Srbobran

ЈШМВЕК 392 .

ИЕШ УОКК, N .V., ТШЈК&ОАУ, АРК 1 Е зб, 1917

УКЛК VII.

5ЦВЗСК1РТ10« КАТЕ5 Чш1е<3 8 (а(е( о{ Атепса опе уеаг бос. Сапас1а, Еигоре е (. с. опе уеаг | 1 .јо

бгђођгап риђИаће <1 еуегу Тћига^ау а( 443 XV. 22 8 (гее(, Иеш Уогк, N. У.

СРГОВРД

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

Број 392.

5РВОВРАМ

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 13. Априла 1917.

ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Државе на годину бо ц. Канаду, Европу втд. год. $1.50

Србобраа жзлазн че твртгом кв 441 V. »* 1(га*(, Кпг Уогк, N. У

8ЕКВ КАТ10МАБ РАРЕК АКО ТНЕ ОКСАИ ОК ТНЕ 8ЕКВ РЕОЕКАТ10И „ЗБОСА”.

ГОДИНА 7.

СВШ ЧДШВ1МД ГЛДВНОГД ОЗВ0РД САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГА '.

По параграфу 25. Савезних правила овим сазивам Годишњу Седницу Главног Одбора Савеза Сједињених Срба „Слога’’ за 17. МАЈ 1917. Г.. У 10 САТИ ПРЕ ПОДНЕ, којој нека изволе присуствовати сви чланови Главног Одбора Савеза Сједињених Срба „Слога”. ЊУЈОРК, 24. аирпла 1917. г. Михаило И. Пупин. Главни Председник С. С. С. „Слога”.

ВЕРСДД С10 ЈЦЉИВВСТ » СРБИЈИ Најновији пример. У службеним „Српским Новинама” од 7 фебруара ове године читамо овај указ: У вме ЉЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВЛ ПЕТРА I По Мвлостп Божјој и Вољп Пародаеј КРАЉА СР11ШЕ Ми АЛЕКСАНДАР НАСЛЕДНИК ПРЕСТОЛА IIа иредлог Нашега Војпог Мшгастра п иадлежппл командаиата, а за пзваиредно показану храОрост у борбн 8 . августа 1916. годппе, — одлпкујсмо: Нашнм Орденом Карарориеве Звезде Са —' Мамевиша чск>|>гога рсда: водппка 3 . вода, рсзервног кошичког поругапка Давпда II. Амара, — ослобођавајупп га од плакања таксе. Наш Војип Мпннстар нека пзвршп овај указ. ФАО—Бр. 2438. 8 . августа 1916. годиае Крф—Солуи. АЛЕКСАНДАР с. р. Минпстар Војпп, ђенерал, Бож. Терзик с. р. Ко год зна како се високо цени Орден Карађорђеве Звсзде са Мачевима и ка«о се тешко добија, прочнтакс нз овота указа дво ствари: 1) Да је један Мојсијсвац — име Давида И. Амара јасно одаје његово јеврејско порекло — коњнчкн поручник у српској војсци и 2) Да је тај Мојсијевац добио највише одликоваљс којо се у српској војсци може добити. Нема сумњс. да је Амар то одликовање и заслужно. Алн се у другим земљама дешава да се заслужено одликовање нс добије. Поменупемо баш једап пример из Немачке. На Берлинском универзитету годипама је ванредан професор немачке књнжевности Рихард М. Мајер, којн јс јеврејског порекла, Он је својим<Целима стекао врло леп глас не само у Немачкој него и ван ње; он је написао најбољу бнографнју немачког иесника Гетса, он је написао најбољу историју немачке књижевности у 19 веку, он је написао још и многе другс ваљане књиге. Стога је цео свет веровао да пс по смртн редовног професора за немачку књнжевност на Берлинском универзитету Ериха Шмита, он бити унапређсн за редовног професора. Алн није тако бнло: буде изабрат лајпцишки професор Алберт Кестер. Свет је бно нзненађен. мада је и Кестер бно познат н уживао леп глас. Али се десн да Кестер захвали на берлннском избору и изјави да жели остати и даље у Лајпццгу. Зашто, не зна се; можда је тако учинио баш због Рнхарда Мајера, сма•трајупи да. је њему учнњена неправда. Како му драго, редовна нрофесура на Берлинском уннверзнтету опет буде слободна. н сад је цео свет био сигуран да Рихард Мајер мора бити нзабрат. Али он ипак не будс изабрат. И не само то: буде изабрат неки професор коме ннко жпвн није знао имена. тако је мало вредео у својој струцн, алн је зато имао то велико препмукство 1 пто је био чисто немачког порекла. Да би се још боље оценнла. ова немачка тесногрудост, треба нмати на уму да је Рнхард М. Мајер, и ако јеврејског лорекла, по васпитању и осећању био прави Немац.. Ова два примера јасно покдзују колика је разлнка у иогледу верске сношљивости нзме$у Срба и Нсмаца, Док Србн своме Давиду И. Амару прнзнају заслуге као сваком Србину, дотле Немци упорно затварају очи пред заслугама свога Рнлсарда М. Мајера еамо стога што је јеврејског порекла. Из овога случаја могу много нау-читн и они изроди који злопамерно плашс нашу брапу Хрвате и Словснце да им Срби

у заједничкој држ-авп не би прнзнавали ни всру ни име. Јер елучај са Давндом И. Амаром јасно доказује да су Срби сношљиви до крајњих граннца, и да према томе Хрвати и Словенци, пунокрвна српска брава, могу рачунати на потпуну братску љубав и потпуну једнакост у сваком погледу. М. Т.

Из Српства и Југословенства

Рибо о Српској Војсци. Бриа нов следбеник, председник француског министарства и министар спољних иослова г. Александар Рибо упутио је г. Нашику један телеграм, у коме се између осталога налазе и ове речи: „Ја молнм Вашу Екселенцију да верује да ми највеће поуздање у крајњу победу улива јунаштво, са којим Српска Вој ска, после толико преживелих нссрећа, наступа и поново поврапа своје земљшите.” Ове топле речи Рибо-ове пружају један доказ вишс да промена француске владе значи само промеиу личности, јер је и Бриан давао сличне изјаве о Српској Војсци. Ново српско посланство. По ред послаНстава, која је у току од последњих неволико месеци Српска Влада основала у не уттралним земљама, отвара се и ново с*рпско лосланство у Данској. Српски Посланик у данској престоници у Копенхагену заступаће Србију и у Норвешкој. То кс бити пето посланство у току последњих шест месеци. Прво су основана посланства у Сједињен. Државама, Италији и Швајцарској, затим у Холандији, и ево најзад н у Данској и Норвешкој. Прва од тих држава већ је ступила у рат, а није сигурно ни за остале, бар не за све, да ће још дуго бити неутралне. Југословенска Народна Одбрана у Јужној Америци поздравља Сједињене Државе. Предсјсдник Југословенске На родне Одбране, г. Пашко Бабурица, послао је у име Одбране и свих Југословена Јужне Аме рнке преко посланика Србијс у Вашингтону, г. Љ. Михајловића, срдачан телеграфскн поздрав пре.дсједннку Вилсону и народу Америке, благодарећи на проглашењу борбе за слободу и права свих народа. Пријатељ Југословена у Аме рици. У Њујорку је већ дуже времена г. Пјер де Ланикс, уважени францускн писац, који се је истакао као ратни дописник са балканских ратишта и као особитн пријатељ Југословена. Господин де Ланикс је заједно са г. Слијепчевићсм са-ставио и издао француску кљигу о прогонствима Југосло вена у Аустрији, са госп. Ујевићем француску граматику српско-хрватског језика,а сам написао дивну, опширну и по-

датцима о Југословенима ванредно богату књигу „Ба Уоиеозктг”, Рапз, Ш>га 1 Г 1 е Рауо( е( Со., 106 Вои1е\агс1 5(. Сегтајп, 1916 . Кроз који да.н г. де Ланикс полази на пут по^Америци да одржи један н.чз нредавања, а на јесен се опет врана у Њујорк, да настави свој успешин публицистички рад. Ми г. де Ланиксу желимо срепан пут. Јединствз. Њујошки листови објавили су ових дана следе ћи телеграм: Париз, 20. алрила. — Да. би прик.упили све Црногорце у удружење које бп радпло на ста пању Црне Горе и Србије у јед ну државу после рата, Андра Радовић. бивши председник 1 рногорског мипистарства, Пе•рз Вукннввиг./.7р.уко Спагојевић и Данило Гатало, бивши црногорски министри, почели су у Женеви издаватп лист који се зове Јсдинство. Удружење се нада да ке ује динити остале Србе, Хрвате и Словенце из суседних земаља у већу Србију, која би била способнпја да у будудћс спречава немачко надирање н која би ужнвала потпору Руспје. Католични свећеници за југословенске добровољце у Русији. Пошто је великн број католика Хрвата и Словенаца у југословенској добровољачкој војсцп у Русији, српска је вла да предузела да тој војсци доба ви и католичког војног свећеника. Воде се преговорн са дво јицом родољубних хрватских свећеника. у Сјеверној Америци, којн би до скоро нмали да крену за Русију да се придруже нашој армији. Наши мученици пред Конгресом. Заступник града Чикага, госп. Томас Галагер, поднио је Заступничкој Кући у Вашингтоиу, 2 априла 1917 године слнједећу резолуцију, која је предата одмах Одбору куће за. Спољне Послове, одре ђена да буде штампана и која гласи: Резолуција. Пошто је у новембру 1915 г. шеснаест угледних Срба. Босне и Херцеговине било оптужено због велеиздаје за дела. извршена прије рата, у Априлу 1916 било осуђено на смрт; пошто се навађа да је се суд, заседавајућн у вријеме немира и ратне раздражености, удаљио од опћпх нравила закона, који су прописани за такве случајеве у вријеме мира, и пошто, када би се оптужени-

цима дала прилика да се бране пред судом у врнјеме мира, они би могли доказати своју невиност, закључује се да Кућа Заступника овим изражава наду да ће влада Аустроугарске одложити извршење те осуде на смрт, изречене над овом несрећном шеснаесторицом Срба Босне и Херцеговине. све до по слије свршетка овзг рата. тако да се овим људима да прилина да докажу своју невиност. Ова резолуцпја је један од усијеха. оних петицпја што су

Гласови о миру, који су озбпљно кружили у току прошле недеље, не прсстају ни у току ове недсље. Чак се може рећи да су онн заузели највидније мссто међу политичкпм вестима. последњих дана, јер добнјају све одређенији и вероватнији облик. Они се тичу поглавито Аустроугарске. Верује се. наиме. да је стање у тој земљи у иститш несносио и да јој је засебан мир неопходно потребан. Свс вести које су долазиле из Аустроугарске нотхрањнвале су у осталом такво всровање: почев од револуцијс која је захватила 26 вароши. међу њима и Пешту. до пада грофа Тисе. који се сматра као главни стуб Виљемов у Мађарској. све је говорнло за то да је на дневнем реду један крупан прсокрет. Провсравање свих тнх вести отелгано јс од једанвут тиме што је строга цензура пресекла сваку всзу са иностранством. Али се баш тај поступак цензуре узима као најбољи доказ да јс у Аустроугарској настало последње време. Чак се, нзглсда, и у дииломатским круговима у Вашгшгтону сматра да је засебан мир са Аустроугароком не само могућ н вероватан. него н врло близак. Услови, под којима би се такав мнр закључио, не внде се јасно, нити се у осталом и могу знатм тачно. Али је извесно да би Аустроугарска могла донн до засебног мира само по цену великих жртава, пошто њена невоља није ни за ко га тајна. Мада се гласови о засебном мпру не обистпњују увек — о томе је најбољи доказ Русија, која је до пре неколнко дана такође бнла на дневном реду као кандндат за засебан мир — онп уовом случају заслужују озбиљну пажњу, јер одиста. имају изузетан карак.тер. Наноредо са невољама Аустроугарске нзбнле су видно и жучно и невоље Немачке. Крвави нереди и штрајковн због недовољне хране доказалп су поново, и својим током и својим размерама, да вести о глади у Немачкој нису измишље-

их недавно поднијеле Предсјед ншсу Вилсону у прилог Бањалучана све всће југословенске народне организаци*је, међу њима. и Српска Н-ародна Одбрана. Приликом свог бораака у Вашингтону учннно је Предсједник Народног Вијепа Др. А. Бјанкини посјету Заступнику г. Галагеру, предавшн му захвалницу, а Југословенска Канцеларија ставнла је Заступ нику на расположење сав потрсбни материјал о прогонстви ма нашег народа у Аустрији.

не приче. Да је стање у тој земљи одиста очајно, впди се и по томе што немачки подмор ски бродовн погапају и болнич ке савезничке лађе. Такво вар варство није могунно у земљи у којој су прилике нормалне, па ма колико да су њени управ љачи нељуди. Ма да- је такво поступаље веп раније наговештено с немачке стране, ннко није могао веровати у њега, то лпко је чудовншно. Али сад кад је вев ту, изгледа да ће се од њега брзо напн лек, као што је нађен и од отровних гасова и толикнх других номачких зверстава: вен се јавља. наиме, да ће Савезницн у сваку болничку лађу укрцавати поред својнх рањеника п немачке, и тако ћс Немци имати оби дато прилике да потапају своје рођсне рањенике. Усред тих гласова н догађаја, вести о дочеку енглеске мисије, којој је на челу министар спољних послова Балфур, ипак су заузимале врло вндно место. Каогод што је Енглеска лодвукла значај који придаје етупању Сједињених Државау рат одашиљањем свога министра спољних послова, тако су исто Сједнњснс Државе учиниле од својс стране све да покажу да умеју да цене ту пажњу. Балфуру и енглеској мисији прнређсн је, с обзиром на озбиљнсп рилике, у истини цар ски дочек. Никакве сумње нема да ћс и Жофр са Внвијанијем и оста лим члановима француске мисије, који су већ сви срсћно приспслн у Америку, наићи на такав исти пријем. Чак је веронатно да ће он, ако је то у опште могућно, бтн још срдач нији. Везе пријатељства између Француске и Сједињсних Држава давнашње су и необпч но срдачне. II клогод што је по ступак Америке нзазвао широм целе Француске буру од одушевљења, која се још никако не стишава, исто је тако ве роватно да ће у дочеку Жофра, Впвијанна и осталих чланова бити испољена сва изузетна срдачност коју су Американци

п до сад имали за Француску и Французе. Ведрину расположења, коју неминовно изазивају и довде поменути гласови и догађаји, н француско-енглески успесп на западном фронту, није ни мало помутида вест да је Турска прекннула односе са Сједи љенпм Државама и да је стара ње о својим интсресима поверила Шведској. Занимљиво је да штампа готово није честито ни забележила, а некамо ли ко ментарисала тај догађај, толико јој изгледа безнача.јан. Шта ли ће тек оида бити кад Вугарска прекине односе, ако то јест она у опште буде прекидала односе; јер ни једна др жава на свету, не изузимајући ии саму Аустроугарску, не вош толико да. седи ,,на две столице” као Бугарска. Усред овога лавиринта од вести н догађаја свет је био заборавио на Константина у Грч кој. Али је зато он сам мислно о себи. Њему се прссто никако не губи, а да му га његов шурак Виљем не може сачувати, јасно је данас чак. и његовим резервиспша и разнлм Гунарисима и Дусманисима.. II зато се Константин обратио силама Споразума. По последњим вестнма, он је изјавно енглеском посланпку у Атинп да ће образовати владу какву жели Споразум ако му се само загарантује 1) да француска војска не пе преплавити Грчку; и 2) да га Француска и Енглеска неће збацити с престола. Овнм другнм условом Константнн је јасно изрекао своју пресуду 7 . Из њега се, наиме, јаено види да он и сам сматра да Енглеска п Француска имају н могувностп и намсру да га упЈте у •лрнватан жнвот, а да. он ту њихову намеру не може изменити ни молбом ни претњама, впше је него извесно. Али зато може убрзати љено нзвршење. Да ли је овм ггредлогом у томе већ ус псо, показаће најскорија будућност. Његовога је у сваком случају било доста.

Члановима Српсне Народне Одбране. Многи одборн из унутрашњостн питалн су Главни Одбор на којн начин могу бнти заштићснн они њиховп чланови којн су ранпје били аустроу гарскн подаиици. Свима њима јавља се да сваки члан Српске Народне Одбране -- а члан је по правнлима сваки Србин који жслн заштиту Краљевине Србије треба да сс обрати писмено Главном Одбору, па ће му се одмах послати готов формулар којн само треба- да попуни. По том ће свако добити легитимацију која ће му служити као заштнта. 0 овоме ће сви одбори бити нзвештени нарочитим расписом, али им се то ставља до знања и овим путем.

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД