Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

274

што је добро, него кад бисмо за државу узели једно ново име, рецимо име „Југославија, у које би и Срби, и Хрвати, и Словенци залуд погледали да нађу у њему и нешто од своје славне прошлости и својих традиција, од онога, дакле, што крепи и ободрава, што даје потстрека, наслонивши се на прошлост, радити с већем љубављу за будућност.

Ми са радошћу констатујемо што ова тежња за променом државног и народног имена не долази из маса народних, него само од понеких из „виших класа“. А за те „више класе“, па било да су оне у Београду, Загребу или Љубљани, ми бисмо имали само једну поруку: да им кажемо, да нисмо заборавили ону Вукову негдашњу оцену, по којој је „српски народ поштенији, просвећенији и паметнији од свију народа, које сам ја до сад видео; а виша класа, ако простој не чини · срамоте, части јој не. чини сувише нигде“.

(Ово што је Вук рекао за српски део нашег народа, вреди исто тако и за остале његове делове. А све нам то једно показује: да треба да чувамо наше народно име и против воље тих „виших класа), којима чак и народно име наше државе смета радити на добру и напретку њеном !