Srbadija

276

СРБАДИЈА, илустрован лист за ^абаву и поуку.

Св. 12.

редовне западне обале у Норвешкој. Да се живот у мору богато развије, за то су врло згодануслов они силни заливи, усеци, и ФЈордови, што се далеко у суву земљу повлаче; и миријаде од већих и мањих острва, што су покрај обале. Млоги од ових романтичких Фјордова и мореузина ни су широки, тек ако су као валика река каква, па ипак су знатно дубоки. Прабрдо, што се на норвешкој западној обали изнад огледала морског на својих 2000—4000 стопа диже — пружа се доле исто толико млого, или још и дубље. 15ода је на површини због млогих потока што у море јуре, слабо слана или готово слатка — и у њој има врло мало живих становника. А у дубини, која је врло слана, силне животиње гамижу. Године 1868 издаде Сарс списак некичмених живогиња, што их је накупио у дубини од 1200—2700 стопа. У том списку има 427 врсти наиме 106 врсти рака, 133 мекушаца или молуска, 57 врсти црви претењака, 36 звезданака, 22 биљних живогиња и 73 прабића или протиста. Сарс је особиго волио да испитује Хардангер — фјорд, онај чувени фјорд, што лепотом све друге превазилази, што се може надметати са најлепшим швајцарским алпским језерима, и ког туристе највише посећују због дивних му залива и планина, због изванредних му глечера и водопада. У понорима тога ФЈорда живн лепа и ретка Ита ехсауа(а, велика шкољка са бојом као снег белом, са љуском, дивно окруженом, и са огртачем, елегантно нашараним. У њеном друшгву налази се још пређе споменута Впвтдг епАеаспетои, дивна и врло знатна морска звезда, што је досад само у Хардаргерфјорду нађена. Кад сам тамо последњег Августа близу Утне ловио, доживих и ту радост, да се могу дивиту гаквом једном живом егземплару, ког сам уловио из дубине од 1200 стопа. Овој бризинзи промер беше от прилике један риФ. Од једне мале, округле, као наранџа црвене плоче, полазе 11 дугих, врло красних зрака, рукава, што су 13—14 пута толико дугачки као промер плоче. Зрацн су дивни, као корал црвени, а окрајци као сребро сјајни; осиш тога је сваки зрак на свакој страни оружан троструким редом дугих бодаља. Сваки зрак је као један црв организован, и углавном, та бризинга може се сматрати као станишге од једанајест црви, а ценгрална плоча, го је орган, који их све спаја и одрањује. Ову теори ју, која исторички постанак Филума звезда нака дивно разјашњава, и која морске звезде сматра, као станишта црви, из којих се после централизацијом станишта, кошнице, развише друге Форме звезданака — најдивније погпомаже лепа бризинга. Ал бризинга је још и зато интересантна, што она представља савршен средњи уд, потпун спајајући прелаз од две групе звезданака, што и данас живе, и које су оштро једна од друге растављене. То су Коласшре и змијасте морске звезде или ОФијуре. Вризинга има у строју свог тела нај карактеристичније знаке обеју група, те је она зато, мало промењен, директан потомак оне прастаре и давно изумрле Форме звезданака, што је чинила прелаз од старијих коластра (Со1а81;га, ОПе(1егз1 ;егпеп), млађим ОФИЈурима (орћшга бсМап^епз^егпеп), икоја је постала „основном Формом" ОФИјура. Исти такав историчан интерес има и друга, пређе споменута звезданка, што живи у дубоким понорима северних мора, и коју је син Сарсов нашао пре 9 година код ./!оФОта острва у дубини од 1800 стопа. То је ЕМгосгГпии 1о/о1еп8Ги, красан астрод из класе морских кринова. Морски кринови или кринојиде личе на морску звезду са пет зракова и разгранатим рукавима. Али они не пузе слободно по дну морском, као морске звезде, но су за морско дно срасли танким, разгранатим држаљем, баш као крин. У пређашњој нери-

јоди земљине историје, пре млого милијона година, покриваху кринојидедно морско увеликој множини и разноврсности лепих облика. Они су чинили у друштву са коралима, што као цвет изгледаху — шарне ливаде — те зато је и насликала песничка Фангазија богињу мора, Тетиду, са рукама, као криновима. зато нрича песничка Фантазија, како Тетида, са другарицама иградивне игре на криновима. Ал сада, и већ одавно, скоро је изумрла богата класа кринојида, и остадоше само неколике врсге, што готова еве само у један род сиадају, а све остале врсте и родови, не могоше издржати борбуза опстанак. Норпешки ризокрин, когауновије време нађоше и на другим местима северо - аглантског окејана, близу шотских и северо-америчких обала — спада у Фамилију кринојида, за коју се мислило да је давно изумрла. Зато се и зачудише природњаци, кад дочуше и видише да и данас живи једини потомак оних фосилних кринојида. Осим ризокрина и бризинге нашло се у новије време у дубнни од 2000 стопа и даље — млого, чудних животиња, разних класа, којима се по строју тела моше познати, да већ одавна живот проводе, и које тако изгледају, као да не спадају у садашњост, но у примарну перијоду земљине историје, у доба каменог угља и у нермску перијоду. Те животиње су сродније оним животињама, што су у оном добу живили, но данашњим заступницима истих животињских класа, дакле, то су као неки ,,живи фосили ". Очевидно је да ова лења створењане могоше издржати конкуренцију са својим сродницима и потомцима, шго се све више и више усавршаваху — особи го још на површини мора и светлости сунчевој, где је жива борба за опстанак непрестано подстрекавала разноврсне животиње на поделу рада и напредно развијање. Та\ борба за опстанак герала је конзервативну господу све дубље и дубље у густу помрчину мирних понора. Тамо могу још и сада, растављени од светлости и узрујаног живота на површини, у усамљености свој тих и миран живот проводити, тамо могу још и сада сањати о старом добром времену, кад беше пуно шума каменога угља, кад беше пуно црвена пешчаног камена. Нек се и конзервативне класе .људског друштва бар на овај леп пример угледају, и нека се повуку, ма и не било у дубине морске, а оно у усамљене пустиње или пусга брда и долине. Бар онда не би сметали напредномразвијању оног дела људи, шго за усавршењем тежи! Већ одавно се знало за егзистенц ^ју многих наведених животиња у дубини од 1000—2000 стопа — а тек пре неколико година сазнало се нешго оиширније за животживотиња у млого већим дубинама. Године 1861дигоше из мора о гкинути крај телеграФске пруге измеђуКаљари на Сардинији иВона у Африци — та телеграФска пруга лежала је у дубини од 6000—8500 стопа пуне две године дана. А кад га извукоше, беше пун препун разним врстама од шкољака, пужева, црви, звезданака и корала. Неке од ових, особито корале, познаваху природњаци само у окамењеном стању терцијерних слојева; дакле и то беху „живи фосили." Исте године (1861) испитиваше нека шведска експедиција северна ледена мора близу Шпицберга; глава гој експедицији беше Торел. Мрежу вукалицу бацаху чак у такове дубине, у каквој је дубини лежао телеграФ између Бона и Каљари-а. И овде су нашли у дубини од 6000—8400 стопа многобројне живе организме; наравно да су ти организми била већином микроскопски мала прабића из класе политаламија — али нашло се и већих жнвотиња из разних класа, особито више врсти црви и рака, после мекушаца, звезданака и еунђера. Још боље се користила чет-

врта шведска експедиција на Шпицбергену — годину 1868; глава јој беше НорденскиЈелд. Тада нађоше млого некичмењака још у дубини од 4000—6000 стопа, а неке и иреко 12000 сшоаа. Удубини од 6000—12000 стопа и даље, покривено је сво дно морско чудним Батибијевим блатом — о коме ће изближе говорити. ^ Исте резултате добише и оне експедиције, које опреми инглеска и северо-америчка влада за последњих осам година. Американци испитиваху понајвише обалу полу-острва флориде и ту се одликовао зоолог Пуршал. А код инглеских експедиција изађоше на глас ова тројица: Кариеншар, Вајвиљ Томзон и Гвајн Џефреј — и они испитиваху Фарерострва, северни Шотланд и залив Бискајски. Није друкчије — морам још једаред похвалити изванредну либералност, којом иглеска, шведско норвешка и северо-америчка влада опремише експедиције, и којом природњацима готово све, што су желели, беше дано — све то беше за чисто знанствену цељ. Ал то исто, на жалост, не можемо још о нашнм немачким владама рећи. Само је аустријска влада — која је већ више пути давала своје ратне лађе на чисто научне експедиције опремила у најновије време једну експедицију за мерење морских дубина у средиземном мору. Нашој (северо-немачкој) марини несмеш ни споменути да се лађе употребе за знанствене експедиције, ма да се у мирно доба лађе баш ни нашто боље не могу употребити Наша милитарија сама немилице гроши она богата средства, шго се у другим земљама употребљују на унапређење знања и вештине, наставе и образовања. Ал нек ми је бар допуштено да приметим, да у пркос томе, у пркос непотпомагању од стране северонемачке владе — немачки природњаци ипак на челу свију грана научних стоје — а поименце им је велика заслуга запознавање живота у мору. Већ одавна иде сваке године приличан број немачких зоолога, оружани микроскопима и мрежама — на обалу морску, и неуморно се труде да испитају и упознају ниже животиње морске, које толико млого расветљују гаму у бијолођији. И ма да немају сјајну опрему и богата помоћна средства, као инглеки и скандинавски сурадници им, и ма да сами морају плаћати грдне трошкове за акве експедиције — јер врло ретко потпоогне их каква мања немачка државица, што ели да се прослави, дана гласизиђе са унаређења у знању и науци опет су млого, а скоро и највише учинили заинтензивно испитивање живота у мору. Доста је ако — за доказ тога — наведем име Јооана Милера и млогобројних му ученика. Ал није најважнији резултат, ког смо добили усавршеним испитивањем дубина морских, тај: да врло млого животиња има у дубини од 2000—3000 стопа, да млогобројних некичмењака има и у дубини од 6000—8000 и још у већим дубинама; не, много су важнија и интересантнија открића у дубини између 10,000—30.000 стопа. И ако се неке животиње спуштају чак до 12,000 стопа (корали, црви, сунђери) то ипак као неки изузетак изгледа. У дубинама морским испод 10000 стопа, а особито у грдним понорима између 20000—30000 стопа, чини се неоружаном оку да тамо од живота спомена нема. Ал сасвим други резултат даје нам микроскоп. Баш у овим „мртвим" понорима покривено је дно морско безбројним организмима, што их око сагледати не може, и то у тако грдној множини, да и сама земља као жива изгледа. Баш због ове врло важне чињенице, и због још важнијих консеквенција, што отуд произлазе — доби испитивање дубина морских тако велик и грдан значај.