му је једаред крв, па је оздравио. Његова се кКи тако забунила са ГлађеновиКем, да долази с другарицама чак из ЈозеФШтата и шеКе се норед ГлађеновиКевог прозора; а кад је прозор отворен метне унутра „букет" цвећа. КадГлађеновиК дође кући, види цвеКе, ал нема да се јако обрадује, но гледи равнодушно; та готово сваки дан му каква меге тако што на прозор. Он код њих није ни имао другог имена, него «с !ег всћопе МесНстег", „(Зег 8сћ \л т агге Ка^г«, „Јег јип^е ћићвсће Бок(ог"; шта Ке му више! ГлађеновиК је био козмополитичне нарави, он није правио разлике због народности. Кад га неколико дана нема код кнеза у ЈозеФштату, онда Фрајла тражи нрилику да га привуче. Тако је једаред изостао неколико дана, а ФраЈла се начини болесна; брзо зову ГлађеновиКа, а кад он дође, Фрајла оздрави. Бивао је код њих веК и на ручку. После ручка је приповедао кнезу о докторији, о „анатомичном музеуму"; кнез га је уважавао као „велеученог мужа", и не би бранио да му буде зет. Лепо се носио као увек, но солидније, као што је веК споменуто; брада обријана, она лепа астраганска брада! штета је; ал је опет није бацио, него је пре бријања одсекао и оставио за спомен. То је била прва брада после оног аФера, кад му је мрки касапин ону најнрвију због Салике ишчупао. Ако нема браде, а оно сад још веКма упадају у очи његови коврчасти бркови, изглед му је јуначки. Сад тек ГлађеновиК изгледа докторски, ил' управо кируршки, мора мало да накриви шешир; и јога се нешто берберско задржало, а то је, огледати се, сваки час чистити руком хаљину, намештати косу и гладити бркове. Златан велики ланац и сат „анкер" не сме Фалити. Десна рука пуна прстења, ал бага на сваком прсту осим палца; на левој руци само један мали нрстен, и то Саликин. Онај на десној руци на првом прсту, го је поклон милостиве госпође Гицанке. Кад је у женском другатву, а он скине с нрста бага тај велики прстен, на коме је изрезано његово име, па се с њим сигра и по кадкад га пољуби као невегат, да га даме гледају. Кад даме то виде, све прскају од љубоморства, отимају му прстен из руке, и читају изнутра воиуешг госпође Гицанке. Особито кнежева Фрајла да изађе из коже од љубоморства. Друга опет, на коју ГлађеновиК слабо гледа, опет из љубоморства начини „виц", шалу, пита каква је то дама била, која му је дала толики прстен, да би с њим могао вола убити; но то нм је ГлађеновиК као „практикус" добро протумачио. Он каже, да му милостива госпођа „ЈеГицанова" за то није поклонила мали, „суФтилан« прстен, јер је била удата, па би њен супруг могао помислити, да је у њега заљубљена; овако дрлази као из уважења, што их је срегно излечио, ал садржава опет нешто љубави, јер унутра у прстену стоји изрезано „И. с1е Сг. г. Ђ. Г. воиуетг", а то није бадава, на празно.