Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

269

завере, додавши, да су Протић и Симић предлагали, да се убијством курталишу књаза. Милутин је бпо хрђав завереник: вазда је радио отворено и није умео да чува никакву тајну. Алп пошто је издао Милошу своје једномисленике, он није хрео да крије од њих свој поступак, и одма напише Опмићу, да књаз за све зна.

Кад завереници дознадоше шта се догодило у Пожаревцу, они се реше да брзо раде п да не чекају скупштину. Милосав Ресавац, Милета Радојковић и Стојан СОпмић одуу своје округе, позову народ, да, иде у Крагујевац. Они се надали да кад заузму Крагујевац, да ће побунити и остале округе, па кад прикупе доста војске да се крену да ударе на Пожаревац. У то исто време Ранко Мајсторовић и Ђорђе Протић, као чланови врховног суда, у име тога суда, разашљу позиве у различне крајеве, сердарима и капетанима. У тим позивима у име књаза Милоша они им заповедају, да искупе што брже могу, колико је год могуће више људи и да одма иду Крагујевцу, да се одбију Турди, који се спремају да ударе на. Србију. Завереници су радили тако брзо, да је Милош тек само могао послати у Крагујевац Вучића, да прими заповедништво над стојећом војском и да брани касу и архиве. Вучић се клео књазу, да ће испунити његову заповст и уверавао га, да устанак старешина није буна, него просто неспоразумљење. Он дође у Крагујеват, а Милета Радојковић и Аврам Петронијевић већ су били на путу од Јагодине. О Вучићем бијаху само два човека, који остадоше верни Милошу — Паштрмад и Давидовић и стајаћа војска крагујевачка над којом је он заповедао. У вече 6 Јануар завереници су били већ близу Крагујевца. Они се зауставе са онима, које су покренули, код механе у таборишту и нареде, да један из њиховог друштва, — Аврам Петронијевић — који је умео најлепше да говори, да објави народу, бившем ш њима, њихову намеру зашто су устали. Беседа је Петронијевића била потпун тужбени акт противу Милоша. Он је говорио, да се сам — један Милош користи оним сјајним положајем Србије, који је коштао народ толико крви, и да се он влада, по примеру пређашњих паша, повећавајући порез, као да би била Србија његова баштина, а народ — робље. За тим Аврам почне да говори о приватном живљењу Милошевом и проприча народу различне слабости књажеве, дотакне се његовог властољубља и рекне, да није безбедна од њега ни једна лепа женскиња у Србији, а то — вели — расте с његовим годинама: за тим да он не уважава, веру, не пости, не светкује празнике и да је Бог» због његових грехова, ових последњих година, послао на Орбију сушу и гдад. Петронијевић заврши своју беседу уверавањем народа, да

с РБИЈА И РУСИЈА. 18