Srbobran

ПР0ГЈ1АБ ПГОРСКОГ ОДБОРД 31НАРОДНО УЈЕДШЕ

БРАћО ЦРНОГОРЦИ! Прошла је једна кобна година од дана наше несретне катастрофе, и бол и горчина испуњавају грудн сваког Србина, а нарочито Црногорца, при помислн на начин, којим су управљачи Црне Горе завршили њену војну улогу. Бедем наше слободе, поноснн наш Ловнен, није више слава наша. На велико изненађење свнју нас, низ његове стране не потекоше потоци непријатељске крвн. Са цјелокупном оружаном снагом наше отаџбпне, предан је непријатељу и потоњи јатаган наших славних отаца и дједова. Златне тековине толиких вјекова и толиких гробова бачене су под ноге. У свнма ратовима борац за српско ослобоџење, данас јс роб. Непријатељ га још унижује и искорипшује као најамиика! У далекој туџини, у аустријским логорима и мађарским мочварама,на принудннм и одвратним радовима гине црногорски ратншс н пропада наша омладина, цвијет на ше интелигенције, док на жалосном њихову огњишту царује глад, пиште нејака дјеца, а смрт немило коси. На дјело, Црногорци, вн који сте и протнв воље власнпка избјегли испод непрнјатељског јарма, и ви, који сте се н прије налазили ван своје несретнс отаџбине! Дужност је ваша да одвојите невиност парода од крнвнце његових уирављача. Љага, која јс покрила ловоре свпх наших крвавих напора за слодобу и за Српство, мора да пшчезне. У зајединци цјелокупног српског народа ми не смијемо бити друго, него што су Црногорци увијек били: борцп за српско уједињење. Брапо! Они који су помрачнли славу вашсг оружја, као да хопе и вашу будунност да осујете. Мп не смијемо остати скрштених руку, нити допуштати да управљачи Црне Горе и даље одвранају од наше завјстне мислн икога од нас. Урођене српске тежње цијелог нашег народа морају да искључе једном за свагда сваку подвојеност н све сепаратистичке прохтјеве. Иза ових мука, страдања и расула, морају да свану нови данп за све народе. Велика Руспја, вјсковна заштитница Црнс Горе вен се препорођава, II наш је препорођај ту: само уједињење с осталом нашом браном остварнће га. Црногорскп Одбор за Пародно Уједпњење, излазенп пред вас са својим програмом, управља на вас овај проглас: ступите у рсдове наше, нрнберите се око својнх представника, које водн само мисао нашсг уједпњења! Уједнњена Србија п Црна Гора, уједињена са неослобоСрпством и са браном Хрватима и Словенцима, бине нашп велик«. отаџбпна, о којој су столена сањала п за коју је ^Кудивен«^ тдаЈдрагоцадија крв толиких но.кољења.1, Окупите се, Црногорци, под барјак уједињења! Само у уједињењу, великој народној заједници, вп нете бити сретни, јер ће у њој битн остварен идеал цијелог нашег племена, за који сте крв лили; Само у њој вп ћетс бити сретнп н слободнн грађани; Само у њој ви ћете пматп најшира уставна права; Само у њој ваше ћс благостање битн остварено; Само она може да вас врати са тешкпх радова по свијету у сва богагства наших равница, шума, језера н мора. Под барјак општег уједињења! Свп лични обзнри треба да нестану. Приступпте нашој организацији; образујте одборе, купите прилоге за нашу биједну брану у Црној Горн и Аустро-Угарској, ступајте у што всћем броју заједно с југословенскнм соколовпма у рсдовс српскпх вптезова п заједно с њнма и с храбрпм савсзннцпма осолободимо наша огњншта. Под барјак нашег уједнњења! Париз, априла 1917. ЦРНОГОРСКИ ОДБОР ЗА НАРОДНО УЈЕДИЉЕЊЕ Предсејдннк: Андрија Радовић. — Чланови: Перо Вучновић, Јанно Спасојевић, Данило Гатало и Милош Ивановић.

И 3 Ј А В А. У данас овјављеном записнику седнице Главног Одбора прва половина трене течка гласи: 3. „Глвша Ралаић тражп разјашн.сше, коаико јс бпвши урсдппи „Србобрана” ирнмао паате. Га. Тајшш нзјавл.тје да је г. Млааиу Јсвтш.у, као главвом сараднику пааваио 75 доаара, а да се даиашњем уреднпку профосору 'Гривунцу пааиа 100 долара.” Поводом тога места има да се изјави, да се оно односи на време од ванредне конвенције па до децембра месеца, јер „Србобран” за то време није у опште имао уредника, него само сарадника, као што је јасно из горн>е тачке у записнину. Иначе су уредници „Србобраиа” имали 100 долара месечно. Ја сам био овлашкеи да уреднику одредим плату и преко сто долара ако јо потробно. М. И. П У П И Н.

Н А Т Е Ч А Ј ЗА ШТАМПАЊЕ и ЕКСПЕДИЦИЈУ ОРГАНА САВЕЗА СЛОГЕ ..СРБОБРАНА" ОД 1. ЈУНА 1917. ГОДИНЕ. 1. Сви штампари ноји желе да пошаљу своје понуде неиа то изволе учинити до конца овог месеца на адресу Савеза Слоге, 443 Вест 22-га улица. Њујорн, Њ. Ј. 2. За услове обратити се писмено или усмено писарни Савеза Слоге. М. И. ПУПИН, Главни Председник.

ОГДРВРАИ НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

(Настанак са 1-ве стране.) тити и паметан ие може бранити један предлог по коме би све српско хрватске покрајине сем Србије и Црне Горе остале даље под Аустријом. Такав предлог, у осталом, међу Савезницима нико не узима озбиљно. Пре неки дан пала је у енглеском парламен ту изјава у име енглеског министарства спољних послова, да Енглеска и даље остаје при раније објављеним условнма за мир, по којима се тражп слобода. за све народе и накна да за учињене штете. То је у стварн био одговор енглеске владе на нзјаву нове руске владе о миру „без анексија и и накнада”. Дошло је, дакле, време да Енглеска буде ближа српскоме народу од Русије, јер Енглеска. тражи сл;ободу за цслокупни сриски народ, а не само за један његов део. То што тражи Енглеска траже и сви остали Савезницн. То сад пзреком тражи братска Француска, као што показује говор њенога председника министарства Рибоа при отварању фрапцуског парламента. То тражи п Америка која јс на за вијене изјаве руских социјалиста дала најречитији одговор брзим увођењем опште војне обавезе. јер сви грађани који су навршили двадесет чрву а иису прешлн тридесет прву годину нмају већ 5 јуна прсдстати комисијама. ради регрутовања. Ко год зна колики је прелом општа војна обавеза у једној дсмократској земљи као што су Сједињене Државе, и колико је времеца

тр'ебалО 'ЕИгЛескоЈ на њега, умеће достојно да оцени ову жртву слободоумне Америке. У тренутку кад Руспја малакасава, днлсе се колос с овес тране океана. Тако

ће Немци и њихови савезници осетити још једанпут да су се преварили у рачуну. Срби нису незахвалан народ, и они никад непе забора пити братске услуге које су толико пута долазиле из Русије. Срби непе никад заборавити ни то да је Русија угазила у рат да Србија не би морала примити познати аустриски ултиматум. И баш стога. што су захвални Русији н Руспма они с болом бележе да данас у Русији не во ди реч руски народ, и да су се стога и појавиле изјаве које заслужују сваку осуду и са гледишта српског и са гледишта човечанског. Доброћуднн и честити руски народ не бн никад заборавио да за своју слободу има да захвали Са везницима, који су најсмелије насртали на Немце баш он да кад су Руси, због својих унутрашњих питања, били најслабији, и не би ослобођење подјармљених покрајина називао анекснјом. Тако исто доброћудни и честити рускп народ не би никад пристао да своју слободу искупљује ропством своје многобројне словенске брапе. Атентат извршен на Керенског може се сма трати као један доказ више да руски народ није чдговоран за држање данашњег руског кабинета. Треба веровати да овакве изјаве ннсу увод у засебан мнр и поред тога што се тако могу разумети. У сваком случају јасно је да милиони подјармљених Словена имају данас. да упиру сјроје г.огледе у Англоеаксипце ји ' Т[тицузеГ јер нх, како са ( ствари стоје, само с те страџе може сунце огрејати. II опет, нека Бог сачува Руспју!

положаји ни из далека нису тако јаки као пре. Тада су били на Вими и висовима око Ена, одакле су сада најурени. А поврх свега тога Савезници су данас јачн од Немаца и бројем топова. На целом западном фронту током ове недеље вођене су са мо артиљсрнске борбе, које су предзнак нових пешадиских напада. Енглези су коначно потпуно овладали селом Билкур, ко је више и није село — срасње но јс са земљом након силних напада и с јсдне и с друге стра не. Иначе су Немци стално покушавали да ловраге изгубљ нс иоложаје. Ну сви тн противнапади били су одбијени док Немци нису потпуно малаксали, услед силних губнтака. На маћедонском фронту. На манедонском фронту водс се такође аритљеријски двобоји и припрема земљиште за даље борбе. Српске трупе одликовале су се поново и својом храброшћу н својим ус пехом. Немачкн зракопловци баци ли су 40 бомби на иеутврђени град Водену и убили око 20 особа, жена и деце, а ранили 28 другпх. То је бно пуст излив срџбе ради губитака кој‘с су Немцн и Бугари претрнили. у војсци и у положа.јима, за време зад њих борба на овом фронту.

ДО ЗНАЊА.

Овим сес тавља до знањн члановнма Срп. Д. Д. „Св. Са ва, ” 6 р. 8.СССС. V Пи тсбургу.

Прошла недеља на бојишту

Субота. 19 маја 1917. Брдо Кук, једно од најважнијих брда на Сочи, данас се налазп у талијанским рукама. То признаје и бечки ратни извештај, који је данас сти гао у Лондон. Рнм јавља да је пао н вис 652, кључ аустријског утврђења на планини Во дицс. На тај начпн Талијани су завладали целим планинским ланцем источно од Соче, између Плаве и Горице. Након два дана најстрашнијих борба прса у прса, на западннм надинама ових планина, Аустријанци су били присиље ни да у четвртак напусте Кук и да се повуку на исток за чигаву миљу и по. Јуриш уз брдо. Исте очајне борбе водс се уз нланину Водицу, која везујс Свету Гору са Куком и која је дугачка око две миље. Овај крај претворен је у попрнште најочајнијих битака на. целом талпјанском фронту. Природне одбране су ту тако моћне да су читаву годину дана пркосиле талијанској војсци. Ну сада, захваљујући теш уој енглеској артиљерији која ј‘е скоро стигла на тај фронт, има изгледа да ће Талијани пробнти тај планински грудобран и почети упад у АустроУгарску за југозапада. Од Толмина, шеснаест миља северно од Горице, па све до морске обале бесни љута

битка. Севсрно од Плаве Аустријанцн су обновнли своје нападе, којп су се свршавали уз силне губитке за. њнх. До сада Аустрнјанци су изгубили само у заробљенпцима преко 7000 војника. 20.000 мртвих и рањених. Гим данас јавља да је број мртвих п рањених Аустријанаца током овс недеље износпо 20.000. Талијанска офанзива најбо љи је доказ за заједнички и у напред утврђени план савезничких операција на свима фронтовима. Држећи да ће на руском фронту. услед задњих догађаја у Петрограду, доћи до застоја, а очекујућн да би Немци могли и Аустрнјанце довести на западни фронт, Са везннци су решили да нређу у напад на којем од својих фрон това. Тако је дошло до ових офапзива на Сочи и у Маведонији. На западном фронту. До сада су Французн и Енглези у својој офанзиви заробили близу 55.000 немачких војника. По уобичајеном рачу нању том броју заробљенпка одговара 200.000 других губитака. Чак ако би Немцп и добили појачање од 600.000 војника. са руског фронта, не би бројно били ништа јачи не го што су били када је почела офанзива на Соми прошле године. Уз то садашњи немачки

Па., да је решено на вапредној седницн одржаној 13. маја о. г. да ће наше друштво обавптн посвету барјака 8 јула п. н. кал. Даље, редовна седница која пада 3. јула. т. ј. на Духове, неће се обдржавати на тај дан, него 27. маја у 9 сатн тгр. подне у друштвеној дворани. Пошто смоп рнмнли позив од братског друштва „Краљевић Александар” бр. 94 С. П. С. С. из Вудлауна, Па., које ће обавити посвету својих бар јака 3. јуна, да учествујемо том пригодом код њих, тога ради п сазпвамо ову седницу за 27. маја да решимо о тој ствари. Са братскнм поздравом Перо Корица. предс. Симо Гаић. тајник.

ПОЗИВ НА ИЗЛЕТ. Срп. Д. Д. „Обилић” бр. 78 С. ССС. у Чикагу, Ил., позпва браћу Србе и остале Словенс из места и околнце да дођу на годишњи излет (пнкник) који ово друштво прнређује 8. јула о. г. у башти Максе Смиљашта, — 22-га улица и 61 Корт. З а добру послугу и врућу ја гњетипу поскрбиће се Одбор.

0 Б Ј А В А. Срп. Д. Д. „Обилић” бр. 78 СССС. у Чикагу, Ил., јавља свој браћи Србима п осталим Југословенима, да је ово друштво постало чланом Америчког Црвеног Крста н препоруча браћи Србима да нас следс у овом хуманитарном делу. Лазо Кораћ, тајник. Саво Рудић, председник.

^—■»■■ ■ ИСРПСКА НАР. ОДБРАНА

ИЗ КАНЦЕЛАРИЈЕ ГЛАВНОГ ОДБОРА СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ У АМЕРИЦИ.

У недељу 20-ог овог месеца одржана је у Љујорку седница Главног Одбора Српскс Народне Одбране, на којој је донето неколико важнијих одлука. Оне међу њима којс се тичу свих одбора биће саопштене у најкраћсм року нарочитим раснисом. ПОЛАЗАК ОСВЕТНШ ИЗ ПУЕБЛД. КОЛО.

— Нарочити допис. У неђсљу 13 овог мјесеца кренула се из овамошње колоннје лијепа кита српских соколова да прпскоче браћи у помоћ. Одлучи се њпх двадесетјсднорица на путовање да отру сузе својим мајкама, сестрама и љубама, да освете пале хероје, којн су се борили за слободу Србије и цијелога Југословенства. Овамошње Српско Д. Д. „Балкан”, бр. 5 С. С. С. „Слога” није жалило ни труда ни трошка да пЈкц^едп што лепши пспранај сивим соколовпма, који ћв^ам образ освпјетлатн; приредило је лмјепу параду кад смо нх испратили до жељезннчке станицс, ђе је одсвирано „Радо иде Србин у војнике”. Оно јс платнло из своје друшт-венс благајне не само музнку. него им је поклонило и лијепу американску звијездану заставу под којом су имали утјехе у овој зсмљи, док је лепе српске тробојке са- натппсом „Први Српскн Добровољачкп Одред из „Пуебла”, којима су били искивени, даровала Сока II. Радаковнћ. Било је доста п цвијећа, јер је на ту сврху Анпца Р. Тепавац скупила од овамошње бране Срба своту од 43 долара.

Весело одлазс, јер тако се јунацима долнкује. Рукују се с једним, с другим; љубе се, опраншају се: „Опростп, брате, ако сам ти када што на жао учшшо.” Свима се хоне растати се у љубави н пријатељству. Који остају, осјећају да су дужни нешто учшштп. II пои еше надатп прилозп: који 5, који 10, а којп бога ми н 20 долара, те се за час пакупи лијспа свота. То је на пут херојима који дају свој живот на олтар наше мајке Србије. Затим настаде клнцање: „До видова у слободној нашој Великој Србији!” Захори се из свега грла: „Живели осветнпци, живили ослободноци нашн!” У том музика засвира: ..У бој, у бој!” п влак крспу, носећп са собом наше јунаке. Ево њнхових имена: 1.) Петар Жипш, 2.) Миле Узелан, 3.) ђурађ Радаковнћ, 4.) Дмптар Милиеављсвнћ. 5.) Васо Ловрић, 6.) Никола Чанак, 7.) Ннкола Адамовпћ, 8.) Плпја Жнгић, 9.) Саво Калањ, 10.) Јово Бурчнћ. 11.) Лука Корнца, 12.) Стево Миљановив, 13.) Лука Манднћ, 14.) Стеван Косановнћ, 15.) Мнле ДмнтЈЈОвпћ. 16.) Миладин Пешут. 17.) Буде Кнежевнћ, 18.) Нлија Лемајгт, 19.) Буде Кнежевић, 19.) Миле Вукеља- и 21.) Алекса Цвјетићанин. 0 њиховом одласку п испраћају доннјеле су лпјепе члан ке и овамошње американске новине. И.

ТРАЖЊА. Драгољуб В. Протић, српскн војник на фронту, тражи свога брата Радмнла Јапковпна за кога всн три године не зна. где је. Обратити се за пнсмо н адресу на уредннштво овога листа. дуже време — а која брана нас братски испратпше п са $40 обдарпше. Кличемо свима: збогом, дај боже да се убрзо впднмо у нашој слободној и уједињеној домовини! Шаљу вам братски поздрав ваша брана

ЈАВНА ЗАХВАЛА.

Јово и Спасоје Ненезић.

Доле потписани неможемо пропустити а да се и овим путем не захвалимо свој оној српској н хрватској брапи, која су нас онако братски пспратн ли пр нашем поласку у српску војску и пожелела нам пс крено сретан пут. Особпто хвала бранн члано вима друштва „Српско Јединство Слобода” бр. 22 СССС. у Сиатлу, Ваш., кога смо друштва и ми били чланови кроз

ДО ЗНАЊА.

Срп. Д. Д. „Далма 1 џ|ја” бр. 269 СССС. у Фаррду, На., ставља до знан.а својви тлаповима пз места н околицс да у случају болести трсба се пријавптн председнику болеснпчког одбора орату Тодору Купрешанину, којп станује на 111114 Норт Лп евња. Којп брат пропустп то учепнтн пепе иматп права па болеснпчку иотпору. Уједно се опомиљу сва брапа да родовно п непзоставио долазо на мосочне седнице, ииаче пе се посттпити строго по § 29 друпттвених правила. Никола Мирковии, рачуновора.