Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

141

граната; нарочито је тада било прилике да се на све стране чује глас оних, који су оне речи у мајској декларацији: „под жезлом Хабзбуршко-Лоренске династије“ тумачили као „ре-

зерву, која је заклањала од оптужбе за велеиздају.“ Нажалост, тога није било. ;

Нама није познато шта се дешавало на другој страни; али знамо оно што је било у Швајцарској, у Женеви. И ту се очекивало на иницијативу чланова „Југословенског Одбора,“ који је у Женеви стално имао неколико својих представника. Најглавнији бејаху Д-р Газари, адвокат из Шибеника и Никола Стојановић, адвокат из Сарајева. Али њима не само што не беше стало ни до каквог протеста, него су њихови људи ншли чак дотле ца су покушавали спречити протест других. И у томе су донекле успели.

Кад већ представници „Југословенског Одбора“ у Женеви нису хтели ништа предузимати односно изречених сугестија у Вашингтону и Лондону, онда је то узела на себе група људи, која се беше искупила око листа „Га Зегбје“, који је тада, под дирекцијом Д-р Лазе Марковића, излазио у Же-

неви, те су они, у фебруару, приредили напред поменути збор v salle communale.

Десила се том приликом једна чудна ствар. Док је, у име Словенаца, на томе збору узео реч, и ако један бољшевик, али ипак Словенац, г. Фабијанчић, дошле у име Хрвата нико није хшео говорити! једини Хрват, који се раније био пријавио да говори на томе протестном збору био је г. Д-р Љуба Перковић, сада чиновник у Министарству за социјалну политику. Али је овај, у истини добри човек, под притиском других Хрвата, морао одустати од тога. Запретили су му да ће га демантовати, јер нема овлашћења представљати Хрвате. Тако је на томе протестном збору у име Хрвата морао говорити један — Србин, г. Д-р Милован Грга, професор из Загреба, чему су се задовољни морали насмејати, не само Д-р Газарии Никола Стојановић, негои— аустријски конзул у Женеви.)

Т) „Од свих емиграција из бивше монархије једини се „Југословенски Одбор“ дигао против ове базе решења,“ т ј. против изречених сугестија Лорда Џорџа од 9—1 1918. г. (Ф. Шишић: „Документи“... стр. 112.). То, као што смо из предњег видели, није било потпуно тачно.

Исто је тако нетачно и тврђење „Слободне Трибуне“ (бр.. од 11—1У—192!.) као да је „Југословенски Одбор“ обелоданио неки апел и на Вилзона поводом његовог говора од 8—1 1918. пред конгресом у Вашингтону. Таквог апела нигде није било, па се ни Вилзон ни помепути његов говор ни једном једином речи не спомињу чак ни у оном апелу „Југословенског Одбора“, који је 11—1—1918. г. објављен у „Тајмсу“.