Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

стране г. Љуб. Стојановића, члана Академије Наука у Београду и који се овде пише да садржи територијалне претензије српске нације.“

Ми смо саопштили ове документе зато, што се и иг њих види како су они људи, који су припадали бив. „Југословенском Одбору“, још док су у Риму били, своју акцију били отпочели иза леђа српске владе, и против Србије. То што су они радили у почетку рата и пре Крфске Декларације, наставили су, као што ћемо доцније још боље видети, и после Крфске Декларације, која је њима служила само као штит „против српског империјализма“ (како су сами говорили) и као заBeca иза које ће прикривати свој интригантски рад. Саопштења, која нам је, ту скоро, учинио Д-р Хинковић у својој брошури: „Југославија у Америци“, затим Хинковићеве и Трумбићеве изјаве у америчким листовима, у октобру и новембру, 1918. г. и оно, што је у договору с Трумбићем радио у Женеви Никола Стојановић, речити је доказ оне широке завере, коју су ти „Југословени“ били засновали против Србије.

Улазак Нталије у Европски рат

Први период европског рата био је крунисан великом француском победом на Марни, концем августа, 1914. г. Га француска победа, за коју се с разлогом може рећи да је носила у себи све потребне елементе за будућу коначну пропаст Централних Сила на бојном пољу, силно је одјекнула широм целог света. У свима неутралним државама постојало је до тада непоколебљиво уверење, да Централне Силе не могу бити побеђене. Ни у самим савезничким земљама није био мали број оних, који су такође у то веровали. Али је после француске победе на Марни многа усијана глава била расхлађена, па се чак и код неутралних почеше јављати знаци по којима се могло закључити, да се и код њих почела наслућивати и она друга евентуалност. још кад дође слом Поћорекових армија у Србији, тих је знакова било још више. И сама Италија, која се дотле оглушаваше на енглеско-француске авансе, поче тада показивати расположење да прекине са својим двема другама у т. зв. Тројном Савезу. У Италији се, уосталом, још одмах после битке на Марни, нашло неких утицајних фактора, који се нису устезали и јавно проповедати напуштање својих тадашњих савезника, ма да је званична