Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

155

није могао водити преговоре ни с Портом, јер српски депутати, који су тамо, нису већ имали пуномоћства, а руски посланик морао је оставити Цариград због своје неслоге с Портом у питању о Грчкој. (198) Но при свем том Милош није губио наде, и почео дописивати се с Головкиним, руским послаником у Бечу, продужавајући преписку и са Строгановим, који се налазио у Русији. Милош пошље преко Головкина молбу руском цару Александру 1, у којој је како своје жеље тако и права народна стављао под његову заштиту. Александар [ заповеди Строганову да у име дара благодари Милошу на поверењу према Русији, и Строганов то учини у писму свом из Петрограда од 11 Октобра. У истом писму он је јавио Милошу да је руско послаништво сасвим оставило Цариград, али при свем том саветовао је Милоша да буде спокојан, да ради умерено и стрпељиво. Милош је одговорио на то писмо 17 Новембра, благодарио је на благоволењу Александра [, које је вели; „удило у мене нову снагу, И ја не само да нећу ви у чему отступити од вашег савета, него ћу га и свето хранити.“ Заједно с тим писмом стигну у Петроград и гласови о новој неслоги између Милоша и других старешина. ( тога Строганов напише Милошу друго писмо од 28 Јануара 1822 године, у коме саветује му, да одмах уклони од себе све частољубце и интриганте, и прикупи око себе једномислене људе. Милош Обреновић одговори му на те савете писмом од 26 Фебруара, и у том писму извести Строганова о карактеру бившег раздора. „Непријатељи Србије, веди он, разносе о томе претеране гласове. Ја сам те раздоре стишао у самом почетку. У осталом све старешине и сав народ слушају ме и готови су на један миг мој ићи свуда самном.“ Најзад додаје Милош и то, да се Срби нападом турским могу само користити и моли да. се пошље у Београд руски заступник. Строганов морао је одговорити на ту молбу Милошеву и дописта писмом од 17 Марта он му јавља да св у Петрограду боје послати свога посланика у Србију; но при том хвали владање Милошево и уверава га о нарочитом благоводењу царском како према народу српском тако и према његовом врховном вожду. Милош одговори на, то Отроганову овим дугачким писмом од 17 Маја, исте године. „Каку сам радост осетио данас кад сам добио поштовано писмо вашег превасходства, од 17 Марта, нисам у стању, у овом доста незгодном положају мом, да потпуно изравим, тим више, што ви, поштовани господине, не престајете у својим писмима, одобравати поступке моје и уверавати мене о благоволењу лремилостивог покровитеља и његовог министарства. За сва та старања свемилостивјејшег покровитеља не престајем заједно с народом молити