Srbadija
236
За возарију ја бих увео а) За сваки багаљон: 1 кола са 40000 вишека, 1 кола за месо, 2 коиа за провијант, 2 кола за касу и багажу, а на овијем би се могла повести и мала ковачннца за пушкаре. б) Осим тога за пјешачку бригаду:од4батаљона: 1 кола за багажу. в) За коњицу што и Грујић. г) За топџије што и Грујић. д) Пијонијера нешреба. ђ) За ионшонире подвоз за мостове по уведеној системи мостова. У Аустрнји треба 1 чета (Кошр) 28 кола за мостове а 4 за алат, багажу, прибор и провијанг. Алата имају аустријски пијонири (који су уједно и понтонири) н за копачку службу; будући да тај алат имају грађевинске чете а и пјешадија, то би се код понтонира могао укннути, те би била једна кола мање. Свака четаима двије мостовне „екипаже" сваке по 28° дуљине. Екипажа се може подијелити на половицу четвртину и осмину, а може се са ужијем возником односно ходником(Вгикепћаћп) продуљити: са 7' ширине иа 35° дуљине „ 5' „ „ 45у г ° ,, 92/ ' _ 700 разумије се, да су ови ужи мостови само за претуривање пјешадије и коњице, а никако за кола способни. е) За сваку грађевинску чету: 4—5кола за копачки, дрварски, каменарски, лагумарски и тесарски алат и 1 кола за провијант, мосо, и др. На алатскијем колма се може повести и багажа Санитет: Болничарска струка дијели се на непокрегну и нокретну. Непокретне н покретне болнице треба да су у мирном времену саједињене у главнијем мјестима дивизија. Војени љекари којих треба за свак} дивизију најмање 15—18, обављају сву службу. Чим се војска мобилизује, одлазе овн љекарн са свијем особљем за војском, односно за дивизијама, а на њнхово мјесто стају цивилни љекарн са женском послугом (мушкијех само неколико за тешке послове) у дивизијским мјестима у неиокретне ратне болнице. Ратне се болнице дијеле на троје: а. ПомоИна одјељења, која примају рањене са бојишта, те им први завој мећу; б. Амбулансије за 50 грдно рањенијех на дуље вријеме, и за 200 грдно рањенијех за мали час. в. Покрегне болнице свака за 3—400 болесника. Путник се позива на самоуке видаре, али у рату не арчи само пушка и топ, него и колера, тифус, уиа.љење бијеле џигарице и дроба, скорбут. и т. д. Бар би се гога од 1849. год. могао сјеКати. Болничарска је струка јако вааша за војску, то признаје лијепо Грујић. Ја сам ово само навео читалачком свијету, да види како је поређена та струка; а посао је струковњака, да прави предлог донесу. Болнице спадају у иозарцју прве и друге линије, а иза њих је тек возарија што привлачи војсци погребе у велико, сва возарија изискује особиту студију, јер шешко војсци која мора да стане, јер нема ни „џебане ни аахире." Интенданццја се мора основати. Аршиљеријски иарк*) к Ја бих рачунао.
Ај За пјешадију. У свилајимаза сваку пушку по 80 —100 фиш. у батаљонскијем колма за св. пушку по 40 „ у дивизијонском парку за св. пушку по 40 , у војен. мунициј. колони за св. пушку по 10 „ у војен. резерв. колони за св пушку по 30 » у војен. ратном депову за св. пушку по 40 „ свега 240—260 фиш. Б) За Коњицу (карабин и револвер.) У свилајима за сваку пушку по • ■ 30 у дивизијоном парку за сваку пушку но 20 у парку коњ. резерве г „ „ „ 10 у војен. муниц колони „ „ „ „ 10 у војен. резерв.колони „ „ „ „ 15 у војен. ратномдепову г „ „ „ 15
свега
100
В) за топове
у топном сандуку за сваки топ.
• 36
фиш.
у колма багерије п „ „
• 124
П
У парку дивизије „ „ „
• 124
Г)
у војен. муниц. колони за св. топ.
• 62
Г
у војен. резарв колони „ „ п
• 62
П
у војен. ратном депову „ „ „
• 160
У>
свега 568 фиш.
И то је род возарије.
Од бројева под В. 66 °/о граната (ЗрНгћо1 §езсћо8зе) 24°/ 0 шрепнела 7'/2 0 /о картача а 2'/а% метака за паљиво. А осим тога бар 20% ћор -Фишека за бацање (У^игГра^гопеп). Ови су бројеви удешени за јединствену артиљерију. Код различијех калибера би мањи повести могли више, а већи нешао мање метака. Нетреба се чудити, да топ треба више Фишека него пушка, јер топови гуде од почетка до краја битке, дочим пушке тек од онога часа кад се противник на пушкомет примакне. Осим тога ступају у свакој скоро битци сви топови у акцију, дочим у свакој већој битци остане неколико багаљона, који ни метка не избаце. 1866. г. потрошише Пруси у попријеко — рачунајући васцијелу војску пруску, која је била за рат спремљена по 7 Фишека на пушку у цијелом рату; наравно да је било батаљона, нарочито код Траутенау, који у једном боју по 40—50 Фишека на пушку изметнуше, али је било и другијех, који у читаву рату неизметнуше ни фишека н. пр. Бап<1\тећг. Г) За грађевинске чете н за мостаре као и за коњачке карабине. Ја сам узео мало веће бројеве од другијех држава, јер Србија нема још гвозденијех путова. Видиш читатељу: ето опет несрећне, ал необходно нужне возарије. Могу ли све те опреме да на самару вуку 14,000 коморџија, ма да се организујуи по Пугниковом назору ? А камо још главни стан војске, камо волови и овце за клање, које се морају за војском ћерати живе?! ! Војевали смо ми у Мађарској и без те толике возарије, али смо и цркавали као испребијана пашчад, а притом смо немилице арчили земљу куд смо пролазили. Кога да арчимо у Босни, Бугарској и Старој Србији? Диоба на старије и млађе. Грујић предлаже у опште оне ступње старјешина, који су у обичају и у осталијем војскама, само што нема надпоручика подполковника нити варијација у чиновма војвода (ђенерала). Путник напротив има више доњијех чиновадо капетана, међу осталијем и замјенике официрске (ОШс1ег8-81;е11уег1 ;геМег). Добро је имати доста „добријех" али само добријех
старјешина, али ђе их нема сасвијем добријех и искуснијех, боље се је задовољити смањијем бројем, јер невјешш сшарјешина гошоваје аоруга у војсци. Одношаји сгарјешина су у Србији наопаки, јер поручик од стајаће војске стоји ђекад над мајором народне војске. Ово неваља упркос што Путник каже да је поручик старији, кад га господар над мајором стави. Али господар то нетреба да чини, ако неће да побије живца частољубија Ко није способан, нетреба му давати старјешинства. Оно што Путник по некадашњој енгелској навади предлаже, да би се могао двогуби чин једпом лицу дати, није добро. Србија нетреба капетана — полковника. Спрема војника за старјешине. Грујић: Касарне да се претворе у војничке школе. Из основне школе (4 мјесечне нрве наставе) одаберу се по извјеснијем својствама по најбољи, дајући првенство писменијем и ђаком — својевољцима —који се имају даље учити практично и теоретично још чишаву годину дана и то: 8 мјесеци остају као ученици, а 4 посљедња мјесеца као учитељн новоуписанијех новајлија у основној школи. По свршетку течаја добио би се комплект старјешина оног нараштаја, који је с њима једновршњак; из овешколе изилазе по успјеху старјешине од „десетара" до „водника." За учење нетреба „кадр" подоФицира, јер они, што из школе изиђу, врши ће ове дужности ове године, а други што изиђу до године и. т. д. Л»уди, који најбољим успјехом сврше 16 мјесечни течај основне подоФицирске школе — а особиго ђаци —својевољци, којн из тијех школа изиђу, свршивши прије тога реалку ил ђимназију — нрелазе у ОФиџирску школу. Њезин течај граје 3 године. Осим тога старјешине треба да нрате војничку књижевност, треба завести повгорне курзове и војничке бесједе у извјесно вријеме на неколико неђеља или мјесеци у години; а осим тога „војничка предавања", Оваковом би се наставом стекао број једнако изображенијех старјешина, те неби било разлике измеђ „ школованих" и „касараца". Л»уди, који су разнијем путом доспјели до исте цјели, имају и у даљем живогу и раду разне назоре. Војничка наука и војничке потребе тако су сад развијене, да их сама касарна неможе да подмири. Сама пак војна школа, без нросте војн. службе и пракгике, дајући високопарна знања, удаљује се често од праве нотребе и, што је најгоре, развија „јункерство" противно српском демокрагском духу. За произвађање у веће чинове, предлаже, по потреби службе и по избору, мјесто испита, рјешавање разнијех задатака] Органичење година службе у једном чину да изостане, да се неломи полет и уплив на важнијим мјестима омладиии, која има више енергије, и да се избјегну претензије, онијех, што су зловољни, чим коју годину више служе у једном чину. Само под једнакијем условијама да рјешавају године. Изборна система отвара врата прогекцији а то се може предупредити. 1., произвођењем само на упражњена мјеста а 2., по јавним испитима отворенијех курзова. Путник посље двомјесечне основне науке 10 мјесеци у подоФицирску школу, а затим 2 мјесеца као наставници код новачког вјежбања. Са ОФицирском школом се неслаже с Грујићем, „јер људи, којн су окусили живот у касарни околу и на маршовима неће вољно сиђети за скамијама (?) А носље толиког школања то небн били народни већ позивни ОФИцири, који за други посао нијесу, дакле их држава мора у тај чин произвести и плаћу им дати (?) Воли академију, као што јест, а за народие ОФИцире предавања на ђимназнјама реалкама и свијем вишим школама.