Srbobran

Страна 1.

"СРВвБРАН"

Број 356.

бКВОВКА^ — 5ЕКВ ЛУЕЕКЕУ Ри1)Н$ће<1 ћу 5ЕКВ1АК Е1ХЈСАТ10КАЕ АИО ВЕМЕУСЊЕМТ РИКО ОР 5ЕКВ РЕОЕКАТ10М „5ЕООА” 443 \№ов( жпА # 1 гее 1 N 6 » Уогк, N. V. Ви5Јпе58 Маиа&ег: М. I. Рирш. 443 \У. гаид 51., Ке« Уогк, N. У. тх^вгионх: снхихА *•<>•

ШшШтј м киоиО^км амиг м А< Г.шх «Мм •< Нг» Уогк. М. V., ипЗег (ке ао< о! Млгсћ з, 2879-

Прошла недеља на разбоју

Лондон, 12. августа 1916. Још рано у јуну, када је Бру силовљсва. офанзива почела до бијати у снази, било је јасно, да Савсзници намеравају овог лета да скрше аустријску војску и Аустро-Угарску искључе из борбе, па да 1917. године свом силом, удружени, ударе на Немачку. II најповршнији посматрач може приметитн данас како се овај план брзо развнја. Ни на јсдном разбоју Савезници не нападају само Немачку. И велика фрапцуско-енглеска офанзива на западу није ништа друго до ли само покушај. да се на тој страни задржи што вепи број немачке војске док Русија н Италија сецкају на комаде хабзбуршку војну орга низацију. Аустрија је свршила, јер Не мачка није у стаљу да јој стал но шаље помоп. Та чињеница је данас очигледна. И Немачка се нагло примиче часу. када више нене бити у стаљу да своме савсзпнку притсче у помон а да не доведе у опасност свој властити фропт. Па чак уза сву помоп, коју је последљпх недеља добијала од Немачке. Аустрија је једва била у стаљу да само привреме но задржи поједине нападе и 'то баш оне, од којих јој је претила. најмаља опасност. Она је задржала ]>уско продирање кроз Карпате. као што је то учинила и у марту месецу 1915 Када је пре годину дана изгледало, да пе Руси узети све клан це у Карпатпма и избнтн у ма царске равнпце. Немачка је па брзу руку послала војске у Кар пате п ту зауставила Русе. Последљих десет дана покушано је на сличан начин, да се заштнтн Мацарска н Трансилванија п да се посредним путем припрети Румунији, у којој су. радп руских победа, опет почеле демонстрацнје у корнст савезннка. Немачке вој. јединпце појачају аустр. отпот>. поврате изгубљен дух код војске. која је пре пеколико не деља бпла потучена у Буковини п да прпвремено отклоие опасност од Марарске. Аустрија у великој опасности У Галицији. у Волинији. и дуж Јадрапа Ауетрнја се налази у великој опасности. Војска грофа Ботмара. укљештена између две аустрпјске војске у Галицији, налази се у тешком положају. јер боковн љегови нпсу у стаљу да издрже прити сак руских армија, које иду од Бродија п Дњестра. Та војска мора да се повуче убрзо, ако не жели да буде потпуно уништена. Како брзо ке Ботмср папустити своје положаје на Стрипи, зависн од брзине развоја догацаја у околпнп Ста ниславе. алп је данас веп јасно да пе се.моратп такоце повуви пре конца ове недеље. (У неде љу ститао је извештај, да је Ботмер те. положаје напустио веп у суботу и свом брзппом, загребао натраг. — Примедба УР- Срб.)

Аустрија је изгубила пуна 3 корпуса у убијеним, рањеним и заробљеним од прошле недеље. Од првог јуна, када је почео напад на Луцк, аустрнјски губитци, по умереном рачунању износе 650.000 до 700 000 пушака. Ниједна војска није у стању да одржи свој мо рал крај таких губитака. II то не се у брзо осетити. ма да се још не држи, да је дошао час расапа аустријске војске. Руси пак још увек имају на уму, не толико да освајају земљу, колико да разорс аустријске војске. Последља недеља била је најтежа за Аустрију; тежа но и она у августу 1914., када је први пут изгубила Лавов. Пакон дуге пажљнве прппре ме. Италија је претпрошле недеље почела највену борбу у љеној ратној историји. Врхунац тог љеног напора достигнут је прошле среде. када је талијанска војска освојила Горнцу и отворпла прву капију за Трст. Три промашене офанзиве. Талијанске операције на Со чн, где Горица сачшвава најјачи положај, биле су необнчно тсшке и напорне. Три ранија велика напада на тај град промашпли су, нанесавши Талијанима силне губитке... Затворена на целој северној гранпци скоро непроходним плапинским ланцима, Нгалији није остало ппшта друго, до да се бори преко доњег тока Соче. При постављаљу са дање талнјанске границе Аустрија је намерно себн задржала ове планинске лапце, да се заштптп од напада од стране Италије. Тако је Италија била принуцена да у Трентину изба ци само онолико војске, колико јој је било потребно да бра ни леви бок војске. која је на дан објаве рата била упувена преко источне границе иза Соче. Да се тачно схватс тешконе на које су Талијани наишли, треба имати на уму земљиште преко кога је војска имала да пде. Измецу Јулијских Алпа и Јадрана, нешто више од 30 миља, граница нде преко продужеља млетачке висоравнн. На тој грашгци није било никаквнх одбранбених утврцеља, јер је Аустрнја била спремна да се повуче са границе у случају рата и да се-брани на Сочп, која тече десет до петнајест миља изаг ранпцс. Соча је уска. брза река, која извире више Толмина у Алпама. тече кроз клисуре и брда до на пет миља вигае Горице, а онда улази у прпморје. шпри се п улази у Јадран. Снага Соче. Као одбрана протнв неприја теља Соча је сматрана као нај јача брана у Европи. Испод Горице, код напусти брда, Соча се разлива п оставља мочвари и с једне и с рдуге стране. На истоку њена долина се свршава где почиње висораван

Добердо, која се нагло уздиже и савија на југоисток до саме обале на пет миља даљине. Пред Горицом, која лежи на левој обали реке у једној удољини, стоји брдо Подгора. На ссвер од Горице је брег Саботино. На Красу, јужно, брдо Сан Мичеле господари великим делом Соче, а брдо Сен Бузи чува приступ висоравни Добердо. Ова брда повезана су ме ђу собом оштрпм гребенима и била су необпчно утврцена. У првом нападу Талијани су дошли до доњег тока реке Соче и до подножја висоравни Добер до и до брегова западно од Горпце. Утврдили су се на висоравни и пошли су пут Подгоре. Ту је стала прва офанзива. а после месец дана почела је дру га. Друга офанзнва понела је Талијане мало даље. Ну главни талијанскн напад био је упупен иа горњн ток реке Соче, у околини Толмина. Сврха тог напада је била, да се Аустријанцима заце с бока, да нм се осече жељезница, која иде н 1долину и везује Беч са Горицом. И трепи ;[ут су Италијани покушавали срепу, од прве недеље у новсмбру до прве недеље у децембру прошле године. Борбе су бнле пеобнчно жучне. Талијани су прешли Сочу више Гарице, узелн Плаву, брдо Сел Бузи п почели да напреду,ју у падинама Подгоре и Сан Мнчеле. Горица је била у озбиљпој опасностн. али се напади самп сломише и изнурише о необично јака аустријска утврцења. Припреме за овај напад. Заузепе Горнцс прошле неде ље јесте розултат нешн-чнљ брижљивог прнпремања од пу них шсст месеци, које најбол а нстпче значај артпљерије • данашњем ратовању. Ну ко. Iко је значајна артиљерпја г ко нсто значајна и добра је рганизацнја преносних средстава, пзвидничкцх оделења, оделења за управљаље иападом и рада око утврђнваља освојсног земљишта. Генерал Кадорна, талијанскн врховнн заповедннк. почео се спремати за овај напад још почетком прошлог децембра. Љегова је иамера била, да пре дузме офанзиву овог пролепа чим стаиу поплаве, али је ометен аустријском офанзивом у Трентину. Ну он је настављао своје припреме и даље, Иделио је цео крај око Горнце у мале четвороугле на земљопис ној карти и помопу балуна за посматраље н ероплана обележио је свако утврђеље аустриј ско. нзрачунао даљину. означпо јачину и сваку посебну одликну појединпх аустријских положаја, У много случајева овн четвороугли нису покривали внше од сто стопа земљишта. Управо цсо аустрпјски фро нт био јр испитан инчу по ипчу и талијански офпппри позиава лп су га скоро исто тако као п аустријски. Када .је куцнуо час за напат. сваки човек п сваки топ пмао је пред собом тачно одређону мету п задатак. Колп ко је овај начин борбе вредио. впдп се по томе. пгго је генерал Кадорна за трп дана освојпо најјачи положај у целој Европи. Првн гласи о талијанској офанзивп стиглн су прошле недеље (6. августа), када су стигле вести о продирању на јуж-

ни крај висоравни Добердо, из близине брда Монфалконе. Силно бомбардовање, ограниче но само на неколико сати, било је средсређено на фронт од 8 миља. во бомбардовање доведено је у везу са нападом од Монфалконе, збунило је Аустријанце да све до понедељка нису знали где не пуни главни ударац. Тада је извршен јурнш на Сан Мичеле, који је одмах пао. Тиме је мост код Горн це дошао под унакрсну ватру, с преда п из позадине, те је војска с моста у уторак побегла у Горицу. У вече тога дана Талијани су имали отворен пут и у среду јутру талијанске чеге уђу у град. Напуштају утврђење. Догађаји од прошла два дана уверили су Аустријанцс, да им је немогуве бранити Горицу и они су је напустили, пре ула ска талијанске војске, и повукли на висове, који гледају у град из позадине. Утврђена јс нова линија на шест до осам миља нза града, где се очекује нова љута битка. Аустријанцима помаже овде земљиште врло повољно за одбрапу. Њпхов фронт повија се овде. ивицом висоравни Добердо и господари приморскпм путом за Трст. Пад Горице омогувава освојење Трста. али то није баш сасвим сигурно. II ако се тај град налази сада на 20 миља даљине, ипак Талијане очекује силна борба преко врто незгодног земљишта. Више Грста на север зг три до пет миља налазе се јака утврђења, која штпте сам град. Ова утвр ђења штите жељезннцу п пут. којнм Талијани морају ивн. Ну пл г то иођу на Трст. Талн ■ ли .. ;:ају очистити од Аус*ријанаца троугао измсђу Соче, Горице и мора, жељезничу ГорицаТрст и жељезницу ‘ онфалконе-Трст. Талијани сада имају за собом две жсљез ннце, да их помажу. а Аустријанци само једну. која иде чак на Љубљану. Освојење Ста!ниславе. Руске операције прошле недеље крунисане су заузенем Станиславе прошлог петка. Ле во крнло Брусиловљеве војске брзо је заобилазнло тај град претпрошле педоље. кревући се шнроком фронтом уз долину Дњестра. Значај Станнславе лсжи у жељезницама н друмовима. Она се налази на главној прузи за Лавов н удаљена јс од Лавова свега за 65 миља, Станислава је везана са Бучацем. Стријем, Бржезанијем н кланцем Бешкид. а од ље. кроз Карпате, води непосредан пут за Мармарош Сигет, у Угарску. Заузене Станиславе и проднрање Руса дуж жељезипце. Броди-Лавов довели су војску генерала Ботмера н генерала Бем-Ермоли у врло опасан положај. Бокови ових армија су пеобично опасно изложенп. Било би и сувише прерано реки да тнм армијама претч опасност да буду опкољсне, али ке оне бити присиљено да се бр зо повуку на Злоту Липу. Пошто су Руси век прешли ушее Злоте Липе, то ке се АустроНемци морати повуки на лини ју, која иде Гњилом Липом н ослањати се на Буг. Ово повла чење изгледа да је почело још јуче. када су Руси заузелп гла вни фронт на Стрипи.

Земљиште у Галицији, кроз које се повлаче Аустро-Иемци испрекидано је малим рекама и обилује шумама, које им дају одличне положаје за одбрану. Али Русм се сада палазс у положају, нарочито онн са југа да могу нападатн с бока и изгоннти непријатеља са положаја дуж река. Када Руси заузму на северу Злочов, а на југу Халич, Аустро-Немцима претике највека опасност. Сада им још стоје на расположењу две жељезнице за повлачење: једна што иде од Тарнопоља за Красне, а друга од Станиславе за Лавов. Ако Руси прекину ма коју од ових жељезница, може наступити страховита катастрофа за једну од ових аустро-немачких армија. Прошле недеље смењен је генерал Куропаткин са запове дништва на северном фронту. Ие зпа се ко ке га заменитп, али се ова промена тумачи тиме, да се на том фронту очекује пова руска офанзнва. Из Солупа стигла је вест, да су у петак савезннцп освојили жељезничку станицу у Дојрану. Та станица палазн се на самој српској грапиЦи. на жељезннци Солун-Демир Хисар. Изгледа. да је век почела навала из Солуна, али главни напад очекује се тек средином се птембра, када ке време бити много повољније за операције на овој страни.

КРША ИММ 6ЕЛКХ0Г РШ.

(Прсвод с енглеског.)

П030Р ДРУШТВИМА С. С. С. СЛОГЕ.

У данашњем броју савезног органа доносимо адресар свију оних друштвених управа. ноје.су прописно пријављене до 15. о. м. Опа друштва. чије се управе не налазе у даиашњем броју. неко у ш го кракем року пошаљу именик управе, па ке се и оне уврстити у адресар. Такође ако бн било каквпх измена у овом садашељм адре сару, нека то тајницн друштвени чим прије пријаве. па ке се одмах исправнтн.

Иако је рат почео? 28. јуна 1914. убијен је над војвода Франц Фердинанд са његовом супругом^ војводкињом Хохенберг. Иали су од ру ке босанских завереника у Сарајеву, црестоници Босне. 23. јула аустријски министар у Београду преда српској влади један суров ултиматум, тражеки да се казне неки Срби, обеђени као зачетници ове трагедије, и, поред многих других понижавајуких захтева, захте вајуки да Сроија „прими сарадљу аустријских чиновника при угушивању” све-срлског покрета. Своме слабијем суседу Аустрија је дала свега четрдесет и осам сати времена за одговор. Општа је била намера Аустрије да „у споразуму са Иемачком” не само да уништи политичку независност Србије,

одговорио на то наредбом за опку мобилизацију и ултнмату мом Руснјн, да за дванајест са ти обустави мобилизацију војске. Од Француске је НеМачка захтевала да је извести како ке се држати у случају немачко-руског рата. То је било 30. јула и тог истог дана Аустрија навали на граннцу Србије. 31 јула Немачком је објављено оатно стаље, а Русија издаде наредбу за опку мобилизацију. Енглески краљ ђорђе позвао је оба цара, немачког и руског, на мир и они су међусобно измсљали брзојаве, али 1. авгуета Немачка одједном одлучи, ..да јој је мач силом утиснут у оуке” н објави рат Русији, са којом је Аустрија још увек водила преговоре. Француска одчах наредн опку мобилизацију, а Пталија објави. да ке остати неутрална. Било је век ја

век и да нанесе ударац Русн-ено, да је опкп рат неизбежан. ји. Од тог часа догађајн су ју- Немачкн цар упути белгијском рили брзо. 25. јула Србија је краљу Алберту, 2. августа, улприхватила све захтеве Аустри тиматум, писан немачким јези

је, али јој Је оспорила право да у Србпјн упражњава судску власт. Прс но што је нстекло време за одговор. Италија је изјавила, да опа не одобрава ову аустро-угарску ноту. упукену Србији. Одмох почеше ди пломатски преговори међу разним државама да се отклонп рат. који је претио. Али 27. јула Аустрија упути силама но ту. изјављујуки, да није задовољна са српским одговором, који „кипти непоштељем”. Идукег дана. 28. јула. Аустјшја објави рат Србији. Русија одмах поче да сабире војску и изјави силама, да она неке дозволити да се упада у Србију. Пдукег дана Сер Едвард Греј. епглески министар спољнпх послова, упути немачком и руском цару предлог за сазнваље мпровне конфсренцпје. — Тај предлог подупрли су Француска н Италија. Немачки цар је

ком. тражеки слооодан пролаз за своју војску. Истог дана немачке армије пређу граннце Луксембурга и Француске, а тек 3. августа Немачка објавн рат Француској. Јутром 4. августа немачка војска упаднс у Белгпју, која се век обратпла иа Епглеску да јој заштитп не утралан положај. Енглески по сланик у Берлпну је тражпо да се одмах повуче немачка вој’ска из Белгије. Када није добила задовољштпну, Енглеска објавн рат Немачкој исте вечери. Немачки канцелар је бно изненађсн овнм поступаљем од стране Енглеске „која”пде"1Г рат ради једног парчета папнра”. Из почетка је нзгледало да се рат водн између Руса и Немаца. са учешкем савезника на једној н другој страни. Иемцп почеше са покличем, да просвекеностн претп опасност од Словеиа.

ме оио познат горе поменутм

ОПОМЕНА.

П 0 3 И В. На темељу закључка ванред не ссдннце општннара потписане Црквсне Општине од 9. августа 1916. год.. овимс сазнвамо ванредну седннцу ове црквене Општине дана 28. августа о. г. по н. кал. Састанак бнке у 7.30 у вече у црквеној дворани. Вилмердинг. Па.. 10. авг. 1916. Милић Ивошевик. председи. Раде Напијало. рачуновођа.

ОПОМЕНА. Срп. Д. Д. „Зора” број 142, у Окланд. Кал., опомнљс свог члана Данила Атаљевпка да пошаље друштву своју тачну адресу а такође и свој дуг. Ако се не одазовс до идуке седннце, која ке се одржаватн 24. о. м. поступике се строго по правнлима. Друштвена је адреса: 623, — 14 Ст.. Окланд, Кал. Крсто Милишик. председник Маджо Мустур. тајник.

ТРАЖЊА. Овиме тражимо налпег члана н брата Акима Пејовика. који се јеп ре шест месецн налазио у Детроиту. Мич., и од тога времена није нам познато љегово боравиште. Умољавамо читаоце овог листа, ако би ко-

брат, нека нам то изволе јавити на доле озиачену адресу; или нека нам се он сам јави. Адреса: Р. О. Вох 2 о, Мопагсћ, \Ууо. Срп. Д. Д. СВ. Вас. Острошки бр. 141 С. С. С. С. Милан ђурђевац. председн. Носто Миловић. рачуновођа.

ПОТРАЖБА. Српско Д.Д. „Св. ђурађ” бр. 258 С. С. С. С. у Индианаполнсу. Инд., тражн свога члана Станка Бороту. да се јави своме друштву ради његове операције. У случају да се не јави, губн своје друштво и Савез. Адреса: 717 Наи§ћ 51., 1пШапароП8, 1п<1. Никола Антоновић, прнв. тајник.

П 0 3 и в. Позивају се члановн С. Д. Д. ,.Цар Лазар” бр. 281 СССС. у ђанстаун. Па., да дођу нефаљеио на седницу, која пе се одржати дана 20. августа о. г. у дворани 827 Бродли али. да уплате своје пристојбе друштву. Особито се опомиљу она брака, која дугују по два расписа. да свој дуг уплате. иначе г.е се поступнти строго по правилима. Петар Р. Кекић. рачуновођа

Срп. Д. Д. „Свети Петар и Павле” (бр. 138 СССС., опомнње евоје чланове у месту н ван места, да дођу на седннцу. која ке се одржатп 21 . о. м. п да уплате своју дуговину, који се овоме не одазове, нека си приппше последице. Такође опомнљемо наше бнвше брисане чланове, којп су сада ступили н друга друштва а чија ми имена добро знамо. да уплате свој старн дуг овом друштву. иначе ке се поступити етрого по Савезним правилима. Друштвена управа.

ДО ЗНАЊА

члановима С. С. С. Слога, да је тужба др. бр. 107 на прошлој ванр. конвенцнји против Данн ла Маљковнка бнла нетачна. Брат Даннло Маљковнк бно је на правом путу. што је и конвенцпја увидела. С. Д. Д. „Српска Омладина” бр. 17 СССС. у Тонопа, Нев. Урош ћатовик, предссдник. В. К. Новановић, тајник.

У току прошле године линчовано је у Америци 25 особа: 23 црна човека и 2 бела. Топови код Вердуна чули су се чак у Цигенхајну, у Немачкој, 210 миља далеко.