Srbobran

Странк 4

С Р ђ V Б Р А М'

ВроЈ 416

ИЗ СРПСТВА И ЈУГОСЛОВЕНСТВА.

(Наставак са т-ве стране)

је преко триста педесет хиљада долара ($353,218.21), што износи бдрзу два мплиона динара. ЕГоред ове врло осетне матерпјалне шомоћи, Српски Народ има од одбора и велпку моралну помоћ, јер он својим писменпм покличима и усменим агитован>ем својих чланова необично много чинп за нашу народну ствар, која међу Американцима још нпје довољно тГозната. Одбор стојн под заштитом Прпнцезе Јелене, кћери Краља Петра. Госпође ^Кисеран, госпође француског посланика у Вашингтону, и Ледн Спринг-Р&нс, госпођа енглеског посланика у Вашннгтону, а његови су чланови најуг.тедннји представници америчког друштва. Зцачи да је наша ствар у Америцн у најбољим рукама. Пажља Србијп указана је на тај начин, што је српски посланик г. Љуб. Михајловнћ изабрат за почасног председника Одбора готово одмах по свом доласку. Овога пута је, уз то, годишњи извенгтај отпочео српском химном, за коју је дат и српскн текст, и енглески превод, и музнка. Као што се види, Српски Потпорни Одбор у Амерпци схватио је воју дужност врло шпроко. Вреди још забележити да сс у овогодишљем извештају изражава нарочита захвалност г-ђици Лозанићевој, г-дину Уенран ту, гђи Чарлс Фарнем и Д-ру Розалнји Слотер Мортон на изузетним напорнма за успешан рад Одбора. Све већи успех Д-ра Леонтића. По вестима из Чикага, успех д-ра Леонтића узима све веће размере н нретвара се у иародни успех првога реда. Он се не обраћа само обавештенима, него познва на своја предавања сву браћу од рсда, остављајући им до воље да му постављају пптан.а и поведу с н.и.м дискусију. На тај су начин прогледала н мпога заведена браћа. II онда није чудо што се "Наролнп Лист”, ио-

знатији под нменом “Народно Тровнло”, све више љути на Д-ра Леонтнћа. А да бн успех Д-ра Леонтнћа бно потпун, напао га је пре нек дан и другн озлоглашени дневни лнст, којп својим писањем стално даје матернјал “Народном Лнсту” н чијег уредника и власника “Народни Лист” хвалп н узима у заштиту. Ми искрено честитамо Дру Леонтићу на овом свестраном успеху. “Американски Србобран”. У погледу свога савезпог органа конвенција Савеза “Србобрана” донела је, према саопштењу Хрватског Свијета, ову одлуку: “Орган нма да тумачи садан>е велпке подвиге у борби за слободу у вези са раннјим тежњама н потребама за народно уједињење и ослобођење. Према томе “Американски Србобран” ће служити у опште иде алима нашег троименог народа Срба, Хрвата и Словенаца за њихово ослобођење п ујединјење. “Американскн Србобран” мора се искључпво руководнтн онпм идеалима и полазнти са о-

сад добровољачку акцију. “Орган има да потпомаже и да се заузима за сваки поштени и корисни српски и југословенскп иокрет ц без резерве као орган “Народне Одбране” да потпомаже народну одбранбену акцпју. “У односу спрам других јавних гласила, новина, које излазе на нашем језику а које би писале проти интереса Савеза “Србобрана”, “Народне Одбране’’ и Срнства уопште, “Амер. Србобран” мора да устане у обрану овпх установа и људи, који су на челу истих”. Као што се види Американски Срборан” има потпуно одрешене руке према свима листо вима којн раде против народних или савезннх интереса. Са збора Српске Народне Одбра^е. “Хрватски СвиЈет” доносн подужи извештај са збора Српске Народне Одбране у ЊуЈорку, одржаног 29 прошлог ме сеца. Пошто је похвалио предавање г. Савића, за које вели да је било исцрпно и занимл/иво, Хрватски Свијет иаставља: “Дирљив је био призор када се појавио пред сакупљенима и вриједан јунак, поручник Јокснмовнћ, који се са неколико ријечн осврну на ратне прилике, а пјесма "Војничко Иисмо” што Ју је прочитао сакупљенима и коју је попратио живим приказпвањем ратничког жпвота нашега народа у домовини,оросила је много око. — Од Хрвата проговорио је врцјсдии старпна Бошковић (председник “Осветника”, ограпка Хрватског Савеза) оним ватреним ријечима и родољубпим осјећањем са којег је он позиат свима нашим народним пријатељнма, којима је вазда драг, али н народним нспријатељима, које он вазда љуто шпба”. Хрватски Свијет тако исто истиче да је на збору изабрат нарочитн Одбор за ЗаЈам Слободе н да је “збор закључен у мај лепшем складу и расположењу”. Ми од своје етраие додајемо да је г. Јоксимовић у песми Војнпчко Писмо, коју данас доносимо, нарочито истакао држање Срнске Мајке. Њој је син коме пишс све и сва, на њега мнсли непрестано, жељна је да га види и позива га, али овим речнма: Дођц, аЛн с венцем славе око чела, Да те могу с чашћу својим сипом звати. Пропаст народних непрнјатеља. Како јавља “Хрватски Свијет”, у најближу родбину "Народног Листа” ударила је куга: упокојио се, пре свега, рођенн брат ‘Народног Листа’ дневник “Словенски Народ’’, који је бпо својина истога власника. Сам тај лист јавио је да престаје излазити стога што браћа Словенцн неће да га држе, а по другим вестнма он је просто забрањен од власти. У сваком сдучају њега више пема, и то је главно. IIсто тако је престао и “Народни Весннк” у Дулуту, којн је нсте горе лист. 'Заннмљнво је да сва трн листа носе у своме наслову реч народ, како би што боље сакрнлн да раде протнв народа. Али народ ипак много боље ви-

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

ног стаиошпта, коЈе псповЈеда и заузпма званична народна вла-|ди но што мнсле његови изроди да Краљевине Србије. па неће претплатом да их пома“Мора да продужи као и до- же.

КРАТКЕ ВЕСТИ. Професор ђорђе Степђ. Јуче је умро, у 28-ој годнни живота, проф. ђорђе Стенћ, после крат ког али тешког боловања. Погреб у недељу, 14-ог овог месеца, на српском гробљу. Спровод креће у и сати пре подне од 585, II Евња. Шофери за Солунскп фронт. Сазнали смо да се траже 10 јнофера за Американску Миспју на Солунском фронту, уз добру месечну плату и плаћени путпи трошак. О томе ће ускоускоро Српски Консулат у Њу јорку дати више појединости преко јавностн. На знање. Из Акрона, О. сти гао је накнадно још један сппсак прилагача за Впдовдански

Дарак, и он ће бити објављен накнадно Код првога списка, ко јп данас објављујемо, није би ло означено да ннје потпуи.

ПАЖЊА ЧИТАОЦИМА! Молимо читаоце Србобрана да нас увек известе кад лист ие добију или га добију са одоцњењем. Србобран је редовно готов у среду у вече, а у четвртак се разашиље лрема штампаном адресару; те је онда право да се зна, ко је крив кад лист не стигне читаоцима на време или им не стигне никако.

ТРАЖЊА.

Тражи се Томо Крцунов Ша новић родом из Врањнне (Рпје ка Цриојевпћа) Црна Гора, да се јави уредништву овога лн ста, тражи га мајка Мплица, ко ја је сада у Црној Гори.

11 ова је недеља доказада да Немди нмају и сувише разлога да се љуте иа Еиглезе и да је њихов шестоструки аероплаиски напад на Лондон у то ку од само осам дана у нстинн био израз срдит« нвмоки. У ирошли чатвртак Енглези су код Ипра пробили немачку лп нпју за миљу и по, иа фронту од осам миља, задобивши при гом врло важне стратегиске по ложаје н 4500 заробљеника. Овај удар сматра се као један од најважнијих у току рата, и нико мањи но Бекер, амерички министар војни, сматра да је овај енглески успех од пресуднога значаја. Он је јасан доказ о савезничкој надмонности и на суву. Цемци су гај део фронта били појачалн до крајњих граница, превукавши са руског фронта знатан део својих снага, па ипак нису могли одолети енглеском налету. И не само то, него су и сви њиховн противнапади остали без успеха. Чак је почет ком ове недеље дошло поновно енглеско надирање, потпомогнуто овога пута, и то врло успешно, и од етране Француза. Немачки слом види се најбоље кад се прегледају њихови губитци према Енглезима у току последња 2 мссеца. Према изјави енглеског генерала Мориса, шефа опсративног одељења у енглеском мннистарству војном, Енглезн су од 31 јула заробилн преко 50.000 Немаца н запленили 332 топа, а изгубнлн су за то време у заробљеннцпма само 15.000 својих војника и нпједан топ. Кад се свему томе дода да је у септембру месецу потопљено мање савезничких бродова но иједног месеца почев од фебруара, онда је јас но да се Немцн немају чему надати. Уза све то дошла је и унутрашња невоља. оброк хле ба опет је смањен, штрајкова има несразмерно више но раније, у марини је открпвена завера, коју званично потврђују сами Немци. а опште незадовољство пзбнја. све видније и у Рајхетагу. где је најзад од владе изнуђена дискусија о ратним ци љевима Немачке. Због тога је канцелар морао ићи у ратнн стан на саветовање са Хинденбургом. Како ке се догађаји у Рајхстагу развијати даље, показаће најближи дани. ! Стање у Аустроугарокој мо же ср видети из данашњег уводног чланка. Томе се има до дати да је и финансиска ситуацпја очајна, Аустроугарска је нагомилала дуг од 120,000. 000.000 (стодвадесет милијар да) круна, под којим буквално грца, Швајцарски фннанси јери били су запрепашћени кад су сазнали да аустриске нопчанице имају само 5% покрића у злату. Да се видн, шта значи 5 од сто покрића довољно је истаћн да у Италији и Немачкој новчанице имају 21 од сто покрића у злату, а у Енглеској чак 44 од сто. Колика је беда у целој земљи, може се видети још и по томе што се званично признаје да у самом Бечу 500.000 душа жи ви од милостиње а већ да о вечнтом незадовољству појединих народности и не говорнмо. Није онда никакзо чу-

до што Аустроугарска отворено показује крајњу помирљивост. ( Ноложај Немачке и Аустроугарске у толико јв очајннји што су проиалв све иаде да ће ! се ма ко од Савезннка моии удовити за засебан мир. Каљо су прошле са Русијом, зна се. И малена Србија је више волела сва своја страдања но за себан мир, који јој је нуђен пред сам иапад 1915 године. Сад се тачно зна да је Немачка лросипала снлне милионе не бн ли подземннм утицајима задобила Француску за засебан мир; и не само што су ти иокушаји пропадн, него је открићима која су учињеиа односио немачких подземних утицаја и прљавих средстава избио на видело једаи нов немачкп скандал, сам Бог зна који по реду у низу међународ них немачких скандала. Разуме се да Немачка ни због њега нене поцрвенеги, али је он један нов и опипљив доказ да јој спаса нема, да је пропаст неизбежна. Да би немачкоауетриско не бо било што облачније, и у Русији су ствари осетно кренуле на боље, Керенски је образовао коалиционо министар ство, у коме су заступљени и уставни демократи, и ностигао је споразум н са великим сверуским конгресом, који му је у почетку правио озбиљне сме тње, тражени за себе права парламента. У војсцн је такође окренуло на боље: кад су Немци пре неки дан покушали да обнове братимљење са руским војницима, бацајући им у ровове дуван и мамећи их на разговор, Руси су им одговорили плотуном. У Сједињеним Државама су свршене све претходне припреме за рат. Спсцпјална ратна сесија Конгреса, започета 2. апрнла, кад је Предеедник Внлсон прочитао своју пстори ску ратну адресу, завршена је у суботу 6-ог овог месеца, и Конгрес ће се поново састати тек у децембру, када отпочнње редовна сеснја. У низу мера које је историски Конгрес донео за време свога заседавања вреди истаћи и скорашњи закон о порези, по коме оптерећивање прихода изгледа овако: ВОЈНИЧКО писмо

Војислав Илић — Млађи. Очајничка битка... Крв... Оружја звека... Покличи.... Плотуни... Урнебесна јека... У топовском огн>у брда и планине, Разривене пламте. Над хладне трупине, ПобиЈ’ених коња, мртвих вптезова, Док с крнком, долећу јата гавранова И крваво сунце док.заходу бежи, Тамо, на редуту, међ хрпом мртваца, С образом на пушци, један јунак лежи. Погођен у срце зрном од шрапнела, Лежи блед, осмехнут, крвава одела, А војничко писмо, још не прочитано Једним му краичком вири из шињела.

“Мило моје дете” пише сину, мати “Пиши нам да л’ борбе непрестанце трају! “Овамо се чује, да ће рат престати “И да ћете, опет, доћи родном крају”. “Ја на тебе, тужна, мислим ненрестано, “И господа молим, и јутро и вече, “Да се вратиш мајци, материна храно, “И да ми те писмо у здрављу затече. “Баба више немаш, дете моје слатко, “Ономад, на пречац у повратку с поља “На путу је пао... Болово је кратко... “Јуче је погребеи... Шта ћеш... Божја воља. “Берба ће ночети чим Крстовдан мине, “Виноград нам поно, к-о никад до сада. “Ти ћеш дотле стнћи — док не дођеш сине. “Нећемо га брати... Нека... има када... “Дођи, али с венцем славе око чела, “Да те могу с чашћу својим сином звати. “Поздрави сву момчад из нашега села, “Па остан ми здраво! Збогом — Твоја Мати. “За тим две три вре^ге руком добре жене: “Кад ће се, о Боже, свршит војна ова! “Како си са здрављем? Сећаш ли се мене “И дечице наше и домаћег крова? “Деца су нам златна. Њих сад мама љуби, “Тата је далеко: тежак живот води: “Дођи татадођи!... Малом ничу зуби... “Јова учи, Мића почиње да ходи. “У вече замишљен кроз прозоре вири “У Богине свеће које небо красе, “И устима малим, дуго у њих пири, “Зачуђен и срдит, што се не угасе! “Наш бостан на брегу, високо над селом, “Лагано дозрева, док зрпкавци зричу, “А у житу златном, за жетву сазрелом, “Препелице тако слатко пућпуричу. “За обед редовно тешка срца седам, “Јер не виднм тебе. . . то тишти ко рана. “Кад год воз војнички с прозора угледам, “Ја помислим: ти си... Прздрав — Твоја Ана.” “Најзад другу страну, све до Дна захвата Рукопис детињски, из огромнпх слова: “Љутим се на тебе, што не дођеш тата! “Поздравља те много н воли — твој Јова.”

А тамо далеко, на ограшју тавном, Док пукови кличу под тробојком славном, И крваво сунце, док заходубежи, На редуту тврдом, међ хрпом мртваца С образом на»пушци, један јунак лежп, Погођен у срце зрном из шрапнела, Лежи блед, осмехпут, крвава Одела, А војничко писмо, још не прочитано, Једним му краЈ'ичком вири из шињела.

НАСЕДАЊЕ НЕМАЦА

Год. приход 1*000 2.000 3.000 4.000 5.000 10.000 100.000 1 , 000.000 4.000.000

Год. пореза

20 40 80 355 16.180 475.180 2,470.180 Као што се види, док код го дишњег прихода од 4.000 долара пореза износи само 1%, она код прнхода од 4,000.000 долара износи прско 60%. Та се сразмера још више погоршава на рачун богаташа кад се има на уму да на горње сво те порезе треба додати још 8% код свнх годишњих прихо да који износе преко 6.000 до лара годишње.

6. октобра десио се један? вео ма занимљив догдђај, који је стао Немце прличииих жртава. Ноћ је била облачна, тамна, без п једне звезде на небу. Наша је чета била на одмору у брпгадној резерви. II већ је бп ла вечера подељена и војници спремаху на одмор, кад се од једном зачу гроктање пЈннака и мнтраљеза, а ускоро затим отво ри се п топовска ватра са наше стране. —Ово решто мора да значн — рекох четном командиру. Он слеже раменима н приме ти: — У рату као у рату. Сваки момеиат носи нзненађења и новости. Али “новост” се десила доста непријатна. Наша је чета доби ла наређење да се одмах крене у прву лиинју као помоћ или појачање неком нашем баталлну, који је бно отпочео борбу са непријатељем, који се, како нзгледаше, налазио у нападу. Д^кле, одмора нема, али ипак — напред, зато смо овде! — Како? Непријатељ напада? Он се усуђује! зачудили смо се, јер смо навикли од Острова па све до Велесела н даље да непрнјатеља само гонимо и тучемо. Нисмо имали кад да и даље дајемо израза нашем чуђењу, пошто је чета кренула форсира ним маршем. Покрет наше чете није се оправдао, пошто је све већ било свршено, када је она бпла стигла на лице места. А свршено је било ово. Један ! батаљон Немаца, благодарећн мраку, залута, изгуби пут и про ђе поред једног нашег стражара, који је био погинуо од пуш чаног метка за време обичног пушкарања између наших и не прнјатељских стражара. Дажле, Немци су прошли не опажени. Ишли су потпуно сло бодно као да нису ушли у непријатељеву линију. На челу »емачког батаљона ишло је неколико официра са електричним фењерчићима обешеним на шињелу. Ишлн су лармајућн. Позади батаљона кретала се комора. Наши су војннцн пидели н чулц овај покрет. алн благодарећи терену н ноћи нису чак ни слутилн да пред собом има ју своје најљуће непријатеље, који нм поробшпе земљу а њпх дотераше довде. Мислпли су да ово иду Французи, верујући да неприЈ’атељ не би могао про ћи поред нашег стражара. Нем

ци наиђу на једног нашег воЈннка. — Где су ровови који су спрем љенн за нас? — запнташе га онп, мнслећи да нмају пред собом Бугарнна. Питалн су преко бугарског ту мача. Војпик се наш не даде збуни тн п рекће: — Ево, овамо! — мнслећи да их одведе у Брод, како би после наши ударили на Немце с теђа и све поробили. Али бугарски се тумач досетн да је овај војник Србин, те га поче пнпати по капи (шлему) и узвикне: — Та ово је српски војник! Пренеражени, Немци за дуго нису могли доћн к себи, а наш користећи се њиховом забуном клисне. Трчао је сиромах као без душе и стровалио се у пека кав јендек, где је пао н ишчаш ио н.огу у холену. Нем цн су н даље продужили бнли спој марга, и један п.нхов део дође до једне српске брдске батернје. Артилерци наши мишљаху да виде пред собом Французе н н п о чему их не ппташе. Поседаше Немци поред топо ва, и једап од њих упита нашег артилерца: — Булгар? — Булгарам капут! — рече наш артил.ерац. Чуо он како го воре- Руси за Бугаре. Скочише Немци. Зграбише артил>ерца. Подиже се граЈ'а. Измептагне се Немци и Срби и отпоче борба прса у прса, а ту отпочне наша пешадија и наши митраљези да дејствуЈ'у, извештени од оног војпика, који је онако срећно измакао. Наше че те предузеше јуриш. Зачу се наше “Ура!” Збуипше се, поколебаше се Германци и иагоше бежатп. Побацаше у бежању шињеле, ранчеве, пушке, бомбе. Наши су нх гонили н зароби ли 25 и Ј’едног официра. Кад је свануло, на терену смо иашлп преко 100 мртвих Немаца. Ето овако су настрадали Нем ци, којн су мислвли-да^ ботовн и да им се све може. — Насео к’о Немац — говоре сада нашн, кад се коме деси ка кав малер. Положај. Адам Р. Младеновић. (Ратни Дневник.)

ДО ЗНАЊА. Ставља се до знања члановпма Срп. Д. Др. “Вук. Ст. Карацић” бр. 117. СССС. у Акрону, О. да је друштво решило иа својој ре довној седници од 9 септ о. г. да сваки члан унлаћује 10 ц. месечмо ванредне прпстојбе из разлога, што је друштво реши ло да уплаћује за оне чланове, који су у рату а за њих нема ко уплаћнвати. Умољавају се они чланови, кој’и ннсу учествовали у видовданској прослави а који нису до данас уплатиди своЈ'е казне; — да то безусловно уплат« на идућој седнпци, кој'ц ће се одр жавати 14 окт., не учпне ли то с њима ће се поступатп по Са везпим и друштвепим правили ма по параграфу 36-ом. Радивој Каленић, рачуновођа.

ПАЖЊА! „Србобран” је својина чланова Савеза „Слоге”. „СРБОБРАН”

Је наЈраширениЈи, највеки и наЈЈевтиниЈи српски недељни лист. Он Је орган Саееза „Слоге”, коЈи броЈи оио 13.000 чланова а чита га преко 20 хиљада особа. На „Србобрану” сарацуЈу и сарациваие и у будуке наЈ познатиЈи српски пиеци. Претплата на „Србобран” етаЈе само угдјг* 60 ЦЕНТИ ■=^3 годишње, и прома томе то Је наЈјевтиниЈи српсни недељни лмст на цело■е сеету, Ни један Србин нема изговора да не буде претплатиин „Србобрана”. н иористи се оеем аанредном прилииом, а обаеести и друге.

шшл