Srbadija

Св. 10.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

239

Усташи се иошљу у иограничне иароши кнежевине или у течају рата у она стратегична мјеста, која мора војска и онако да притисне, а у тијем мора бити намјештен мали кадр наставника; ту се извјежибају за неколико дана у најиотребитијим Формацијадш, у борби у разасутом низу, у гађању у нишан и у најнужнијим законима, те се пошљу, у тактична попутна тјела (Магзсћ-Сотрадп1е МаГ8сћ -Ва1аШоп) сложени, к дотичном војеном одјељењу и подјеле се на чете с призрењем на њихове губитке. Тако се може увјек имати подиун број војннка у четама, а новаци се, гако измјешани, лакше приљубе дисциплини, него да се из њих стварају особите јединице. К тому дође још и провинцијални понос: Србин са Укрине ил Восне трудио би се да покаже Шумадинцу, да није гори од њега, а тако исто онај од Ниша и Новог Пазара. Бригада да је од 4 батаљоиа сасгављена с разлога, што мора ђекад самостално радити а ту требају увјек најмање 4 јединице. 3200 момака у једној бригади није толико много, да их небн кадар био бригадир руководити, ако има ијоле дооре мајоре. У боју би такова бригада обухваћала ширину од 800 —1000 корака. Вригадир може дакле за 2 минута с једног крила на друго доспјети. Као што су Путникове сотње премалене, тако му није добар ни подполк од 7 чега из узрока, шго су поједине чете преслабе и што нма без потребе превећ јединица, а ми знамо да је теже сложити 7 слабијех чета на један осудан ударац него лн 4 јаче; а притом смо и читали у ратној иовјестници и сами искусили, како се лако у бојном комешању заборави на једну ил другу јединицу, кад их је много. Путников је подполк Шарнхорстова бригада од год 1808, само што јој оскудјевају други родови оружја; али шарнхорстова је бригада била стратегична јединица; она је заступала Наполеонову дивизију. УАустрији су бригаде од 6—7 батаљона : али оне нијесу толнко тактичне једннице, него само дисциплинарно под 1)енерала метнуте; дивизионар раснолаже у боју с регементама. У Аустријн су оваке бригаде остале само за љубав традиције, јер се није знало шта с толикијем ђенералмајорма. За то је и одређено за бој: да су бригадири само иомоАници дивизионара да овај расиолаже с њима, без оозира на њихоне оригаде т. ј. једном даде да води предходницу; у боју рече једном да води једно крило, а другом преда резерву и. т. д. На исги начин виђамо да су и нруски дивизионари са бригадирма располагали у посљедњем рату. Ја сам увјерен да ови ,.1Јп(;ег§епегаН« у рату много којешта учине, што није по ћефу дивнзионара, за то их оваковијех и нетреба већ и с тога важног узрока, што заповјед од главног војводе брже долази до нижијех вођа, чим је мање старјешинскијех редова озго доље. (Продужиће се.) Синиша.

Јука Вукаловик (Свршетак.) После године 1861. ноказао се Лука Вукаловић још у многим приликама, да је велик јунак на мегдану. Као ражљућен лав борио се против Турака, час са својим Херцеговцима, час пак са браћом Црногорцима. После битке на Ријеци закључи Црна Гора мир с Турцима. У тодоба — ујесен год. 1862. — пошље турска влада из Цариграда Куршид-пашу, да са Луком Вукаловићем услове мира углави. Лука оде с Петковићем и Л>убибратићем у Дубровник, и ту се са Куршид-

пашом сасгане, где углаве услове мира, који су доцније у Мостару бнли потврђенн. Уговор тај беше учињен у корист Херцеговаца, и одмах после потврде отиде Лука Вукаловнћ у побуњене крајеве, где јави народу услове уговореног мира, и ногврди им њихове народне главаре. Народ је Луку у свим крајевима весело и усрдно примио, а после свршене своје дужности врати се Лука на Зупце, где је неко време у миру живео. Не проће за тим дуго времена, а Лука се увери, да му Турци и на даље о глави раде. Лукави Турци нађоше неколико зубачких и крушевичких главара, којн се полакомише на турско благо и на празна обећања, те обећаше Турцима, да ће Луку Вукаловнћа на силу или на превару жива предати у турске руке. Кад је Лука дознао, да се Зупчани н Крушевичани подигли да га ухвате, а он се са своја четир искрена пријатеља и десет момака затвори у своју кулу на Ублима под нланином Јастребицом, не да се брани од Турака, него од издајица, од своје рођене браће. Лука Вукаловић одмах иозове у помоћ свога пријатеља војводу Анту Даковића, којн му оног часа посла у помоћ тридесет момака. Кад видоше издајице, да се Лука не ће предати, а они га на веру позваше, да изађе на састанак. Лука прнхвати веру и повери се не издајицама, него превареном и заведеном народу, те | изађе пред кулу на састанак, и рече народу •' на шго Турци управо тиме смерају, а народу се очи тек сад огворише, те упозна непоштене намере издајица. Друг Лучин Лука Петковић отиде у Требиње, да чује шта желе управо Турци, кад је мир уговорен и потврђен, а Лука остане са осталим пријатељима у својој кули. Кад је Петковић са подмићеним главари.ма изашао пред кајмакама, а они рекоше: „Кад смо овога овако лене довели, довешћемо и Вукаловиђа брзо." Петковић сад гек увиде намеру њихову, коју су они држали за извршену, но љуто се преварише, јер Петковић на вешт начин умаче из турских руку, и дође на Убље к Вукаловићу. Кад је Лука све чуо и разумео, а он внде да му у Херцеговини нема живовања, те се са својим верннм пријатељима склони у планину Јастребицу, где се састаје црногорска, турска и аустријска граница, да би у нужди лако могао прећи из једне у другу границу. Ту су боравили са својим породицама све до пред Тројичин — дан 1863. године: а кад им додија бсда, мука и невоља, а они се договоре, да ма куда оду, јер се тако даље живеги не може. Кад виде Лука Вукаловић да нема куд ни камо, а он се обрати на руског конзула у Дубровннку, који им код своје владе изради; да је слободно Вукаловићу и дружини му доћи у Русију о државном трошку. Кад је требало већ поћи у Русију, а Лука уздхну из свег срца и рече својој дружини: „Хеј, клета судбино, што сам дочекао! та зар не би боље било, да сам пао као жртва где на бојном пољу, него сада да идем тумараги по свету, далеко од милог ми завичаја?" Кад га је на тодружина тешила, да ће жожда Вог дати, па ће се скоро натраг повратити, јер се за сад у Херцеговинн живети не може,а он рече својим верним пријатељима: „Прођите ме се, брађо моја, тешко је и претешко оставити своју домоввну, па се винути у непознаги свет; горе муке од ове нема, камо среће да смо сви нзгинули, иа ове јаде не видели! Верујтеми, браћо, баш да знадем е се не ћу више новратити, ја бих овде за вазда осгао, па ако бих и од глади скапао. Али се уздам у јакого бога да нас не ће заборавити, него да ћемо ми опет брзо послужити својој домовини. За го стиснимо сада срце, па хајдемо куд нас судба гони, да ако не будемохуде среће!" По што су сместиле своје породице у Грахово, крене се Лука Вукаловић заједно са Петко-

вићем, Милошем Средановићем, Мићом Л>убибратићем, са својим братом Јолом и још са петнаест друга преко Трста и Беча у Русију. То беше после Тројичиних-днева год. 1865. У Русији иробави Лука Вукаловић са дружином по године дана а за тим — које што се не могоше навићи на руски начин живота, које пак из жудње да су ближе својој домовиии — дођу у Београд, где им српска влада одреди плату да могу живети. Но у Београду иије се Луки свидило, него се са својим братом Јолом врати у Русију, а руска му влада даде по чово плату и иешто земље близу Брђанске. У мају године 1873.досели се сва његова породица у Русију и гу се и данас находи. Не нрође дуго времена после доласка његове породице, а Лука Вукаловић премину у селу Салтакћи близу Брђанске 6. јула 1875. године, у најбоље доба човечијег живота. Лука је оставио након себе два сина; Богдана и Михаила, и две кћери, једну удату у Грахово за Пају Кавачевиђе, а другу неудату у Русуји. Лука Вукаловић беше искрен, поштен, одважан и сталан, беше узор-јунак, чије ће се име спомињати, док устраје и последњег Србина. Стојан Бошковић. (В. лик на стр. 229.) Међу нроФесорима велике школе у Београду заузима Стојан Бошковић једно од првих места. Пре кратког времена одликовао га је академијски савет особитом почашћу, изабравши га за ректора велике школе. Као проФесор он је омиљена особа код својих ђака, а као научењак стекао је пошговање целог српског образованог света. Сгојан Бошковић проФесор опште историје у великој школи у Београду, родио се у марту 1833. у Свилајенцу (срезу ресавском, округу ћупријском) у Србији. Његов отац, Бошко, био је занатлија (терзија); а деда с материне стране, но имену Ђурица, био је у нрвоме устанку Србије члан (пправителствујушчег") савета (1804—1805.), а после, у 1809., погинуо је на Каменици код Ннша, заједно са Ресавским војводом, кнезом Стеваном Синђелићем. Стојан Бошковић изучио је основне школе у Свилајенцу, а гимназију и лицеј у Београду. Још у гимназији научио је немачки, а у лицеју Француски и руски. У 1849. био је изабранда се као државни питомац ношље у Германију, ради научног усавршања; али због тешке болести мораде остати код куће. У раду „Дружине Младежи Српске", од 18481851. он је као један од највреднијих и најдаровитијих радника учествовао, и биоје тој дружини секретар и библиотекар. На књижевном пољу почео је онрадитиу 1851. Први књижевни послови његови изнети су на јавност у „Срб. новинама", у „Народном вјестнику", у „Седмици"и вШумадинци". Пошто је у 1853. свршио ФилосоФијске и правне науке уондашњем „књажеско-српском лицеју", буде одма постављен за проФесора (немачког језика) у Шабачкој полугимназији, где је у 1857. и директор постао. У то даба изишао је у Новоме Саду његов превод Левачниковог романа: „Црногорац, или страдања хришћана у Турској," I. и П. свеска (свака у 1000 екземпл.) доцније изађе и Ш. свеска у Београду. У време св. Андрејске скупштине Стојан Бошковић потномагао је радњу слободоумнестранке, дописима у новосадском „Дневнику" и „Српским Новинама", а и мушким држањеми енергичним, патриотичним радом у шабачком грађанству и општини, где после страдања од катанске буне свег није више веровао, да се Обреновићи у Србију вратити