Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

163

су повређени права п слободе народа у Белгији. То сам желео знати, јер ми је потребно ради мог даљег рада. Друго питање: зашто кажу да ће радити на том да се Талијани п Румуни уједине са суседном браћом, а за троимени наш народ не кажу да се сједини са Србијом, него да остане у Аустрији, а наш народ терорисан је много више него Румуни п Талијани. То желим знати ради обавештења и бољег рада, и држим да се тај захтев не противи вашем уверењу. Најзад у том телеграму скренуо сам вам пажњу на неумесну тактику наших људи кад говоре с нашим савезницима и траже од њих да нам извојују слободу. Савезници одговарају: ушли смо у раш да вас одбранимо и заштитимо наше интересе, ако не можемо да постигнемо све што желимо за нас, онда нам не пребацивати што не можемо да извршимо све ваше захтеве. Имао сам прилике да видим рђаве последице од нетактичног говора наших људи са нашим Савезницима. Више треба убеђивати наше Савезнике да се и њихови иншереси задовољавају кад се наше жеље и захшеви задовоље, него када се просто пи сурово традси, јер се тиме изазива одврашност. Људи наши не пазе на речи, него често кажу: ми волимо да останемо под Аустријом, ако не можемо све нас да ослободимо; не желимо и не ћемо да ослобођавамо парче по парче, већ све пли ништа, п онда се наши савезници пштају: да ли треба да се боре са Аустријом ради нас umu da нас оставе под Аустријом.“ Г. Михаиловић = ГР. Пашићу

„ја се радујем што кажете да нисам правилно разумео ваш телеграм из Солуна, ма да је он јасно говорио о покушају с наше стране обезбедити, да нам савезници обећају бар Босну и Херцеговину, остављајући да се наше потпуно уједињење изврши постепено и доцније. Мени се пак чини да је овај пут опасан. Наш велики програм је базиран на правди, на потреби Европе створити једну јаку југословенску државу, и на жељи нашег народа за ту државу. Ако би смо сад бранили наше захтеве на основу неправде старих уговора, ми лако можемо изазвати нашу браћу против нас, а то би било за наше питање од судбоносног значаја. Међутим, револуционарни покрет наших људи не само да не треба слабити него подржавати што више и преко њега утицати на савезнике, па чак ако је то њима и мало непријашно. Што се тиче

уговора који су решавали судбину Босне и Херцеговине, не 1“