Srbobran

М1ЈМВЕК 395

УОКК, N .У, ТНиК&САУ, МАУ 17, -9'7-

УКАХ VII.

8 иВ 8 СК 1 РТХОМ КАТЕб ХЈш(е<Ј 8(а(е« о( Атепса опе уеаг бос СапасЈа, Еигоре е (. с. опе уеаг 11.50

бгђођгап риђНаћеЈ еуегу Тћигадау а( 443 V. за 8(гее(, Иеаг Уогк, N. У

СРБОБРАН

ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Државе на годнну 6о ц. Канаду, Еаропу нтд. год. 91.50 Србобран нздазн нетвртком на «43 V/. аа «(геа(, Нааг Уогк, N. У.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА ЗРВОВ^АМ Б Р°Ј 395 - ЊУЈОРК, Њ. Ј, ЧЕТВРТАК, 4. Маја 1917.

ЗЕКВ МАТГСЖАћ РАРЕК АИО ТНЕ ОКСАИ ОР ТНЕ 8ЕКВ РЕОЕКАТГОН „81.00А”.

ГОДИНА 7.

Народно здравље.

П у мирно доба. народно здрављс је то исто што и народна снага. Само здрав народ може да издржи све веву и јачу мерународну утакмнцу на пољу рада и напретка, јер за сваки рад без разлике треба у нрвом реду бити здрав. Може се онда мис-лити колико је тек здравље потребно у овако мутним временима као што је доба овога страшнога рата, кад нико не може знати какве ке телеснс напоре и жртве тражити од њега сутрашњп дан. Сцдко може запасти у такав положај да не једе рсдовно, да нс спава редовно, а да прн том ради много внше и напорнијс но у мирно доба. Рат је немплосрдан. У питању је опстаиак читавих народа н држава, у питању су вековне тбковине напредиога дела човсчанства, и онда се у борби за тако крупне ствари од појединца тражи много више но у мирпо доба, Да се издрже ти ванредни напори и лпшавања треба у напред бити спреман, треба имати извесну готовпну у погледу здравља, треба — другим речима — бити толико снажан да здравље не попусти ни иод тнм тсжнм околностима. А то се може постики само нарочитим иачипом живота: умеренсчту у јелу и пику п у опште урсдним животом, чистопом тела п одела, чистоком п ветрењсм стана н што дужим бављењем на чистом ваздуху. Све се то може кад се хоке, све то није тешко. А све је то данас неопходно потребно. У мирно доба такав начин жнвота значи обнчно само лродужење живота, у ратно доба оп значи сиас живота. Јер тело поткопано иретераним јелом и нарочито претераним ииксм, поткопано нечнстоком п неспавањем подлегне чнм буде изложено изузетним наиорима н лишавањима, који у ово -•затно доба могу наступити свакога часа. данашњем одвек проређеном Срнству потребан је срп'скозгпароду «заки Свбкн без иазлико •<-.»х(л ида™ са својим здрављсм и својим животом и тракнти нх из просте лакомислености, грех је ис само према себп него и према своме народу. Ко изгуби живот у служби своме народу, извршио је своју најсветију дужност; ко изгуби живот у служби својим страстпма или своме немару изршио је издајство према своме пароду. II баш стога п јесте даиас дужност свакога Србина да иазн не само иа своје здравље него и на здравље своје остале браке; дужност је свакога Србина да опомиње и унукује сву ому своју браку која бп у овпм промењеним прилнкама наставила свој ранијн живот од данас до сутра. Јер сутра је нснзвесно, може свашта донети, и зато га треба дочекати спреман. Уредннк „Србобрана” није, на пример, никад могао ни слутити да ке н превише гладан п жедан пешачити чнтавнх петнаест дана узастопце, па ипак му се то десило при повлачењу кроз Албанпју крајем 1915 годнне. То или слпчно томе можс се у ратно доба деситп свакоме. II стога за таквс случајеве трсба тело спрсмптп у напред. Али сс здравље не састоји само у здравомв телу. II душа треба да је здрава. Истина, каже се: у здравоме телу п душа јс здрава, п та је изрека- сасвим тачна. 1лп као што здраво тело подлеже отрову, подлеже п здрава душа. Где ке душа п у најздравијем телу остатп здрава ако се у њу стално уиоси отров. Рекп кете можда: ко би још у своју душу тносио отров? Ие бн нико, знам да не би, кад би отров дошао отворено, под својим правим нменом. Алп у томе баш п јесте зло што он долази под најлепшнм нменима п са најлепшим етикетама, те га је тешко познати. Узмите, на пример, у руке новине које се зову „Иароднн Лист”. Куда кете лепшсг нмсиа? Мислио би човек да јс то лист који се издаје за народ, који ппше за народ, којн служи народу. Али кад га ближе загледате, вндите да му много више приличн нме „Народно Тровило” но ,.Народнн Лнст”, јер на све могукс начине радн протпв народа, а за Аустрнју. Док је ова благородна земља, у којој смо, била л добрнм односима са Аустријом, он је отворено уздизао Аустрију. Сад кад су односи између Сједињених Држава н Аустрнје прекинути, он више не сме да хвалн Ауетрију, али нпак к дачТ>е ради за њу, само на скривеннјн начин. Он сад радн под фнрмом неког тобожњег амернчког патриотизма н то ултрапатрнотнзма, који су од један пут, као по команди, прихватили и онп амсрички листовн што су до објаве рата отворено служилн Немцпма („Љујорк Амерпкан” н т. д.). Тако званн ..Народни Лпст” тим тобожњим амернчкнм патриотизмом служн Аустријн на овај начпп: Он се бојп да сс нашп људн не врате у своју ослобођену домовнну, јер би је својнм повратком знатно помогли, п зато гледа да нх што јаче привеже за земЛ>у у којој су. Аустрнји ти људи ннкад ннсу требали; њој је требала само њнхова земља, и зато их је и отерала у туђипу; Аустрнја према томе у сваком случају добија- ако они за

бавек остану овде, па ма како се свршно рат. Треба бити заслепљени Бугарин из „Бугарске Стражс” па не вндети да „На родно Тровило” и дачвс ради за Аустрију и ако је више отворено не хвали, да је вук само променио длаку, а не и ћуд. Ето, какав се све отров крије под звучним именом „Народни Лист”. То је дабогме само један прнмер, али није једини. Кад се боље загледа лист „Раднпчка Стража” види се да би му боље доликовало име „Бугарска Стража”, јер га урећује Бугарин који каља и грди све што Срби воле и поштују. II тако даље. Зато треба битн опрезан, треба пазити на душу своју. Отров се не внди на први поглед, него само кад се ближе загледа, и баш стога п јесте опасан. Најбоља је заштнта од њега: мнслитп својом главом и гледати својнм очима., а за савет питати своје српско срце. Пазпте, брапо! Здраво тело и здрава душа потребнн су данас Срцину више него пкад до сад, и стога је дужност свих Срба да се у томе погледу старају не само о себи него и о својој необавештеној браки. М. Т.

Српски добровољци

(Наставак.) Из Чикага, Ил.. одпутовали су слсдећн: 1.) Јефто Јовановић, 2.) Буде Прица, 3.) Војо Прица, ■1) Милан ђсрић, 5.) Раде Прица, 6.) Никола Певедић, 7.) Никола Крга, 8.) Божо Матијевић, 9.) Илија ђокула, 10.) Петар Ерор, 11.) Вујо Кеча, 12.) Миле Делип. 13.) Сава Бајић, 14.) Јово Иванишевић, 15.) Јово Илип, 10.) Радосав Ивановпћ, 17.) Спасоје Јанчип, 18.) Ннкола Штстип. 19.) Стево Ј. Нсдић, 20.) Раде Штиковац, 21.) Миле Корач, 22.) Илија Илић, 23.) Јово Чубрило, 24.) Милан Угарак, 25.) Илија Радаковип, 20.) Симо Сонојко, 27.) Јанко- 1а:пт, 28.) Опл. 7 — 1 г лх 1 Ј I— 7 — — Ј - Ј авди-«* * * ‘ у Раде Бубало, 32.) Иса Ракип, 33.) Дане Свилар. Ш.) Сима Рнбар, 35.) Миле Његован и Јоснп Кошић. Из Мидланда, Па.: 1.) Јово Арбутнна, 2.) Јово Полимац и 3.) Станко Штековпћ и 4.) ђуро Ковачевић. Из Саут Чикага. Ил.: 1.) Раде Бабић, 2.) Владимир Прица, 3.) Ннкола Хрњак. 4.) Да м нло Ерор, 5. Душан ћујип, 0. Петар Савип, 7.) Миле ј Топнћ, 8. Петар Борјаиовип, 9.) Раде Огњеновнћ, 10.) Данило Дслнћ, 11.) ђуро Маодуш, 12.) Томо Коруга, 13.) Јован Грбип, 14.) НиколаМ. Маодуш, 15.) Јово Никшик, 16.) Марко Травановик. 17.) Буде Лалик, 18.) Јово Дотлик, 19.) Миле Рајачик, 20.) Вујо Петричип, 21.) Стојан Дракулип, 22.) Стево Глумац, 23.) Проко Глумац, 24.) Милан Делик и 25.) Днмитрије Мирић. Из Стилтона, Па.: 1.) Адам Бијелик, 2.) Милан Бијелип, 3.) ђуро Кевајић, 4.) Петар Малбаша, 5.) Миле Поштик и 6.) Јанко Цревар. Из Ирвина, Па. 1. Симо Трнннић, 2. Стево Крнетик и 3.) Никола Кнежевик. Из Мемфиса. Тенеси: 1.) Вјекослав Павлековик. Из Миами. Ариз.: 1.) Стеван Видовнћ. Из Кливланда, О.: 1.) Мојо Дамјановик, 2.) Михаил Чок, 3.) Драгутин Лапајне, 4.) ђорђе Смолнк и 5.) Павао Лончар. Из Вудланда, Па.: 1.) Раде Мудрик, 2.) Стојан Репац, 3.) Јово Гуглеша, 4.) Ннкола Таталовик. 5.) Симо Радик, 6.) Васо Перенчевик„ 7.) Митар Мпннћ. 8.) Миле Станојевнћ, 9.) Јочо Драгосавац н 10.) Стојагг Грмуша. Из Ферпоинта, О.: 1.) Јово Спанћ. Из Бизби, Ариз.: 1.) Васа II. Новаковик и 2.) Милан Вукасовић. Из Глоба, Аризона: 1.) Стеван Анђус. Из Питсбурга, Па.: 1.) Мирко Пралнца, 2.) Аидра Мутик, 3. Перо Јељковик, 4.) Илија Гиговпћ, 5.) ђуро Кнежевик, 6.) Никола Петровић 7.) Стеван Мирковик н 8.) Дане Лончар. - - — 1 - —Т—Ј (Наставља се на Т-тој странн.) »2

Из Српства и Југословенства

Београдског Универзитета и председника Просветног Саве-

Пашић Председнику Вилсону. Поводом објаве рата Сједиљених Америчких Држава Немачкој, Председник Министар ског Савета, Министар Иностраннх Дела, Господин Никола П. Пашић, унутио је следећп телеграм Председнику Внлсону: „Вест, која нам стижс из Новога Света п која јавља објаву рата од стране Сједињенпх Амерпчких Држава Немачкој, прнмљеиа је од свију Срба као глас Провнђења, који окрепљујс н соколи народну еиергију, стављену сву од дужег времена у службу великом делу дефпннтнвне победе права, слободе и цивилизације. Племените и мудре речи Ње гове Екселенције Господпна Председнпка Вилсона: да сваки парод греба да буде слободан н господар своје судбине, испуниле су срца свију Срба. Хрвата п Словенаца, који под грн разна имена сачињавају један п једноставан народ, надом да је дап њиховог националног ослобођења сада блн4» «Ј час њиховог уједињења у једну слободну државу. Српски народ. којп је поднео највише искушсње у овом светском ра ту п који је толико патно у велшсој борби, што се веп тридесет месеци води са непријатељима његове слободе н независности, не.ће никада заборавити потпоре п помоћм указане му од грађана Велике Демократпје у најтежнм тренутцима његове садашње борбе. Сзј највећом радошћу, дакле, он шаље братски поздрав великом и слободном амернканском народу, који је, веран : св! Ј јим племенитим принцппима хуманоети, одлучпо да пролије и своју крв за одбрану права, слободе и независности малих народа и да загарантује нову еру напретка н мира. У нме Српске Краљевске Владе, Председник Министарског Савета, Пашин.” Трумбић Председнику Вилсону. Поводом ступања Сједињеннх Држава у рат, г. Трумбнћ, председник Југословснског Одбора, послао је Председнпку Внлсону следећи поздрав: „Ниједан народ на земљииој куглн ннје поздравно са већим одушевљењем н са дубљом захвалношћу велики нсто ријски чпн ступања Сједнњеннх Држава Аме.рике у рат, него што су то учинили Југословенп. Кроз ваша уста, г. Председниче, моћна федералпа Република објавила је потиштеннм народима Јеванђеље Права п Правде. — „Ви не ћвте битн, кажеге нам, сопстве

ност која може прелазити од силннка силнику.” Тиме нам враћате наше људско достојан ство. — „Један је од наших цпљева рата, продужујете ви, да унпштнмо аутократију, која дави слабе.” И ви нам осигуравате наше ослобођење. Једним узвншеним гестом, коме у историји нема равна, Американци су спремни, упоре до са њнховпм племенитим са везннцпма, да својом крвљу испишу карту сутрашњег човечанства. У ново доба које ви предвиђате, ви сте нам помогли, г. Председниче, да оства.рнмо на ше нацноналне цнљеве: да се уједшшмо. после нашег ослобођења, са нашом расном бра ћом нз Србије п Црне Горе, у једну демократску државу, п да ступимо у ред тога великог братства народа. које се приправља. У пме Југословена Срба, Хрвата и Словенаца који још јецају под аустромађарским јармом, као и у нме оних стотпиа. хиљада наших сународника који су били но и гостопримљиво тло ваше велике Рспублике, да би умакли својим тлачитељима, Југословенски Одбор клнче: Слава звезданој застави! Слава слав нам председнику г. Вилсону! Др. А. Трумбић, нредссдник Југослов. Одбора.” Српсии политичари Председ нику Вилсону. Неколико углед них српских просветних радника и политнчара у Паризу упутили су такође телеграм Председнику Вплсону, у коме се нзражава захвалност и поштовање Срба- према Председнику и народу Сједнњених Држава, п изражава готовост да се истраје до краја у борби за ослобођење отаџбнне и уједињење са браном Хрватима и Словеицнма. Телеграм се завршује овако: „Упувујући Вашој Екселен цији ове речи нз нашпх увређених срдаца, ми морамо протествовати пред Вама и пред плсменнтпм америчкнм народом противу свију свирепости којс стално чипе нечовечни освајачи над становништвом у Србији. Сурова прогоњења, пљачкања. пожари. одвођења. одкарођавања и насилна регрутовања, сви су тн злочипн почињенн противу свију права људи и противу свију закључака међународне хашке конференције. Надајмо се да ће ускоро вечита правда, гласом савезиих народа, изрсћи своју божанску осуду над твор цима ових безакоња.” Иа чслу потписника стоје имена. Јована Жујовина, председника Академије Паука, и Саве Урошевића. професора

та. Бањалучки процес. Свој шеснаесторици Срба, који су у Бањалучком процесу билн осуђени на смрт, замењена је смртна казна робијом, и то осморици вечитом тешком робијом (међу њима је и Васиљ ГрђИћ), петорнци двадесетгодпшњом тешком робијом, двојпци шеснаестогодншњом теш ком робијом. II сад се за те јад не људе каже да су „помиловани”. Тешко њима ако их српска и савезничка војека не ослободи тамнице у најкраћем року. Иво ћипико. У прстпрошлом броју донео је „Србобран” при поветку даровитог приповедача Боре Петровнћа „Добровољац”, коју су нзвесно читали са задовољством сви читаоци „Србобрана”. У стању смо јавити да је уредник „Србобрана” добно ових да.на две приповетке од чувеног српског приповедача Ива ћипика, које ће такође први пут угледати света у Србобрану. ћипико је познат не само српској чита— нарочпто францускоЈ/тали јанској и руској — јер су његове приповетке превођене готово на све европске језике, н зато се нарочито скреће пажња читалаца на ову књижевну новнну. ћипико је сад у Солуну, на српском фронту. У писму које је писао уреднику „Србобрана” он ставља у изглед и наро чите дописе са фронта.

СА ХРВАТСКЕ ЗАБАВЕ. У суботу, 10-ог овог месеца, имали су прилнке сви Србп који су посетили хрватску забаву у Брајанд Холу да се још једном увере да су Хрватп не само њихова рођена брана него то исто што и они сами: исти језик, иста пссма, иста свпрка и — што је најважније — исти дух н исто срце. Ово последње нарочито се видело у топлим II родољубивим говорп ма којс су одржали г. г. Иван Гргуревић. Јурај А. Бошковић и Милан Марјановић. У њима је јасно истакнуто да је Краљ Петар краљ не само свих Срба. него II свих Хрвата и Словенаца; а тако исто и да је г. Љуба Михајловић не само срп ски, не.го југословенскн посланик. II све то одобравала је дупком пуна дворана бурним пљескањем. Г. Марјановнп је свој лепи разложни говор завршио напоменом да пут у сло бодну домовнну води само преко Солуна., и да је према томе дужност свих Хрвата да што пре крену на Солунски фронт. како би могли изићи светла образа пред своје старе мајке, Наставак на 4-ој странн.)