Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

280

молитва, на чистоме пољу, под ведрим небом, где беше нарочито за, тај дан, начињено узвишено место, на коме бијаше налој и на њему крст и јеванђеље. У наоколо тога узвишеног места, бијаху начињена седишта за књаза, митрополита и најважније чиновнике, у средини којих виђале се Стојан Симић, и пзгледаше у лицу налик на 40човека, који дубоко верује, да је учинио највеће услуге земљи и народу. Пошто књаз укратко поздрави народ, онда заповеди Давидовићу да чита беседу. Главну садржину ове беседе најпре му је сам књаз „продиктпрао“, па је онда Давидовић, са обичним пизливом осећања и претераним „красноречијем“ писту мисао развио п окитио, п у неким местима до тог дотерао да је променио Мплошеву мисао. Пошто беху наведени узроци зашто није била сазвана прошле године велике скупштине, п зашто не би кров годину дана написан устав и закони, Давидовић напомене предлоге, које књаз пре годину дана предложи народним преставницима. Од тога времена и књаз п сви они могли су претрести питање о уставу. У беседи која је сада читана скупштини, говорило се, да се Милош занимао читаву годину дана у својој соби и са врховним судом п склапао такав државни склоп, који би најкористнији бло за Србију. Но је непрестано пмао на уму то, да је српска књажевина — нова држава, која је тек пре годину дана, сасвим склопљена; у постанку сваке државе, која тек што је поникла, необходно се мора пазити на смотреност и не обнародовљавати ни једне сувишне речи, од које би се доцније морало устукнути натраг, као од такве, која не пде на корист општег благостања. Протекла су читава стољећа док су склопљене сувремене државе; а пи у њима има много, што би требало пзнова установити. Србија не може шћи другачијим путом; она не може постати за годину дана држава, која би била тако добро уређена, да се већ више не би имало шта радити. Српски народ има много својих народних особина, за које се треба побринути, да одговоре европској изображености, како би доцније мало по мало Орбија заузела угледно место у кругу других држава. Најпоглавитија препрека, томе, што у Србији нема људи, који би могли руководити послове управне по начину европстом, негледећи што неки то и мпсле. Таква је била главна мисао Милошева, коју он каза скупштини и колико ју је могуће уловити у Давидовићеву „многоворењу“. Прелазећи на оне ствари, које треба поднети скупштини, Давидовић, у име књаза, овако говори: „Решпо сам тврдо предложити ово: 1) сачинити и пздати Устав у коме би стојала избројена права и дужности књаза српског, права и дужности власти наших и права и дужности свакога Орбина,