Srbobran
ВроЈ зи.
бКВОВКА^ - 5 ЕКВ \УЕЕК 1 .У Рић1ићв4 ћу 5ЕКВ1ЛМ ЕВДЈСЛТ1США1. ЛМО ВЕМЕУОГ.ЕМТ ЕЏКО ОЕ 5ЕКВ ЕЕ0ЕКАТ10М ,,5ЕОаА’’ 443 У/е^« 2М<ј N 6 » Уогк, N. V.
ц) Др. бр. 259 да пошаље другу лекарску сведоџбу за бра та Ј1азу ђурипа. која ве тачно да нокаже. када је болест почела. Седница се затвара у 11 са ти у вече. По наредби Управног Одбора Глаани тајнив: Душан Трипчевш.
ву лекарску сведоџбу за брата ћиру Делибашила која ће показати како се налази његова нога данас. г) Др. бр. 29. Брат Теодор Бошковић је примио потпору од Савеза и по лравплила ле може више добити. д) Др. бр. 47 повратити леКарску сведоџбу брата Симе Белипа 'да јс дотични лекар допуни и да јасно каже, да ли је операција извршена или не. џ) Др. бр. 58 за сестру Евицу Гвозданип Савез не може ништа одобрити, јер по овој сведоџбн има право само на потпору од друштва. е) Др. бр. 64 да пошаље дру гу сведоџбу, која пе да каже, да је операција извршсна, јер пва сведоџба то не показује. ж) Др. бр. 87 повратити лекарску сведоџбу друштву, да је потврди код нотари пубилк са печатом. з) Др. бр. 82 да пошаље нову свсдоџбу из које пе се видити да је операција извршена, јср ова свсдоџба то не каже. и) Др. бр. 90 на основу ове сведоџбе решспо је по правилима, а ако је озледа всва, тре ба поднстн две сведоџбе од лекара и Управа пе на основу њнх решнти. ј) Др. бр. 90 да пошаљс дру гу сведоџбу за брата Будимира Дракулипа из које пе се видити да јс операција нзвршена, јер ова сведоџба то не каже. к) Др. бр. 103 за брата Нпколу Џаипа Савез не може одобрити никакве потпоре нз разлога, што по овој сведоџби нсма нрава на даљу потпору. л) Др. бр. 120 сведоџба брата Мнтра Терзнпа каже, да је боловао свсга трн месеца, а за то време нма добити потпору од друштва. м) Др. бр. 129 члапу ђорџу Опачипу Савез ие можс внше датн ннкакве потпоре, јер је до бно за болну потпору и операцнју слепог црева.
н) Др. бр. 129 да пошаље другу сведоџбу која пе показати да ли — и који је део тела онеспособљен и у којој мери. њ) Др. бр. 133 сведоџба бра та Алексе Глумца не гдаси да је осакапел, вен да је боловао 6 месеци, за које време му је исплапена потпора од друштва и Савеза . о) Др. бр. 151 Управа не може одобрити никакве потпоре из разлога, што сведоџба не каже, да је и један део тела осакапен. п) Др. бр. 172 сведоџба сестре Марије Трбовип одбија се из разлога, што у оно време ка да је операције изведена није било у правилима да се исплапује потпора за операцију на вилици. р) Др р.б. 173 да пошаље Савезу другу лекарску сведоџбу, која пе показати да је операцнја извршепа, јер ова сведоџба то нс кажс. с) Др. бр. 178 за брата Милу Штандарппа да пошаље дру гу сведоџбу која пе показати, да јс операција извршена, јер ова сведоџба то не каже. т) Др. бр. 201 Управа пе мо же одобрпти никакве потпорс, јер по овој сведоџби брат ћопип нема права на нсту. п) Др. бр. 216 брату Миши Мркшнпу Управа не може одобрпти никакве потпоре из разлога, што по овој сведоџби нема права на операцнју. у) Др. бр. 243 повратнтн лскарску свсдоџбу брата Илије Грбипа да је друштво потврдп код нотарп публнка п да је пошаље за пдупу седннцу. ф) Др. бр. 254 брату Миладину Чуровппу Управа не може одобрнтн више нншта, јср је добно болну потпору за 3 месеца. х) Др. бр. 258 брату Станку Боротп Управа потпору пеможе одобрити нз разлога, што по овој сведоџбн нема права на нсту.
Резолу ција
донешена на заједничној седници српских друштава у Њујорну 1. септембра 1916. Ми доле потписане организацнје, као представници српске њујоршке колоннје, излазимо пред Америчко Српство, као и оно у домовпни, са следепом рсзолуцијом: У нашем јавиом животу у Амсрнци, поред силног напредка и среџивања, које се опажа у задњих пар година, поред готово једнодушног настојања свега нашега овдашњег народа, да се групишемо у јаке организације, да заједнички послужимо оној великој идеји, која је запала наше поколење да изведе, поред најплеменитнје жеље сваког појединца Србина или Српкиње у овој туџини, да сваки учинп своју дужност у заједничком раду целине, — ипак се налазило и налази олоша, који свесно и систематски уноси меџу нас раздор, који нас омета у испуњавању наше дужности Србији. Ти смутљивци и одроди, који веп годинама покушавају да нас растроје, нису ништа друго, до ли срамно оружје у рукама иашпх народних душмана. Да би своју издајничку улогу ти нашн одродн брже н потпуније извели, прва им је брига била да уклоне са чела нашега народнога рада у првом реду нашега неликана госнодина професора Михаила II. Пупина, јер су знали, колико за успех наше свеопште ствари вреди меџу народом уважсии великан, као што је наш велики старина, наш чпка Миша Пуннн. Поред њега највшпе им је запео за око десна рука у свему народном раду господина Пушша, вредни п неуморни чслик карактер, госп. Павле X. Павловип, зато су већ годннама обасули паклену ватру клевета на ова два истиннта и родољубива национална радника с намером: прво, да убнју њихов углед код народа, друго, да им огорче и омразну сваки рад. II н једно ни друго пије постнгнуто. Данас ова два челик Србнна уживају народно поверење као нпкад пре, јер народ суди дела и рад и прозро је намеру оно пеколико ниткова, чији је представник она аустријска крпетина „Дневни Гласник”. Како су ниски тн клеветници, види се најјасније из оне од вратне афере неког скитннце и светске протуве „грофа” Рајчевипа, са којим су се били здружили ти Бранковићи, да убију како код Срба, тако н код странога света углед представника Краљевине Србијс и воџа овдашњега Српства. Ми, њујоршки Срби, који најбоље познајемо сјајни карактер нашега всликана, господнна М. II. Пуппна п господина II. X. Павловнћа, згражамо се и осуџујемо издајнички и разорШ1 рад нсљудн, којп се на жалост Србима називају. Тврдимо н побпјамо, да су све опе клевете, које су изнешене од тих нељуди а протнв наших народних првака п радиика — скроз лажне и злонамерно измишљене и позивамо овдашње Српство, да се и од сада као и до сада са вером преда на озбиљан народнп рад а за мнло нам Српство, јер после овог велнког и страшног искушења, питапе се и видине се свачија дела. Да би посведочили, колико су омиљени и колико поштовање уживају госп. Пупин п госп. Павловић, долепотпнсане све овдашњс организације изабрале су господипа Пупина својнм почаснпм председником, а госп. Павловића својим почасним подпредседником. Шаљемо вам, брапо, широм ове слободне земље, братски српски поздрав п поклич: Напред на рад и жртве за ослобоџену, уједињену п велпку Србију! У ЊУЈОРКУ, 1. септембра 1916. ДРУШТВО „УДРУЖЕНИ СРБИ”: Тајнпк: Бр. Стојановик Председник: Милан Милосављевић СРП. ДОБ. ДРУШТВО „СЛОВЕНСКИ ЈУГ”, ДР. БР. 150 СССС.: Тајник: Никола Трбовин Председник: Н. Антоновић. ЖЕНСКИ ОДБОР СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ: Председница: Смиљка Јеркова Тајница: Даница Г. Грујић. СРПСКО ПЕВАЧКО ДРУШТВО „ГУСЛЕ”: Председник: Љ. Салевић Тајник: Јов. С. Екеровић.
ЗВАНИЧНИ ГЛАСНИК
ПРВИ ПУТ С 0Е1ЕК) ОИ ЈУТРЕЊЕ.
— Л. К. ЛАЗАРЕВИћ. (Свршетак ) Почеше богме онп његови пајташи долазити и нашој кући. Затворе се у велику собу, упале по неколико свећа, звечи дукат, пушн се дуван, клизм карта, а наш момак Стојан нс престаје пећп нм каве, (а сутра дан показује по неколнко дуката, што је надобијао напој нице.) А наша мати седи с пама у другој соби; очи јој црвепе, лице бледо, руке сухе и час по понавља: „Боже, ти пама буди пријатељ!” II тако се он сасвим отпади од купе. Само ћути. Матери ни кад нег леда у очи. Нас дсцу не милује, нн осорне речи да рекне а камо ли благе. Свс бежн од куће. Само нам пара даје колико које хоћемо. Ако искам да купим легрштер, а он извади по читаву плету. За јело је куповао све, што је било најлепше у вароши. Моје
хаљнне наЈлепше у целој школи. Али опет нсшто ми је тако тешто тешко било, гледајупп моју мајку и сестру: чисто постарелс, бледе, тужне, озбиљпе. Никуд под богом не пду, па н на славу слабо коме да оду. А н нама су жене слабо долазнле, всћ само људи, и то готово свс само оне „лоле” и „пустаије”, као што их је моја мати звала. Дуван готово и не ради: „Зар ја” — каже мој отац — „да ме рпм гејаку за дваест пара чпвита? Ено му Чифута!” — Мати не сме нншта впше нп да прословн. Каже, један пут јој казао: — Јеси чула, ти разуми што ву ти реви: ако ти мени цигло један пут још што о томе прословиш, ја ву себи нави куву, па се иселити; а ти овде попуј коме ховеш! Упамти добро! ћути она сирота као заливена. Стегла срце, 'кошш из дана у дан, а све се моли богу:
„Боже, ти мене псмој оставнти!” Е па ваљда виднте шта ве пз свега да буде! Доџоше онн свн једно вече. Доџе с њима још некакав Перо Зеленбав, некакав свињарскп трговац, који, веле, ради „с Пештом”. Бркове ушиљио, косу остраг разделио а золуфе пустпо чак до јагодица. Дебео у лицу, шишкав у телу; накрнвио некакав шеширић, а прско прслука златан ланац: исти оиакав, какав је пре бабо имао. На руци му некакав прстен, цакли се, брате, не да се ни погледати. Гега се кад иде; говори крупно п промукло, а све со смеши опим малим, као јед зеленнм очима, да те некакав страх ухвагп као од совуљаге. Доџоше они ,велпм. Стојан одмах уз огњиште да пече каву! Запалише четири свеће. Удари дим од дувана, као из димња ка. Пију каву, ћуте као Турци а карта само клизи, и чујеш ка
ко звечи дукат. То је била страшна ноћ. Ми се с мајком затворили у другу собу. Она внше не плаче. Ни сестра. Испијене у лицу, очи упале па гледају страховито, уплашено. Према овоме је пншта оно, кад ми је стриц умро. Неколнко пута улазио је мој отац у нашу собу. Био је ;сав знојан. Раздрљно џемадан, распучио кошуљу, па му се впде густе црне длаке по грудима. — Намрчио се као Турчин. — Дај још! — вели мојој мајци. Она стегла срце. ћути као камен, отвара. ковчег, па шаком сипа у њсгову, а он везује у мараму. Гледа узвсрсно на страпу, одлаже ногама, као ја, кад ме друштво чека на пољу, а ја стојим, док ми сеша не одсече хлеба. Узима новце, главу окренуо на другу страну, па кад поџе, прогунџа као за се: „Још ово само!” II онда чисто бежи из собе .
ПРИМИТАК НОВЦА ОД 1. ДО 31. АВГУСТА 1916. Др. број 1 Чикаго, Ил $684.70 2 Њујорк, Њ. Ј. 70.55 3 Бјут, Монт. 2.00 6 Микиспорт, Па. 136.90 7 Вилмердинг, Па. 130.85 8 Питсбург, Па. 131.10 10 Лед Сити, С. Д. 242.60 11 Лос Анџелес, Кал. 746.50 12 Бизби, Ариз. 128.30 14 Фресно, Кал. 185.50 15 Џаксон, Кал. 2.00 17 Тонопах, Нев. 218.85 19 Стилтон, Па. 102.65 20 Ст. Клирсвил, О. 32.60 21 Стилтон, Па. 2.00 22 Спатл, Ваш. 86.50 23 Галвестон, Тексас 80.45 26 Гери, Инд. 91.40 27 Чикаго, Ил. 81.60 29 Ред Лоџ, Монт. 125.25 30 Ватсонвил, Кал. 99.35 34 Филаделфиа, Па. 30.00 35 Рослин, Ваш. 52.30 47 Чикаго, Ил. 259.40 49 Питсбург, Па. 186.80 58 Кливланд, 0. 198.60 59 КансасСитиДГанс. 116.80 63 Јунгвуд. Па. 62.70 64 Фарел, Па. 201.70 68 Чикаго, Ил. 341.45 69 Чикаго, Ил. 87.10 71 Денвер, Кала. 140.80 74 Џолиет, Ил. 190.15 75 Бизби, Арнзона 188.10 76 Ван Хаутен Њ. М. 113.95 78 Чикаго, Ил. 431.90 79 Мидвел, Јута 217.25 81 Лакавана, Њ. Ј. 667.85 82 Рок Спрингс, Вајо. 50.30 83 Тринидад, Коло. 30.65 85 Дукин, Па. 311.45 87 Барбертон, 0. 153.75 90 Бикг. Кањон, Јута 183.00 93 Бјут, Монт. 127.75 99 Магил, Нев. 160.05 101 И. Јунгстоп, 0. 127.90 102 Лак Но. 3, Па. 114.80 106 II. Чмкаго, Инд. 37.20 Ј07 Калумет, Мич. 82.60 108 Ракдел, Џолет, Пл. 92.20 109 Дитроит, Мич. 104.60 113 Бјут, Монт. 117.80 114 Портланд, Орег. 74.75 115 Хамонд, Пнд. 83.25 116 Мт. Олив, Ил. 49.35 117 Акрон, 0. 135.45 120 Сисеро, Ил. 58.75 121 Хибинг, Мин. 392.90' 123 Гарфилд, Јута 225.90 124 Чикаго, Ил. 88.00 126 Вест Алис, Вис. 37.90
47.75 52.60 80.60 64.80 45.80 70.40 91.00 58.35
132 Феирбанх, Па. 133 Рапсон, Коло. 134 Ст. Луис, Мо. 138 Со. Бенд, Инд. 140 Тул, Јута 141 Монак, Вајо. 142 Окланд, Кал. 144 Колумбус, 0. 145 Вест Дулут, Мин. 104.85 147 Брнет, Ваш. 68.05 148_ Вилмердинг, Па. 100.00 149 Со. Омаха, Небр. 47.70 150 Њујорк, Њ. Ј. 61.05 151 Рилтон, Па. 93.85 153 Синсинати, 0. 54.70 154 Норвудвил, Ајова 16.40 157 Клинтон, Инд. 138.15 158 Сутор Крик, Кал. 79.10 160 Вудлаун, Па. 253.85 167 И. Хелена, Монт. 19.35 169 Дукин, Па. 146.95 170 Сисеро, Ил. 42.25 172 Блер Стешон, Па. 167.85 173 Вест Дулут,, Мин. 65.80 178 Ранкин, Па. 176.70 179 Хегевиш, Ил. 90.00 181 Кеноша, Вис. 43.15 183 Вирџинија, Мин. 120.15 185 Росланд, Б. К. 12.40 186 МеталинФалс.Ваш. 49.35 187 Сандфорд, Инд. 113.75 188 Чарлс Сити, Ајова 64.40 190 Либанон, Па. 67.15 193 Амбриџ, Па. 340.30 198 Бннг. Кањ., Јута 138.45 199 Стубеивил, 0. 136.00 200 Њу Дулут, Мин. 100.75 201 .Баидел, Па. 75.70 203 Ди Калб, Ил. 92.85 209 Фултон, Ил. 104.60 212 Хазелтон, На. 4.00 213 Миами, Ариз. 76.20 215 Инд. Харбор, Инд. 2.00 216 Гери, Инд. 174.65 219 Вал, Па. 20.65 220 Чикаго, Ил. 132.05 221 Голдфилд, Нев. 41.70 226 Милвоки. Вис. 107.25 227 Мпниаполис, Мпн. 159.85 230 Супериор, Вис. 38.45 231 Милвоки, Внс. 121.85 234 Пеориа, Ил. 103.75 235 Бови, Мпн. 110.20 237 Дитроит, Мич. 128.40 238 Фридом. Па. 28.65 240 Гери, В. В. 28.55 243 Дипју, Ил. 25.05 243 Варднер, Ајдоха 46.30 246 Ајронвуд, Мич. 163.30 247 Абердин, Ваш. 79.30 250 Попосиа, Вајо. 45.80 252 Конвеи, Па. 93.65 253 Танс, В. В. 53.30 254 Зиглер, Пл. 108.25 255 Давсон, Њ. М. 31.70 256 Мамбриа, Вајо. 43.85
256 Камбриа, Вајо.
43.85
257 Туртл Крик. Па.
54.30
258 ИндианаполисДнд. 22.45
259 Мидланд, Па.
46.85
260 Арнолд, Па.
27.55
261 И. Ст. Луис, Ил.
34.40
262 Монсфилд, 0.
14.55
263 Калумет, Мич.
49.15
264 Британ. Бић, Б.К.
42.50
265 Јукон, Па.
51.65
266 Ла Сел, Ил.
18.20
267 Гилберт, Мин.
41.50
268 Џибо, Вајо.
52.35
269 Фарел, Па.
168.60
271 Џуно, Аласка
59.25
274 Флинт, Мич.
35.95
276 Едмонтон, Б. К.
31.95
277 Ливингстон, Вис.
72.30
278 Гери, Инд.
71.80
279 Колинвуд, Мич.
52.95
280 Рут, Нев.
38.60
281 Џанстаун, Па.
166.20
282 Бјуканон, Мич.
28.45
283 Чикаго, Ил.
38.10
284 Со. Бетлехем, Па.
58.15
285 Шарпсвпл, Па.
107.65
286 Толидо, 0.
4.00
287 Бјут, Монт.
96.00
288 Вудвил, Па.
56.00
16,915.80
Интерес на бондове за
Резервни Фонд
328.50
Душан Тарана, кирија
за јули
40.00
Срп. Краљ. Консулат,
кирија од 1. јан. до 31
авг. 1916.
80.00
Цркв. Просв. Фонд, ки-
рија од 1. јан. до 31.
авг. 1916.
400.00
За Савезне просторије
од 1. феб. до 30. септ.
320.00
Преплате на Србобран
3.90
Укупно $18.088.20 САВЕЗ СЈЕДИЊ. СРБА СЛОГА Главни тајник: Душан Трипчевић.
ДО ЗНАЊА.
Ставља се до знања члановима Срп. Д. Д. „Џорџе Караџорџевић” бр. 116 у Мт. Олив, Ил„ да је ово друштво на својој задњој седницп решило,, да свакн члан на идућој седници, која ће се обдржавати 17. септ. о. г. има уплатити сав свој дуг као и по $1.00 у корист друштвене благајне, преко обпчне пристојбе. У Мт. Оливу, Ил„ 20. авг. 1916. Пуниша ђ. Костић. председнпк.
Али „још ово” уџе ти он, чи ни мп се, петп пут у нашу собу, а тако око три сата по поНОћИ. — Дај! — вели мојој мајци а дошао у лицу као земља. Мати поџе ковчегу, а ноге јој клсцају све се навија. Онда ја видех, испод јоргана како се онај мој велики отац стресе, и како се прихвати за пећ. — Брже! — каже мајци, а одлаже ногама и рукама брише зној. Матп муп ружи. — Дај све! — рече он. — Последњих десет дуката! — рече она. Али то не беше ви ше глас, ни шанут, већ нешто налик на ропац. Он скова оне новце и управо истрча из собе. Моја мати клону крај ковчега и обнесвести се. Сестра ври спу. Ја скочих из постеље. II ђокица скочи. Седосмо доле на патос крај ње; љубисмо је у руку: „Нано, нано!”... Она метну руку на моју гла-
ву, и шапуташе нешто. Онда скочп, упали свитац. па прижеже кандило пред светим ђор џем. — Одите, децо, молите се Вогу, да нас избави од напасти! — рече она. Глас јој звопи као звоно, а очи светле, као вечерњача на небу. Ми потрчасмо њој под икону и сви клекосмо, а ђокица клекао пред мајку, окренуо се лицем њој, крсти се и, сироче, чита на глас ону половину оче наша, што је већ био научио. Онда се опет крсти и љуби матер у руку, па опет гледа у њу. Из њених очпју теку два млаза суза. Оне беху управљене на свеца п на небо. Тамо горе беше пешто што је она видела: тамо њен бог, кога је она гледа ла. и којн је њу гледао. II онда јој се по лицу расу неко блаженство н некаква светлост и мени се учини, да је бог помилова руком и да се светац на смеши и да аждаја под његовим копљем зену. Молих се по стоти пут: „Боже, ти видиш
моју мајку! Боже, молим ти с< за мог бабу!” II онда а не зназ зашто: ..Боже, уби онога Зеле! баћа!” Дуго смо се тако молилп. После моја мати уста, пош се на столицу па целива свето ђорџа. П моја сестра то псто у чини, а после диже и мене I ђокицу, те и ми целивасмо. Онда мати узе суху киту боси ока, што је стајала за иконом и стакленце с богојављенскоЈ водицом, што је впсило под п коном, покваси оном водом бо сиок, па нешто шапчући пре крсти њпме собу. Онда полак отворн врата, па на прстпм; доџе до волике собе, па прекр стп китом врата од ње. Еј, како ми је опда лако би ло, како сам се осеиао блажен Ама што ми сад не може д; буде више онако? Истом што матп прекрсп врата од велике собе, а унутр; се диже жагор. Не може ништ; да се разуме, само што Зелен баћ један пут викну колико го може: