Srbobran

Ограп 4

‘*е г б • I г а и"

Број 367.

»♦♦♦»»40 ♦>»♦»»»»»»»»»»< СА6ЕЗ СЈЕД1ШЕХ СРБА СЛОГА (8ЕКВ РЕБЕКАТ1СШ 8ЕОСА) Главно седиште: ЊУЈОРК; Њ. Ј. 443 \А 7 е»» аа 8»гее> Ке^ Уогк. N. У. Гиавни Предсаднин: М. И. ПУПИН 443 22 51 гее 1 , Кеаа Уогк, N. У. Гмеии Подпредседиик: ПАВЛЕ X. ПАВЛОВИћ 443 XV. 22 51 гее 1 , Ке^ Уогк, N. У. Ч д » н о ■ и У ■ ■ • ■ ■ о г 0 I ( о| • а ■ 1916 :

ЈОСИФ РАЈНОВИћ Вох 544 , Ти« 1 е Сгеек, Ра. МИЛЕ КУКОЛЕЧА 460 Са1ез Ауе., Еаскадааппа, N. У. ђУРО И. ГРЕГОВИћ Вох 1811, В18ћее, Агјх. Чииои Гдаоног ОдДора ■■ 1916, 1917, 1918, 1919:

Ј

поо Вгоад»ау, Сагу, 1 п< 1 . 5 N. Оидиезпе ауе^ Оичиезпе, Ра. КК. I Вегк 1 еу СНгћ, ВЈпвНат Сапуоп, Чић 6^01 Е. 8 51 , Каизав СНу, Мо. Вох 1739, 1-08 Апке 1 ез, Са 1 . 1611 Е. Коии ауе., Риећ 1 о, Со 1 о. Замеввци: 413 Нису 51 ., МсКеезрог!, Ра. 348 — 2п<1 Ауе., Ие\» Уогк СНу. Р. О. Г.ох 341, М 1 ат 1 , Апг. 443 \\'. 22пЛ 51 ., Ке» Уогк СНу. 2106 — 137 51 .. 1 псНапа Нагћог, 1 п 8 . 819 5 . \Уап( 1 егуеп 1 ег Аус., 51 . 1 .ошз, Мо. КЊИГЕ САВЕЗА СЈЕДИЊЕИИХ СРИА СЛОГА ИРЕ1’ЛЕДА ДРЖАВНА ВЛАСТ СВ АКА ЧЕТИР МЕСЕЦА.

ГЛИШО РАПАИћ СТЕВО БАБИћ НОВАК М. БОГДАНОВИћ ИЛИЈА ВУЈНОВИН ВИДОЈЕ ђОГО ИЈ1ИЈА РАДАКОВИћ СТОЈАН ПАВЛОВИћ ДУШАН ПОВОВИћ НИКОЛА ТРБОВИћ ВИД ВУИћ СИМО ВУЈНОВИћ ђОРђЕ ПУРЛИЈА

Савез Сједињених Срба Слога исплавује: На вхс оскртнлве 8 800 ии 4000 Дав. За губвтак оба ока, вди обе руке, ш« обе воге, ији једпе руке д једпе воге 31500 „ 7500 „ Ако кавЈ>& овесвособи чапа за рад $1000 „ 5000 „ За вагубљену руку ® 8®® » 4^0 ” За вагубљеиу ногу * 800 „ 4000 „ 8а сдовхсву кпчму (ртељачу) $ 800 „ 4000 „ За укочену руку ији укочспу ногу $ 800 „ 4000 „ За изгубхев п&Јац 850 $150 За иој& одреваве стопе 8 200 „ 1000 „ За одреаане прсте на поав $ 150 „ 750 „ За иагубхево ово 8 400 „ 2000 „ Зв оверациЈе: сдепог прев* 3100; вамена у беп 1 вцн $100; у едучају опучевости $75; традоме $25; отварање утрибе $100; женске опер&ције $50; оверације шухева $25; рака $100; дебедог црсва $35; ва операције на гј&вн, оку, уЈу, восу, грЈу и згЈобовпва од $25 до $75; ва отровање крвв од $15 до $35. Осшм тога сваки члан добија од 50 до 400 долара на имс операције, болнс потпоре и осакатнине, које нису горе нарочито назначене, а према тежини повреде и увпђавности у правног одбора. ; '♦»♦»»»»»»»»»»»♦>»»»»»»»»❖❖»❖❖❖❖❖»»»»»❖»»♦♦♦»»♦♦»♦♦» »V

лимовп, поњаве, везене торбице, кецел.е, блузе, хаљнне за одрасле, одело за децу, пешкири, јало за децу, стуци, марамице, сешЈ.ачи наруџбини п још многе друге ствари. Овај покушај да се даде прилике да наш свет што заради, може нам донети много више користи но што се у прво време и мислило. Јер овим слањем наших женских производа у Лондон, почињемо упознавати енгелски свет са нашим тканинама и везовима. Ја се надам да ће се ово предузеће продужити и то још у већем обиму по свршетку рата. Требало би оргапизовати велике радионице у Србијп, с једне стране

да би се очували наши лепи везови, а с друге да се нашим сељанкама пружи прилика да што зараде. (Ова је идеја изванредно ваљана, те се користимо овом приликом да на њу скренемо што већу пажњу. По Њу Јорку н свим већим амерпчким градовима налазе се многобројнп, и то врло велики дућанп, у коЈ'има се продају јерменски везови и ћилими. Јерменп су одавна почелн овај посао и данас су га развили до необично великих размера. Њихови трговци похватали су велике везе са врло уплнвним људима у америчком друштву и једино томе се има захвалити што се амерички свет

овако обилато одазива Јерменима — десет пута више но Србима. Госпођица Лозанићева учинила би велики посао, када би на себе предузела бригу да припреми једну овакву радионицу у Србији. У Америци би се могли још за читав низ одржавати српски базари, на којима би се продавали ови производи наравски у корист удовица и сирочади. — Ур. Срп. Дн.) Српска црква и читаоница у Ајачно. У Ајачио се налази зрло лепа српска читаоница, која је у исто време и као нека врста клуба, а основала ју је Енглеска МисиЈ‘а. Наше Српкиње су саставиле мали одбор те се стара о тој читаоници и недељно по реду редаре. Кад сам ја дошла да посетим читаоницу, причекала нас је једна симпатична млада Српкиња, која нам је показала сва оделења. У Ј - едној пространој соби која служи за читаоиицу, налази се на столу читав број српских новина, књига, енглеских, француских листова и часописа, а по зидовима карте разних ратишта и фотографије знатних људи овог доба. Укусно и угодно иамепттена соба са великим; столицама од трске, још је допуњује и пријатнијом чини цвеће које се налази размештено по столовима. Кад уђосмо у другу собу, затекосмо дечаке где играју неку енглеску игру са куглама, а то је оделење нарочито удешено за децу за разне игре у соби. Једио оделење служи као учионица где Леди Бојл држи часове нашем свету из енглеског језика. У исто време ту се ј'едном недељно држе предавања. У Ајачиу је основана лепа мала црква која је снабдевена свима потребама за свету литургију. Те потребе пренео је г. 5 °Р" ђе ђурић из Солуна, а осим тога су Леди Бој'л и Сер Едвард Бојл такође подарили цркви још неке потрсбне свете утвари. Присуствовала сам пратњи прп погребу ј’едног старог Србина, кој'н Ј'е дошао овамо после великих мука и патња да умре као изгнанпк на овом далеком острву. Опело Ј’е било дирљиво а праћено је великим бројем наших избеглица. У недељу пре подне била сам у црквн. Наши свештеници служпли су свету литургију. Хор је лепо певао. По свршетку службе добилп смо и нафору — као да смо у Србији. И Впдов-Дан п Петров-Дан се свечано прославили на Корзици, као два велнка народна празника. Цртсва је била оба пута дупке пуна, тако да је велики део света одстојао службу у порти. Бокањано. Бокањано ј’е село сахат и по, аутомобАшм, удаљено од Аја-

чиа. Налази се у самам илаиинама, са ванредно лепом околином и врло здравом планинском климом. И ако смо Ајачио оставили у великој жези, овде беше свеже, а околни планински врхови покривени снегом. У овоме месту има око 450 наших избеглица, које живе по разним приватним кућама. Прво смо посетили радионицу где смо затекли жене и девојке при раду, неке везу, друге ткају платно или ћидимове, неке чешљају вуну, а неке преду. Онда сио отишли да видиио и малу цркву коју је отворила Енглеска Мисија. Идући улицом готово се чује само српски говор. Овде се такође налази српска читаоница, коЈа је уређена као и она у Ајачио. У овоме селу, на једном брду, у самој шуми налази се један дом, у коме је смештено 33 наше деце. Све су то дечаци између 9 и 15 година, чији су родитељи остали у Србији, а они су сами изашли из земље, било преко Арбаније или Солуна. Они овде уче да читају и пишу, нешто мало рачунице, земљописа и историје. Имају и учител>а који их учи дрводел>ству, обућарству и шивењу одела, тако да се могу вратити у Србију са наученим занатом. Осим два српска учитеља налази се овде као надзорница једна Енглескиња, која се стара за храну и одело за децу, о реду и многим другим стварима. Учијани. Учијани је мало село, врло лепо смештено у брдима са врло свежим и чистим ваздухом. Овде се налази око 250 иаших избеглица, такође смештених по разним приватним становима. Посетили смо радионицу и оделење где наше жене ткају. Онда смо пошли да видимо један дом, у коме се налази преко 30 наших слабих и изнемоглих дечака, којима је потребна добра храна и свеж ваздух, како би се опоравили а онда да се разместе по разним школама! У Учијану је Енглеска Мисија добила једно велико парче земљипгга од француске државе, с тиме да може ту земљу да обрађује н да производом располаже као властитом својином. Кад смо отишли да видимо то нмање, затекли смо многе раднике и раднице како га обрађују. За то им се плаћа 2 до 3 динара дневно. Све поврће и воће употребљава мисија за своја избеглнчка насеља. На овоме имању впдела сам н једног Врањанца, који прави од земље разно посуђе, за што му Енглеска Мисија плаћа, а посуђе узима за свој'у потребу. Пијана. Пијана је место које се налази, аутомобилом, два и по сата удаљено од Ајачиа. По приро-

|ди и положају је јединствено. I Само место се налази мало више над морем, а горостасне црвенкасте стене се огледају у необично плавом мору. Мало даље од самог села налази се један хотел, који је закупила Енглеска Мисија, и ту сместила до 50 наших избеглица. Сваки у том хотелу палћа између 6 и 10 и по дпнара недељно, као и у осталим хотелима. Сама зграда је врло лепа и нова; намештај врло леп, а храна врло укусна. Такође су ми показали где мисле да отворе српску цркву. Са Корзике је послато 300 дечака у разне школе у Енглеској, како би деца научила енглески језик који ће им бити од велике користи за будућност. На Корзици се данас налази од 2500 до 3000 избеглица. Енглеска Миспја данас троши за свој рад на Корзицн, изузимајући Бастнју, поред оног што избеглице добиЈ'ају од француске владе, бо.ооо до 70.000 дииара месечно. И то осим одела, рубља, болничарског матерпјала и безброј других ствари коЈ'е стално добија из Енглеске. У ову своту новаца такође не спада ни трошак Болнице Скотских Жена. Све особље Енглеске Мисије, око 50 особа, ради све добровољно, без нкакве паграде. Сваки српски избеглица којн се налази на Корзици, а у почетку нх је било до бооо, добија од Енглеске Мисије одело, рубље, покривач н друге ствари потребне, а од Болнице Скотских Жена лекарску помоћ и лекове бесплатно. * Пре но што завршим овај свој мали опис живота наших избеглица и рада Енглеске Мисије, морам се опет топло захвалити, као Српкиња, француском народу и француској влади на свесрдном гостопримству и пријатељском старању за наше избеглице, које су код њих нашле привремено уточишта, и које у Француској гледају другу своју отаџбину. Такође ћемо ми Срби вечно бити благодарни енглеском народу, Српском Потпорном Фонду у Лондону. Наше избеглице на Корзици неће ппкад моћи довољно се наблагодарити шефу Енглеске Мисије Сер Едварду Бојлу и племенитој Леди Бојл, који се тако усрдно и уз безгранично пожртвовање старају за наш свет на Корзпци. Онн не само да се брнну да паш свет нма да подмпри своје матернјалне потребе, већ све могуће раде да га и душевно окрепе, да му олакшају тешкн удес, да лакше преброди ове тешке дане у изгнапству. Скоро је годину дана како је Сер Едвард Бој са својом мајком на Корзици н не мисли да напу-

шта острво све дотле док се наше избеглнце, са свима нашима заједно, не врате у Србиј'у. Ја им од своје страие из дубине душе захваљуЈ'ем на љиховом племенитом раду и могу само рећи да им се можемо једино одужити када се вратимо натраг у свој'у земљу. И ми Срби нећемо никад заборавити одани рад докторки и болничарки Скотских Жена, њихово пожртвовање и огромно добро коЈ - е су учиниле нашим избеглицама на Корзици. Не могу пропустити а да се у исто време најсрдачније не захвалим на топлом пријему који су ми приредилп Срби и Српкиње приликом мога бављења на Корзици. И ако су састанци са Србима и Српкињама бивали по пеки пут врло тужни и дирљиви, ипак могу искрено рећи да су ми то били најпријатнији тренутци коЈ'е сам проживела од како сам дошла из Америке у Европу. Ница, 15 септембра 1916.

СРПСШ КАРОП. ООБРШ

Ирвин, Па. Сава Папак, из Ирвипа, Па., сакупио је $34.50 за Српску Ратничку Сирочад. Прпложијп су сЈедепи: по $3.00 Сава Папак, по $2.50 Петар Пплиповив, Марија Пијпповик, по $2.00 Стево Д. Ппјиповик, Петар Зорик, Петар Морача, Симо Бостпв, Јанко Караповив, Јаико Карановлк, Јово Паппп, Лазо Кунпп, по $1.00 Раде Опачпп Нпкола Којпк, Илпја В. Кнежеввн, Апвца Томии, Миле Грбнв, Дапс Иоппн, Стеван Кнсжсвпћ, Марко Первшпћ, Раде Векив, Јашан Родић, Дамјаи Медпћ, по 50ц. Ј. Родип, Плвја Кпежевпћ, Дапе Грбић. Синсинати, 0. Сава Капив из Спнсннати, 0., сакупно је по књшкпцп $25.25. Прпложнлп су следеви: по $5.00 Младен Варачков, по $3.00 Сава Капнћ, по $1.00 Дпмнтрија Мскола, ђорре Лазаревпћ, Велпан Котовпћ, Коста Тапаснјевић, Коста Даловип, Димитрпје Дамјановнв, Стева Матевпћ, ђорцес Тузла, Стсва Медвед, Марко Белнћ, по 50ц. Суцов, А. Пнколаја, Днмитрије Здравље, Танаспја Стојков, Сотир Знцковпћ, Рнста Иедел,ковнћ, Вишов Васиљевнћ, Тома Гро човпћ, Стојко Пнколајевпћ, Илнја Долоппћ. Филип Закен, Перса Ирајете, Вели Тодор, Јовао Јос. Стубенвил, 0. Брат М. Кукић, СтубенвиЈ, 0., посЈао иам је $10.00, коју је своту прпкуппо од СЈедећПЈ: Васа Божајкович $5.00, ВеЈсбург, В. Вирџ. п Гавра Јованчсвнп, ВеЈсбург, В. Впрџ. $5.00. Со. Ст. Паул, Мин. Местни Одпор Срп. Иар. Одбране у Со. Ст. Паул, Млн. прпкупио је од месочпе уплате својих члапова $27.00 Прпложнлп су следепи: по $2.00 Стојан Скорип, по $1.00 Иео Писаровпћ, Илија Радић, Деспот Бојпћ, Алокса Апичнћ, Стеван Радпн, Лазар Радић, Мпладнн Главашевнћ, Васа Тркл.а. Обреп Вујовпћ, Младеп Трифуновпћ. Стаппмпр Псшпп, Јово Михуш, Спаса Вучковив, Цвеја Томнћ, Јевта Костин, Душап Вујовпв, Стаппша Самарџин, Мпле Вукиг.евпћ, Мпта Херив, Малеша Томш 1 , ђока М. Дамјааац, Милнвој Маричнв, М. С. Путпик, Инкола ђурив, Спмеун Луков. Лидвил, Коло. СрОп из горњег места сакупилп су $71 за Српску Ратппчку Спрочад. Прпложн-

ло су еелдећи: по $10.00 ђорџе М. Ладић, Лазо Јапко. Буде Лалпн, по $6.00 Св Вулета, по $5.00 Јовап Опалвћ, Јазо Радив, Сомо Ждеро, Мића Петрочнн, по $3. 00 Милија М. Пелтричпћ, Раде Калањ, по $2.00 Томо Пажип, Боја Р. Калањ, Боја М. Петрпчпн, по $1.00 Јово Радета, Лука Р. Калањ, по 50ц. Сока Р. Калаа Зорка Р. Калањ. Срби у Анијонс, Б. К., Кан. За Српску Ратапчку Спрочад Срби у горњем месту сакуппшс $317.00. Првложпше сЈедени: по $25.00 Мпле Баста, Д. не Баста, Даие Рапаив, Свмо Малбаша, Мпле Ј. Рапапн, по $20.00 Јово Коваче вив, Милета Лукив, по $10.00 Вуде М. Вуњак, Дано Закдан, по $5.00 Мнде Мнјвновив, ђорре Љубобратовић, Раде Рибвв, Бо жо Кртииић, ђуро Балав, В. Чутурпло, Појо Мшшћ, Шпнро Момовип, Марко Медпв, Јово Шашив, Миле Д. Брдив, Стево И. Самарџија, Милош Вуковпв, Радован Ј. Шараповпн, Обрад ђоновпн, ђураџ Заклан, Стев« Узелац, Нпкола Прица, Мплан Свјетковив, Давпд Вукгаа, Мплап Павлипа, Миле Радека, Раде Цвијановвв, Сава Рагаета, Јово Ајдуковив, Шија Дивјак, Мплан М. Вукелвв, Мпле Париповнв, Вид Босппв, Божо Пловаш, Јово Глуничип, по $2.00 Мило Саватовив. Ричланд, Вест Вирџ. Па крсном пмепу Гавро Којива у Ричлапду, В. Вирџ., сакупљсно је прплога за Српску Ратнпчку Сирочад $37.50. Прпложишо: по $10.00 Гавра Којпв, Петар Кпежин, по $5.00 Пера Радовановив, по $2.00 Илија Мартиновић, Јова Нсшпћ, по $1.50 Сава Терзпв, Чедомпр Бугарски, по $1.00 ђока апковив, Душан Лукив, Софпја Радо ваповив, по 50ц. Стана Бугарскн, Јоваа Бугарски, Коста Бугарскв, Мплош Радовановић. Вндосава Радоваповпн. Финикс, Аризона. Срби нз горњег места сакупише $18.00 аа Српску Ратпичку Спрочад. ПрпЈожвше СЈедеви: По $5.00 ђока Ј. Вучвнив, по $2.00 МпЈан Корксз, Ристо С. Анђушпн п фампЈпја. По $1.50 Стево Папџин, по $1.00 Спасо Кебељпн, Јаико Борив, Јово С. Грулапи, Дапе Скорпв, Драго Којевик, Гавро Бодпрога, Тодор Н. Мартин, по 50ц. Едвард ђелогап. Фресно, Кал. Југословонска Народпа Одбрана у фреспо, Кал., послала је $449.00, од које суке пма да се употребп за Фонд пострадалих Срба ив Боспе и Херцеговппо $199.00 а остатак од $250.00 за Српску Ратничку Спрочад. (Сппсак прплагача нисмо добилн.) Њујорк, Њ. Ј. Госпоџа Бојапа Борџошка сакупила је $2.55 за Српску Ратн. Сирочад, коју јв своту предала Женском Одбору Српске Народпо Одбране у Њујорку. Прнложил« су слсдећп: Карл Херцег $1.70, С. Борџошкп 50ц., В. Веселиповив 25ц. и Мжлан Недуца 10ц. Бетлехем, Па. Г. Влад. Ј. Лазовпв, сакупио је у Бетлојсм, Па. $31.50, коју је своту прсдао Српској Иародној Одбрапп. Прпложили су еледени: по $5.00 Г. В. Струбл, Н. Ја 10 и тов, А. Сахаров, П. Впреп, по $3.00 Д. Грпгорнчев. по $1.50 Ј. И. Троксел, по $1.00 Ф. Б. Вајс, Б. Поповпцки, Мак Кол, Л. Имрепко, И. Сапери, Б. МпхапЈовскп, Ф. Џакобс, А. 1). Дап, X. Лапгрутени, А Горушкпп, М. Бодек, А. X. Керстинг. Госп Томо Спапн сакуотто је у Ботлехем Па. $19.00 коју је своту предао Српској Народпој Одбранп. Приложпли су следепи: По $1.25 Томо Спаип, по $1.00 Стево ЈЈераспновић, Раде Малузпћ, Гајо Живковпн, Стојан Воркапин, Сам. Чуднн, Мнло Келеза, Јово Јоваповин, Јово Триваиовпћ, Цуро Зорпн, Раков Кузмап, Мпле Мамузпн, ђуро Штула. По 50ц. Јово Вучетин, Милка Црпојевип, Стево Црнојевин, Милан Мпхапловип, Нпкола Мудрпп, Мнле Зорип, Адам Самарџин, Марко Рашии, По 25ц. Нпкола Петровпп, Пнкола Грбин, Дапамар, Петар Бирач, Дмптро Рајко, Јово Вучетпћ, Јовап Момчпловпн. Централни Одбор Срп. Нар. Одбране.

Век је нсдјељу дана, а с њиме још ни ријечи проговорпо. Кад би у недјељу, а попа га чека да држи пнјевннцу. Јес’, ал’ учитеља нема! Послије службе дигне се поп, да види да учитељ није што болестан. Кад уђе у собу, а оп лежи на кревету, који је начиљен од кухинских врата, под која је подметиуо на четири краја по пет шест цигаља. На ногама му папталоне, а горе само кошуља. Босоног лежи и чита пекакву купусару. — Помоз Бог! — рече поп. Учитељ занесе објема ногама као руџунпцама па их спусти низ кревет. Турп кажипрст у књигу, па је метну у крило. Поклопи се мало пут попа, па осча сједетш на кревету. — А камо се ти, учитељу? — рече поп. — Ево ме! — А камо се у цркву да пјеваш? — Нијесам пијан да пјсвам! Поп устукну један корак, на же се напријед, па зачкиљн и гледа у учитеља. —то ме гледаш? — Ништа! — вели пои. У цркви се пјесмом слави име божје! — Па кад ти се слави, а ти га слави! А мене немој дирати!

Видиш да радим! Па опет се извали на крсвет и отвори књигу. Поп се прекрсти, па натраш ке изађе из собе. Одатле оде полако купи. Сељацима не рече иишта. Сам се даде у неке мисли. Од то доба он учнтеља никад више ни за шта не пита, нити је с њиме долазио у додир. И учитељ чим види попа а он погне главу, намргоди се још јаче, игра се прутикем и пролази као мимо турског гробља. Ко зна што он тако чини? Ко зна шта је поп о њему мислио. И тако се учитељ осами. У прсте бих вам могао казати ње гову сваку ријеч, тако је мало говорио. Кад видје, да му и оно мало, што овда онда проговори, пико не разумије, а он се дусне, окрене главу на другу страну п мргодан оде. Један пут иде он полако поред ковачнице. Ковач је нешто теретно радио, а сав мокар од зноја, залијеппла му се кошуља за широка лсђа, а он стао на врата од ковачнице па духа. На спрам тих врата друга су, те тако се игра вјетар кроз ковачницу, и хлади знојава ковача. Кад учитељ дође ва поред <

њега, а он се окрете: —А шта си ти .море, стао ту? — Што сам уморан. — рече ковач. — Знам. а што си стао на иромаху? — А? — Што си, велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар? — ’Вако ја кад се ознојим! Станем на вјетар па чисто забрекпем. Па кад послије опет узмем чекик, чини ми се, да у љему нема пет драма. а леђа ми чисто шкрипе. Учитељ се насмија. Онако: једним крајем уста и једним оком. Погледа ковача још један пут, не рече му ништа. Само се зави у струку и оде даље. Друти пут Павао ђерич води волове с празиим колима. Стока се нешто узарумила, па не ке с мјеста, а Павао се наљутио и поцрвенио у лицу као паприка, виче на волове и тере ајдамаком куд стигне. А тек читељ пред њега .као какав капетан: — А што — вели — бијеш ту марву? — Ја штаву, кад неће да иде? — А што је не храниш добро па би ишла? Павао исколачи очи:

— Зар не видиш да је сваки као пуце, апостола му његова? Па да га не бијем! — Па опет: пљус! — Гори си од марве! — рече учитељ. Павао се испријечи: — Немојде ми пристајати на муку, кажем ти, веп гледај свога посла! Знам ја тебе добро који си ти! Учитељ зачкиљи очима: — А који сам ја? — Чивутин, — рече Павао. — Ја те не виђех ни да се крстиш, ни да клањаш. Не знам само чивутскога закона. Ту он још јаче удари дешња ка. Волови у један пут потрчаше. Павао се дохвати за стражњу осовилу и сјсде на њу, па поиздалека окренув се учитељу викну: — Упамтиде ти, учитељу, коме си казао да је марва! Сељаци су видјели истина да је овај учитељ сасвијем нешто другога од пређашњега, и мислили смо сви да је он учеван човјек, али га нијесмо марили. Нарочито га је то црнило што га поп ама ни у уста не узима. Нико се није с њиме дружио осим једног Јеротије Ковачевика, који га је заклањао и бранио. Тај је Јеротије чак и ишао њему. Шта су њих двојица го-

ворили, то се не зна. Један пут довуче Јеротије американски плуг, па га стаде хвалити како га је учитељ научио. Ал’ кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије поле, као да је од леда. Псује Јеротије што му нау ста дође и кад се он даде да га учи које ко, ко није ни орао ни копао. Тако и он остави учитеља себи сама и његовој глави. Од тога доба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљенији. Једно вече писао је неком своме другу: „. . . Бош посла! У народу се нс може нншта учинити. Заузимајући се за њега, пишупи и говорепи, упропастио сам своју каријеру и спао на то да будем учитељ! Овдје су сви моји покушаји јалово испали. Народ је глуп и затуцан! Имају једног попенду који је још с два три капнталиста притиснуо пола села, а све благочастивим намјештањем. Он с овим капиталистима експлоатише сељака — подржава га све јаче у глупости а сам ништа не ради!. . . Хону да пресвиснем, гледајупи ову неправду!.... IV Већ се приближаваше Петров-дан. Сваки дан ишчеки-

васмо Марину поруку за кола. Али дође Петров-дан, а писма од ње нема. — Једно вече, трсћи дан по Петрову-дне, вранају се људи с рада, па стојс пред судницом и разговарају нешто о пушницама. Ја сам био с Радојем Николинем у лову, и кад се вратисмо, умијсшасмо се и ми у народ. Вев се хвата мрак. Удаљени опазисмо нска кола. Кмет погледа на ону страну, зачкиљи очима и труди се да позиа ко је. У један пут пљесну рукама: .— Мара! — Мара! — гракнусмо ми, а вата, што боље може. попу на мушталук. Радоје опали из двоцијевке. Попо гологлав потрча пред кола, која се уставише, раширио руке и рида, а вјетрив му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави. Мара бјеше сама у зачељу. Брзо устаде. Лијевом руком по купи хаљнпу, десном смаче ше шир с главе, дохвати се за лотре и лако скочи на зомљу. Поп јеу хвати рукама за гла ву па је љуби у чело, а нама иду сузе. Поздравља се она с нама — каква је, једва да је познаш! А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав по-

црвени. Искупи сс доста свијета, па јс као младу одведосмо поповој куви. Поп од радости ни говори ни ромори, само брн ше очи и тек постарији људи што је по штогод питају, а млађима се чисто везао језик. Није шала^, као каква госпођа! Па какве су јој оне хаљине, па како иде!. . Сутра дан устала она, стала на врата па гледа. Поп је вев давно био у градипи, и сваки час се враћа, да види је ли Мара устала. Пред зору је била лака киша. Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још пијесу испариле кишне капљице, па га обасјало јутрење сунце, те се цакли као полелеј у варошкој цркви. На буквп клпкће дјетлић, а са ораха му се одзива жуља. Сунце блнста, а облаци се разилазе. Мара стала на врата, па гледа неким широким погледом. Дубок јој је дах, а чудно јој нешто у грудима. — А што си ми се замислнла голубице? — рече Иконија. Мара још дубље увуче џару: — Нпшта! — рече, а поглед јој упрт у даљину. — Како је све дивно, пуно живота, како је свјеж ваздух! — (Н»ст»ииће св.) —