Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

38

них заробљеника и интеснираних грађана. При таквоме стању ствари није, дакле, могло бити ни речи о каквоме, па нио моментаном ишчезнућу српске државе.

Уосталом, кад је, у најтрагичнијем моменту по Србију и српски народ, Макензен био објавио (1916. г.) да је балканска кампања завршена, српска се влада била обратила савезничким владама с питањем шта оне мисле о тој ствари. Енглеска је одговорила да сматра судбину Србије као део своје политике, те непосредну бригу имао Србији водити. Француска је одговорила, да је кампања Србије имала значајну улогу у прошлости и да ће њена улога, исто тако, п у будућности бити значајна, и да треба акцију на Балкану 06новити у најкраћем времену. Русија је одговорила: да је она ушла у рат за одбрану Словенства, и пошто га је и Србија представљала, за Русију увек остаје прво питање у овом рату независност Србије и њена акција. Само је Италија одговорила да сматра, да је балканска кампања завршена.

Чудновато, да се мишљење г. Трумбића поклапало с талијанским мишљењем.

На другоме месту, није, такође, било тачно тврђење г. Трумбићево ни о томе „како нема више слободних Срба, а ни таквих Срба, Хрвата и Словенаца, које би шек требало ослободити“. јер, прво, слободних је Срба још увек било и, друго, они су се, сад само на солунском фронту, и даље борили баш ради ослобођења оних Срба, Хрвата и Словенаца, који су били под непријатељем и којих је, по окупацији Србије, било много више него раније.

Али, кад нема више ни слободних Срба, а ни таквих Срба, Хрвата и Словенаца, које би тек требало ослободити, "шта онда има Има, вели г. Трумбић, „само један народни блок“, који „савезницима треба читав“ да би њихова победа у будуће, пошто се добије рат, преко тог „блока“, могла окренути „против немачке најезде на Исток“.

Дакле, докле год траје рат, савезници више не могу рачунати ни на какву помоћ од стране нашег народа. Не могу зато, што прво, „/угословени Аустро-Угарске“, и иначе „већ пуних двадесет месеци служе свим комбинацијама немачког ђенералштаба“ — као што г. Грумбић у поменутом чланку каже — и друго, што сад нема више ни Србије, а ни слободних Срба, да би Савезници и даље могли рачунати бар на Ср-