Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

спомињући Сетона Ватсона као. извор из кога је то чуо.:) Да разбије ту интригу, г. Пашић је, поред- осталога, показао г. Ог Трумбићу и текст поменуте српске ноте, предајући му уједно и препис исте, и наглашујући, да се не сме више веровати туђину, него нашој влади. Учинивши то, г. Џашић се, очевидно, надао да председник „Југословенског Одбора“ неће више подлегати интригама, којима су Талијани, преко својих спроводника у Лондону, а и неки фактори других сила, умели оперисати. Али се Пашић преварио у томе. Ог Трумбић је н после више веровао туђину него нашој влади, иу томејеишао још даље, тако далеко; да се, по савету својих и талијанских лондонских пријатеља, Галијанима сасвим приближно н с њима чак и споразуме правно!

Из свих ових дипломатских аката, која смо саопштили види се да су Савезници нудили Србијн компензације, кад се тражило од ње да Бугарима учини уступке. Али Србија није пристајала на компензације, него је у својим разговорима са савезницама увек стојала на ономе широком националном прогаму, који је од Српске Народне Скупштине био усвојен још 1914. год,

Ми само жалимо, што нисмо могли добити и извесна друга документа, из српске архиве, из којих би се то још боље могло видети. Увек нам се одговарало: „није још време да се то објављује“.

С обзиром -на прилике у нашој земљи и иначе, држимо да томе изговору нема места. Ако не би требало објавити све те документе, извесно је да их има пуно чија објава не

1) Ватсон је, и доцније, у јануару 1919. ннтригирао н пнсао у својој „Тће Ме Europe“, да је „Пашић са главним полнтичким факторима царистичке Русије, са Сазоновом и Изволским, радио на томе, да Србија, уместо да се уједини са осталим југословенским крајевнма, напросто анектира српске округе у Босни и Херцеговини, Славонији, н јужне крајеве Угарске, докле би Хрвати имали остати на: милост и не лшлост Аустрије.“ Из напред цитираног одговора српске владе на ноту Савевника од 4. августа н свега онога што је пре тог одговора бнло, види се, да је то Ватсоново тврђење било проста измншљотина, којом је он интригирао против г. Пашића и пре Крфске Декларације и после ње, па н после нашег ослобођења. Напротив, Пашић је хтео, као што се види, уједињење целог нашег народа, н Срба, н Хрвата, и Словенаца, у једну државу, и на томе стално инсистирао, а онн, за чији је рачун г. Ватсон често пута радио ни оно што не бн требало, били су тн, којн су, пошто пото, хтели спречити уједињење Срба са Хрватима н Словенцима .