Srbobran

СРВОВРАН

Број 375

Стана 4.

СДВЕЗ СЈЕЛНЊЕНЕК СРЕА СЛОШ

(5ЕКВ РЕБЕКАТ10К 5ЕООА) Главно седиште: ЊУЈОРК; Њ. Ј. 443 \Меа( аа 81 гее> Нсш Уогк, N. V. Глаанм П^вдседник: М. И. ПУПИН 443 \У. 22 51гее{, Ке« Уогк, N. У. Гнш Педндедседник: ПАВЛЕ X. ПАВЛОВИћ 443 XV. 22 51гее1, Кеее Уогк, N. У. Ч д , н о ■ и У и д ■ ■ н о г 0 д < о у ■ !1 1916: 10СИФ РАЈНОВИћ Вох 544 , ТигНе Сгеек, Ра. МИЛЕ КУКОЛЕЧА 460 Оа 1 са Ауе., Еаскажаппа, N. У. ВУРО И. ГРЕГОВИћ Вох 1811 , Вмћее, Апг. Ч ■ • н о ■ ■ Г I • ■ ■ е г 0 д * о ■ ■ ■■ 1916, 1917, 1918, 1919: ГДИШО РАПАИћ иоо Вгоа<1»ау, Оагу, 1п<1 СТЕВО ВАВИћ 5 N. Оичиеепе ауе„ Оициевпе, Ра. ЧОВАК М. БОГДАНОВИћ КК. I Вегк1еу С1ић, ВЈпкћаш Сапуоп, 1Лаћ 6201 Е. 8 51, Капзав Сл 1 у, Мо. Вох 1739 , 0 ° 8 Ап*;е1ев, Са1. 1611 Е. Коии ауе., Риећ1о, Со1о. Заменнцн: 413 Ниеу 51, МсКеекроП, Ра. 348 — 2 п <1 Ауе, Ие« Уогк Сиу. Р. О. Вох 341 М1апи, АгЈг. 2106 — 137 51, 1п<Вапа Нагћог, 1п8. 819 5. ЛУапОегуегПсг Ауе, 51 1-ошз, Мо.

ВЛВЈА ВУЈНОВИћ ВИДОЈЕ ђОГВ 4ЛИЈА РАДАКОВИћ

СТОЈАН ПАВЛОВИћ дУШАН ПОВОВИћ НИКОЛА ТРБОВИћ СИМО ВУЈНОВИћ ђОРђЕ ПУРЛИЈА

ГЊИГЕ САВЕЗА СЈЕДИЉЕНИХ СРБА СЛОГА ПРЕГЛЕДА ДРЖАВНА ВЈАСТ СВАКА ЧЕТИР МЕСЕЦА

Савез Сједињених Срба Слога исплакује: На вме оснртннне ® 800 ндн 4000 Днн. За губвтак оба ока, идн обо руке, ијв обе поге, вји јвдне руке в јодне ноге $1590 „ 7500 „ Лко каила онеспособи чдана 8а рад $1000 „ 5600 „ За ингублен) руку 8 800 „ 4000 „ За нагубаен) ногу б 800 „ 4000 „ За 1'Јпмлену вичму (ртељачу) $ 800 „ 4060 „ За уквчену руку вди укочену ногу $ 800 „ 4000 „ За ингубљен паЈап 850—$150 За поЈа одреааве стопе 8 200 „ 1000 „ За одреаане прсте на нози 8 150 „ 750 „ За н8губд,ено око 8 400 „ 2000 „

За опврациЈв: сдепог прева $100; камена у бешицн $100; у сдучају •пученостн $75; традоме $25; отварање утрибе $100; жвнске операцнје $50; нераанје шухева $25; рака $100; дебедог црева $35; ва операцвје ва дави, оку, угу, посу, грау и агЈобовпма од 825 до $75; аа отровањс крвн од $15 до $35.

• * Осим тога сваки чдан добија од 50 до 400 долара на жме операцмје, бодне потпоре и осакатнине, ко- + је нмсу горе нарочнто назначене, а према тежини $ . повреде и увжђавности управног одбора. $ Ј ♦ Српска Народна Одбрана

ИЗВЕШТАЈ ЦЕНТРАЛНОГ ОДБОРА.

До 28. пов. 1916. прпмљсно $226,762.95 Од 28. нов. до 6. дец. 1916. прпмљепо: За Српски Црвени Крст: Џан Панаголупулос, Њујорк Ј. Мпчпв, Јунида, Вест Внрц. Божпдар Кслпв, Фарсл, Па„ сакуппо 12.75 За Српску Ратничку Сирочад: ђујо Ј. Чпчковпв, Моптапп Вју, Кал. Душап ђ. Дракулин, Вппкелмап, Арпз. Пстар Радољпћ, Опт. Отава, Кан. Женски Одбор Срп. Нар. Одбр, Њујорк Мпле Кукулоча, Лакавана, Њ. Ј. Србп у Лапгелоту, Па. Србв у Хазслтону, 0. Друштво Задужбпна Српкнња, Клнвлапд, О. За пострадале из Босне и Херцеговиио: Т. Кусаковпи, Спатл, Ваш, сакуппо 8.00 За Божикни Дарак СрпскоЈ Војсци: Од прплагача чпја се пмспа засебпо објапљују 1,472.00

10.00 5.00

10.00 13.00 5.00 50.00 5.00 25.50 115.00 212.30

Свега примљепо до 6. доц. 1916

$228.706.50

Њгпланспо до 28. повсмбра $210,994.47 6. дсцембра 1916. псплавепо: Благајнпку за промену чекова 23.08 X. Б. Клофпп, по рачупу за робу 4.000.00 Амернкев Тобако Ко. за дуван 685.00 За погатанске марке 20.00

Свега исплавено $215,722.55 Оетајо у благајнв па дан 6. дсцсмбра 1916. $12,983.95 ПЕНТРАЛНИ ОДБОР СРПСКЕ НАРОДНВ ОДБРАНЈ' Јово С. Ккерогав. ИЗВЕШТАЈ БЛАГАЈНИКА Од содпипе 28. пов. 1916. остало у благајвв $15,768.48 6. децембра 1916. прпмљево на седницп 1,943.55

Свега $17.712.03 Пздато: Благајнику за промеиу чекова 23.08 X. Б. Клофип, по рачупу за робу 4.000.00 Амерпкен Тобако Ко. за дуван 685.00 За поштанске марке 20.00

Остаје у благајнп па дан 6. доцембра 1916. $12,983.95 Томо Срзентик, благајнвк.

СПИСАК ПРИЛАГАЧА. Фар Раковеј, Л. А. Госпођица Стефанпја Ткалчић из Фар Раковеја, Л, А. поклоиила је један Ј'астук ручнп рад да се изнгра на забавп у корпстрист Српске Ратничке Сирочади, као и један пакет стварн да се пошаље Српској Сиро-

чади. Најлепше се захвал,ујемо госпођици на љеном племенитом дару. Клнвланд, Охајо. Друпггво Задужбина Српкпња у Клиталанду, Охајо приреди ло је забаву са нгранком на дан 26. нов. ове године. Чистог прихода пало је $212.30 за Српску Ратничку Спрочад. Добровољниг прплога даровали су следећп: По $10 Жива Живановић. По $6 Арса Свилар. По $5 Стеван Обрадовић, Перица ђуричпћ, Сава Бекић, Спасоје Вукић, ђ. Малош, Марко Рпстин. По $3 С. Смаић. По $2.75 Л. Кривокапић. По $2 Никола Јаљатовић, Сока Јаљатовић, ђуро Јаљатовић, Вајо Јањатовпћ, Петар Вучковић, С. Мишков, Л. Тртица С. Панков, Н. ЉубобЈ>атовнћ, Ж. Виљук, Дане Жегарац, Урош Мишков, Ст. Јовановић. По $1 Јоцо Рус, Гавра Рус, ђура Стој‘ков, Г. ђофорка, П. Косановић, Т. Рус, С. Ковачевић, П. Круца, Никола Диклпћ, Г. Кукић, С. Протић, М. М., Ст. Којић, В. Ботановић, М. Свулар, С. Делић, Н. Јока, С. Крњапћ, Л. Костић, Д. С. Спи ра Вукадиновић, Б. Землан, Н. Јањатовић, Б. Мирковић, И. Вопсав, Ст. Мартиновић, Ш. ђорђевић, П. Тодоровић, Деспотов, В. Цероновић, С. П. Славујевић Б. Паровац, М. Ненадовић, М. Никлов, С. Илић, Ј. Илпћ, А. Павловић, М. Ранковић, Д. Мањии, А. Марковић, Сретен Стојановић, Васа Адамовић, Милан Матић, Марко Стравенић, Паја Крајиновић, Пера КраЈ'иновић, Риста Душевић, Илпја Јанковић, Сава Марић, Стојко ђорђевић, Стева ђурић, Рпста Спасић, Стева Миличић, ђуро Миличић, Миле Мијалковић, Дингар Станисављевић, Радован Цицварић, Илија Чутурилов, Милош Грбач, Дапе Хркаловић, Сима Х|р1саловић,М. Живковић. По $1.50 Станимлр Богдан. По 50ц.: Стопеављевић Паја Алексић, Љубомир Маслаков, Георгије Дракулић, Ј. Пушкаров, М. Опачић, Р. Давидовић, Колар. По 25 центи: Јоркез, Манић, М. Загорац, В. Стефановић, ђ. Чолајлија, Т. Зделов, Мита Стефановић, Јосип Вакса, Пван Сетић, Љ. Миљановић, Лука Драгошевић. Госпођа Фема Стој ковић даровала је један јастук за Српску Сирочад за који је

добивено $7.55, госпођа Милка Љубоб(ратовпћ, даровала је један свилен пешкир и 15 маразгица за које је добивено $10.30. Рак Спрингс, ВајомтАг. Госпођа Марија П. Јосимовић из горњег места изволела"је поклонпти један красан јастук сви лени и један чаршав за сто, ручни рад,*да се изигра на забави у корист Орпске Ратничке Сирочади. Најлешпе се захваљујемо дародавцу. Фарел, Па. Од друштва Сестринског Милосрђа у Фарелу, Па. примили смо $72 као дар за Божићни дарак Српској Војсци. Поменуту своту прикупила је председннца друштва госпођа Аигелина Јеловац, приликом Ју гословенског Збора у Питсбургу, на коме је Збору госпођа Јеловац присуствовала као опуно моћени изасланик Српске Народне Одбране. Хвала госпођи Јеловац што се сваком приликом сећа Српске Сирочади. Пјри ложили су следећи: По $10 М. И. Пупин. По $5 Трипо Крстовић. По $2.75 Хрватски Соколи. По $2 Тодор Бешевић, Живан Алексић, Мита Пивар, Стево Бабић, Петар Врленић. По $1 Свештеник Нестор Вукићевић, Свештеник Д. Поповић, Рада Мајсторовић, Милан Танкосић, Станко Виленица, Марко Брезо вић, Милан Опачић, Илија Тутић, Никола Јуришић, Раде Косановић, Н. Н. Г. Френковић, Душан Ботић, Михаило Благовић, Мићо Мандић, Јосип Герић, Божо Радић, Никола Пјевац, Ф. Благај, Антон Маричевић, Гргур Микић, Стево Момчиловнћ, Илија Пуцар, Милић Караш, Ј. Јаковац, Адам Цигановић, Ема Браја, Миле Мамула, Будимир Граховац, ДимитриЈ'е КаЈТанић, Др. Мичић, П. Вучетпћ, Милан Кршић, Никола Радаковић. По 50 центи: Тодор Узелац, Хорватовпћ, Перо Перић, Стево Савпћ, Илија Вулпћ, Нпкола Јуратовић, Милак Мрвош, Ф. Керн, Алекса Вуковић, С. КаЈУанић, Павао Козлпна, Драг. Трбовић, Н. Н., Н. Н., Н. Н. По 35 центи Радић. По 25 центи Петар Бадовипац, Лука Црнковић, Н. Н., Н. Н„ Н. Н. Н. Н., Н. Н., Цпнцаревић, Зубовић. Хазелтон, Охајо. Па Крсном Имепу код Владимпра Мвлаповвва у Хазелтопу, Охајо, сакупљепо је за Српску Ратппчку Спрочад $115.00 а даровали су следекн: по $10.00 Нпкола Барбпр, по $5.00 Илпја Гшбнћ, Љубан Булат, Јовап Драгпкевпћ, по $3.00 ђор50 Вучпћсвпћ, по $2.00 Јовап Впбпп, Владпмпр Мплаповпћ, Псро Арсенпћ, Илпја Грбпћ, Пане Кос, ђуро Ломић, ђуран Премасупац, Мпрко Бупдало, ђуро Вребац, Стапко Бурсаћ, Лазо Драгпћевпћ, Ми лета Косановпћ, Раде Косаповнћ, Спмо Дакпћ, Милап Вребац, Спмо ћнбпћ, Стево Буразор, Спмо Томаш, Нпкола Радаковпћ, Петар Јекпћ, Стево Комлснац, Мплс Зубер Јово Д. Митровпћ, Марко Марннковић, Папе Ручнов, Мпле Ловрпп, Лазо Ручпов, Тома Арлов, Нпкола Орешчанпп, Алекса Шашо, Мпшо Вучковпћ, Никола Зубер, Адам Дробњак, Равре Гаћсша, Радс Јовановпћ, Гавра Шешум, Миле Арбутнпа, Мојепја Сарап, Плпја Пауковвв, по $1.00 Боја Пауковпв, Марко Злојутро, Марко Драгпвевпв, Псро Лопчаревпв, Љубомпр Лончар, Јевто Буднмпр, Симо Радмановив, Мплап Котур, Стево Торомап. Фарел, Па. Божпдар Кслпћ пз Фарела, Па„ сакуппо је $12.75, коју је своту послао Срп. Народној Одбрапи за Срп. Дрвепн Крст. Прпложпшс: по $2.00 Божпдар Келпп, по $1.00 П. Кобац, по 50ц. Б. Д. Александер, Б. Алексапдср, Е. X. Брпшмав, В. Ердпп, Фрапјд, 3. А. Преслај, Б. X Шарп, по 25ц. К. Грнн, В. X. Хебершнаг, Фнлнп М. Довалд, ћ. Гпбон, Роберт Штптеарт, Георг Боија, Д. Еванс, Р. Максел, В. Филип, Др. Р. Швепг, Е. М. Смпт, В. М. Ксмп, Ц. Л. Смпт, С. М. Фпшер, Д. Хофхакеп, Рајмонд Рпгбп, Перв Харклајст, Д. Г. Чалакомбе, X Кага, Мервпл Берд, Е. Валбапк, Ед. Хофмап, X. Р. Прпстер, Јозеф В. Ловерп, X. Федотер. Давсон, Њ. М. Па Славп код Петра Родпва у Давсопу, Њ. М„ сакупљено је $81.00 за Српскп Црвенп Крст. Прпложилп су следевп: по $10.00 Петар Родпв, по $5.00 Благоје Мр вош, Владо Чавка, Андрпја Шашив, Петар Крнвокапнћ, по $3.00 Впдосав Крпвопакпв, по $1.00 Апђелпја Крпвокашш, Крсто Крнвокапвк, по $5.00 Коста Плин, Мнлован Крнвокапик, Наста Петровив, Стевап Травица, Апдрпја Вујачив, ђуро Дамјаповав, Мплап Мајсторовпв, по $3.00 Милош Впдојсвик, по $2.00 Стеван Миљановпв, Петар Равеновпв, Стевап Цветовнв, по $1.00 Никола Селаковпв, п Иван Кос. Винкелман, Ариз. Душап ђ. Дракулик сакупио јв $13.00 за Српску ратнпчку снрочад. По $10.00 прпложио је Душап ђ. Дракулпк са породпцом, по $1.00 Петрук Магниес, по 50ц. Ј. Л. Мулкапај, А. М. ђовсоп, А. Макоков Е. С. Стевсоп.

Лангелот, Ла. Срби Н8 горњег места сакупилп су $25.50 8а Српску Ратхиичку Спрочад. Дароваше: по $4.00 Мплош Башик. Драгош Бекпв, по $2.00 Даппло Поповпћ, Јевто Главаш, Плпја Башнв, Јово Впнчпв, Јапдрпја Тадив, Петар Берберовик, Дмитар Еким, Петар Угрси, по $1.00 Стево Бапшв, по 25ц. Дмитар Евим, ђуро Евим. Бабилон, Лонг АЈланд. Г. н г-ђа ђокпв иа Бабплона иаволелв

е.у поклоивти лсп чаршав за малн сто, свплом веаеи, ручни рад, којп ве се изигратп на првој српској забавп у Њујорку, а у корист Српске Ратпичке Сирочадп. Благодарпмо г. н г-рп ђокнв, којп се сваком прпдпком па ма који иачпн сећају Српске Спрочади. Јов. С. Екеровнћ, тајннк

Поздрав из Србије!

Опшх дана дошао нам је у руке Ј’едан број „Српских Новипа”, број 84., од 20. октобра ове године. „Српске Новине” су службени орган Краљевине Србпје. Оне излазе већ 83 године. У њима се штампа све што службено дође од владе Кра љевине Срби]'е. Сада се те новине штампаЈ'у на Крфу. У том броју наиђосмо на један чланак под насловом „Срби у Америци.” И у том чланку вели се ово: „Заузета читавим низом својих брпга и тешкоћа, иеизбежних у једној малој држави, а нарочито у држави заснованој на таквој политпчкој ветрометини као што је средииа Балканског Полуострва — Србија нпје доспевала да се стара о оним поворкама јадника из разних крајева Српства, које је иевоља отерала у Америку. Они су били остављени сами себи. Њнхове су патље због тога* несумњиво биле веће, и њихово је лутање трајало дуже; али зато п њихов понос мора данас бити већи, кад се, сазрели и очеличени борбом са нај|разиоЂрсниЈ'им тешко ћама, Ј'ављају мајци СрбиЈ‘и, готови да јој према свој'им силама притекну у помоћ. Пошто су од своЈ‘е злехуде радничке зараде одвојили око 1,500.000 дннара н послали као свој' прилог борцима за ослобођење и уједињење, и пошто су пз своје средине упутили и један импозантан број добровољаца, они сад, свесни да су својим напорима успели да у далекој Амерпци створе једну „Малу Србнју”, упућују Великој Србнји овај поклич: „Ауе, бегШа Маепа! „Мала Србија те поздравља.” „Хабзбуршкн иавуходоносор разорпо је домове свога српског робља. „II то робље дапас плаче и ри да на Худзону, Охају, Мисисипп и Колумбији... Сузу своју сабира у ђердоне, крв своју купи у броЈ'апнце и — даје теби, само теби ! „И једно само тражи од тебе, Велика Орбијо: да јој дозгаолиш да кости своје не сахрани где је сахранила младост свој‘у — у Америци. „Када прође твој Велики Петак и дође твоја Светла Недеља, сети се, о Велпко Србијо, да од твојих осам савезника највер нији ти беше н остаде Мала Србија — српско усељеништво у

Америци; оиа ти посла три пука војника н све што могаше одвојити од уста својих!” „Не остави је да пође путем Нове Србије у Русијн!” „Дозволи јој да се врати у Ве лику Србпју и ту настави песму стару српску: Како наши цареваше стари, Царвваше пак и премииуше, Задужбине многе оставише, Да их песма по њнма спомиње”. „На овај жарки поклич Србија може одговорнти само са: „Дођите и добро дошли! „ПокаЈ’ати се за цело нећете. Јер ако нисам доспела да се, код свој’их силипх брпга, старам и о вама у далекој туђини, ја сам доспела да бар своју децу сачувам од Америке. Загледајте се и пребројте се, па ћете се уверити да у вашим густим редовима нема сељака нз Србије. Они су бплн задовољпи на своме огњпшту, и зато га нису ни напуштали, докле год пх са њега није отерала груба сила. Зиачи да ни вама иеће требатп мученпчки живот по фабрикама и рудницима, кад се Ј - едиом спустпте на родна поља питоме и слободие СрбиЈ’е, и почиете жпвети самосталним поседничким животом. „Дођите дакле, и добро дошли! „Својпм: доласком вп ћете испунити и једну свету српску дужност. Јер ће многа плодна њива, н мпоги родни виноград у лепој Орбији узалуд ишчекивати свога старога знанца; јер су вредне руке што су их некад гаЈ'иле сад непомичне и прекрштене на ледене грудп, скрхане у борбп протпв оиога који је вас отерао у туђину. Ожнвите та пуста поља! Ваше прнсуство биће једииа воштаиица и једи па молитва па многоме честитом гробу, а зној' с вашега чела једнно преливање. II знаЈ'те да ће из ваших иапора на груди запоЈ^еној' иајбољом српском ирвп нићи и иаЈ'лепше цвеће за небројеие светле гробове, расејапе од Београда до Солуна, и од Тпмока до Јадранског Мора и Крфа. Али зиаЈ’те уједно и то да ће, и поред тих силних гробова, у Србијп ипак бпти довољно живе браће, да вас прихвате и загреју братском љубави и да се заЈ‘едно с вама радују што је душманпл успео да за навек расеје само црпске гробове, а не п жпве Србе. „Дођите п добро дошли!”

Како се српска војска креће Херберт Корн ппше 15. октобра из стаиа српоке воЈ - ске, следећп допис: волови. Кад смо сјашивали прошле но ћи низ Пожар, где смо посматра лп борбу, наиђосмо на чудногаату поворку, коЈ - а је изгледала сива на месечпии. Непрекииут низ малих кола пролазпо је мимо нас. На колима су били мали дрвенн точкови, пеоковаии. Вуклн су их волови, мали псао јед ногодишња јунад у нашпх сеља ка у Охају. Волићи су стрпљиво ишли корок по карак; чотаеку се чинпло као да ће стати. Међу тим онн су клнмали свој'пм малим главама п ^илили лагано напред. Прелазили су од прили ке три миље на сат. А можда и две миље. Оно што је било на колима, могло би се стоварити на мали кухињски сто. Човек би се чудом! чудио кад види да војска добија свој’ прибор иа овим малим колима. „Па тако је цела наша гвојска ишла при повлачељу прошле године,” приметп мој' пратилац „Кад се свршило повлачење, вој ници су поЈ’елп своЈ'е волове и онда почели гладовати.” ■ Данас српска војска распола

иост данашњих саобраћајпих средстава и да у исто време, шри кажем посао који данас обавља српска војска. МАЗГА И КОЊ. Српски војиик има да обавља ове што обавља ма који други војнпк п још озго неке ствари што онаЈ - други не чини. Ои је, како би Киплпнг рекао п „вој'пик н морнар"

каиве штете за њега. Иза њих ишао је један воз лепих двоколица која су позиата свакоме ко је био са француском војском Онда су допгле мазге. Србин ие воли мазгу. Он је сви!као на коња. А српски коњ Ј'е тако добра животиња за опћу употребу, како се само замислити |може. Он познаЈ‘е вола, и ако су у овом врају таолови необично мали. Кад кад он се служи и магарцем: при брдском путова њу. Али мазга, коЈ’а има у себи нечег господског и ако је магарећег парекла, туђа му је и чудновата. Често пута долази у врло непријатан сукоб с њом, и до ста орпских воЈ’ника због мазге морало Ј - е ићи у болницу. ПРЕКО ПОЖАРА. Наишли смо на мазге пред на ма на Пожару. За последњих дведесет столећа, или тако нешто, њреко планине Пожара ишло се пешачким стазама, коЈ - е воде ивицом опасних понора, не водећп рачуна о узбрдицама. Магарац је могао ићи тим стазама. А|ко би кад застао, тошар би био скииут и пренет у мањим бременима. Неких пута ма гарац бп био везан ужетима, па би га тако пренели преко јаруга. Сада Ј‘е било потребно да се те стазе претворе у путеве, да би се пренели топови за изгон Бугара пз положаја. Мазга је помогла да се тај посао обави. Ја сам држао да сам у Италиј'и видио последњу јоту у грађењу ових чудноватих путева. У Ј'едиу руку то је тачно. У Трентину саграђени су лепи пролази кроз лптице и кроз њих су пројвучени велики поморОки топови. Овде су топови мањи, јер за велпке топове није било посла. Због тога се овде при градњи путева ниЈ’е водило лнного рачуна о прописима, којих се иначе држе инжпљери при градњи путева. Пазило се само на то да се погршина путева довољно пзра вна за точкове топовских кола. Осталн посао остављен Ј’е људима, мазгама и ужету. РАЊЕНИЦИ. Рањеиици и болесници сносе се низ планину на мулама. На самару намештеие су с једпе п друге страие столице и на те столице поставе се рањеници п болеснпци. На истим столицама доноси се џебана уз планину. КомитаџиЈ‘е, које су пре нрадког времена са свој'их брда пуцали иа Србе, сада гоие магар це патовареие храиом и џебапо м 1 '. Арнаути у белом оделу са црним гајтанима, такође су запослени око магараца. Цена магарцима скочила је због тога иеобичпо. Пре се магарац могао куппти за педесет франака, а сада не може ни за сто. Становииштво у позадини српске вој'скс више је измешано но што је то случај |код стаиовништва иза леђа ма кој’е воЈ’ске. Ну та о-

ТУђИНА ЈЕ И МРТВАЦУ ТЕШКА

... А ја лежаш у даЈвхои крају, У туђшш, туђеи завнчају. У Шта то тросе моје дедне грудн? . — Трошнн лед'о лажо се не буди! Кап’да брује топовн са стране, Где сак нладе прожнвљав’« дане. Ил’ се ругаи, ил’ се нешто вжда, Ил’ баш раја окове рвскндк. Свнпе л’ зора оне среве леве, За вок срца н у гробу стрепе? Кличе л’ внла ва србннсхих гора? Јо л' нен ора, која довн кора? Јесте, јесте 1 Бој се лути ааче, Марвов топуз нз кора нскаче, Србив двже кача плакенога На Бугара, на душкана свога, Скотнја се бесокучно стрви, Ал’ кој Србин нене жалит’ крвж. Крв ве тснн потокок н рскох, Где со сузе роакху дедекок. Крв не тени прско српскнх страна, Ал’ не суза бвтн убрхсана. Полетене велико н кало, Да одбрани што се српско ввкло; Запгране воло витсзова Дпвна слпка којих кладнх сноаа, Што сак пегда тако жежпо чек’о А "">ј пеп’о да је надалеко?! А кад буде, па та кука кнне, Кад слобода као сунце снне, Кад се крвца опере студенцен, А јунацн овенчају венцен, Српско 8Смл>о окнте се кнрок, Српска деца ружом и шимшжрои, Српске моме струкок рузмарнна, Српска мајка кад загрли снна, Кад се суице на пшоле осмене, Хај, на школо п дарове њене, Мудре књиге кад полете леток, Да Србнна нзравне са светок, Кад запева Равпјојла внла: „Сад је јава, што сан негда снила!” Зар аи онда, кад се кетн стнже, Кости моје да не до$у блнже?! Туђа рака — ледена Је раиа, Тура земља никад није лака, У даљини мучно ми са лешка, Турина је и мртвацу тешка! Хај, Србнне, а мој жвви брате, Задрквен со, кад поннслнм на те! Српека комо, селе моја мила, Ти мп пнсв гроба пвавдвла, Та пв гроба, ни на гробу цвета Ту^а нога по њему се шета. Српскп долк, пупн рајских чара, Српско горе, земљо која стара, И потоци, што куборе тудк Мртво срце још за вава жудн: За потокон, ва гелевлм луток, За славујем, мојим старвм друтом, И га пољск росннк н зеленан, И 8а лппох, за кпрпсок њеник, За песмама, што се туда оре, Што се оре од торе до горе... Ј. Јовановил-Змај.

ШРШШШШ Пре неког времена у Америци се образовало друштво под именом “Америчко Друштво за Помоћ Француској РатннчкоЈ’ Сирочадц”. То друштво се решило да за ту сврху сабере 130 милијуна долара. Оснивач уплаћује 500, добротвор 250, а помагач 100 долара Ј'едном за увек. На оваЈ’ начин Амернканцп колност нма једну добјру страну желе да одуже свој' дуг ЛафаЈ‘еНа тај начпн нестало је сваког Т У> великом Фрапцузу којп Ј’е ор страха од шпијуиа. ОваЈ - свет ганизовао америчке устанке у се одао пшијннажи. То се зна америчкој борби за ослобођење. У то време францускп је свет

унапред и нико се такше не плаши од њих. Рањеипке превозе и на вољуским колима, !КОЈ'а миле, гегају и струцају. Неких пута види се по кој‘н рањепик да јаше на магарцу. Када сиђе у равницу, ту их дочекаЈ’у лепа моторна болничка кола. Али та болничка ко

Када су Савезници пружили ла не иду даље од солунских

свој‘у помоћ да се преуреди херојска мала српска војска, нису штедили у роби и прибору. Док су се Срби борнлн у СрбиЈ’н, би ли су принуђени да се служе вољускпм цсолима. Других средстава за превоз нису имали. Брзина кретања таоЈ - ске прп напредовању или повлачељу била је условљепа брзнном кретања вола. Воловн су довозилн српске топове на положаје. То ј’с имало п својпх рђавих страна, јер су воловп пружали згодну мету за непрпјатељеве пишанџије. Сада се Срби бију црп повратку у свој'у домовину уз сасма промељене услове. Да обаве посао како треба, они су морали бити снабдевени савременим средствпМа за претаоз. Енглези су дали новац а Фран цузи знатан део робе. Пола миље пза волова напшли смо на воз Фраицуских моторних 'волпца која су склоњепа ту преко ноћ. Незгодно је за

же овим савремеиим прибором моторна кола да иду по овим и средствима, а вољуска кола су брдскнм путевпма по месечнни. само успомена на старо доба. Месечина не смета волу. Он миЊих сам споменуо само због то- ли и гета се, а ако упадне у кага, да скренем пажњу на изврс- 1 ку рупу, мзвуку га из ње без и-

болннца до на неколико миља. Овда — онда внде се људп кој’и носе на леђима храну и џебану. Они стижу и тамо где магарац не стиже. Војмицима, који се боре у овим кршевнма, потре бна су храна н вода, а, паврх свега, џебана. И они их увечс добију. За Србина је ова борба наЈ'озбиљнији посао. Ништа не сме да стане на пут овом напору да се потуче Бугарска. У Токију нма више од 8оо јавних куцатила и у њима се купа више од 300.000 особа сваки даи.

Напред за БОЖИћНИ ДАРАК!

Свега дза долара шаљв српском <орцу: Једну топлу кошуљу, пакло дукана, Д 1 а сапука и чешаљ, јвдне тепле рукаеице, два убруса, два пара чарапа, нотес к оловку. Саио Јв Један начин да се локажемо доствЈнн Орапе нашв — да ам у часммиа њшсвне борбе н њихових пмтм нритечемо У иомон демма н жртвама Онв Је друго празно н шувело. Нмрад са нрилозжма за Српску Народну Одбрапу!

необнчно спмпатпсао са Американцнма н пружао им сваку помоћ. Из тог доба постоји и ова занимљива прича. Веле да минпстар Морепа је рекао фрапцуском краљу Лују 16. : “Срећа за краља што Лафајету није пало на ум да изнесе намепттај из Версаља да га пошље свој'им милим Американцима — његово ве личанство не би било у стању дд му одрече то!” Сада Американци хоће да врате тај дуг великој Француској, срећној ФранцускоЈ', чијем Ј‘унаштву и родољубљу дапас се диви цео свет.

ИНТЕРНИРАЊЕ ДЕЦЕ Интернирање станозништва коЈ - е ј'с остало у Србији узима толико маха да Ј'е чак почело' и штернкрање деце. То се најбоље внди из ове белешке коју су 24 октобра донеле Београдске Новине: „У бруновском (Браунау) заробљеничком логору има преко 200 српске деце, за коју је сад уређена школа.”

Где Бог подигне цркву, ђаво подигне себи капелу. — (Руска.) М Жена се смеје кад може, а плаче кад год хоће. — (Руска.) * Пас је паметнији од жене: он не лаје на свога господара. (руска .)