Srbobran
Страв*а
Број 418
5КВОВКАМ - 5ЕК.В У/БЕЕЕТ РпБи(ће4 ђ/ ^ЕКВ1АМ ЕОЦСАТ1США1. АјМО ВЕКЕУОБЕМТ РЏЛВ ОР 5ЕКВ РЕ0ЕКАТ10М „бБОСА" 443 1А6са( аапЈ 81 гее» Нек Уогк, Н. Т.
^чаЊввв М»аавсг: М. X.
444 №. 22п4 5и, Иеаг Уогк, Н. Т.
КЛ*ог: М. ТМушпс, 444 УХ. ззп<Ј 5 ГгееГ, Не» Уогк, N. V. I
СаеегеД и Нзмтч&лм
шИ Ое ГоЛ ОШсс <И N8» Уогк„ М. 9* Лт#>
У», ијег Ше и!
Југословенско Народно Вијеће.
— СА СЈЕДНИЦЕ ИЗВРШНОГ ОДБОРА. —
Вашингтоа, Д. К. ТЗ- октобра 1917. У срнједу, дие 10 о мј. саста* се у Вашингтону Д. К. Из*ршни Одбор Ју. Народног Вијећа, да поадрави идаиа и изаслажжка Јутосдонежског Одбора Дра. Кинка Хжнковжћа, да сасдуваа »егожа жажјешћа ж иоруке, те да с тжж у жеаж, створж нужне закљухке. Сједжжце одбора су гготрајале Чжјаду сржједу, иеггжртак ж петак, дже 10, II ж 12, те су жмале знааај конфереиција, у којипа је учестжовало и више одличнпх народних бораца п радени ка којп нису чланови одбора. О ријешењима сједница, у ко лпко су већ сада за јавност, пзда је се ово саопштење: I. Смрт Франа Супила. Записнички јс коистатирана једнодушна и дубока жалосг жад прераном и пренаглом смр ти великог народног борца и ја ке паше народне личности Фра жа Супила, те је примљено до знања саопштење предсједппка Дра Бианкина, да је т>а глас о смрти Супила, послао у пме На родиог Впјећа сажаљење Југословеискпм Одбору у Лондону. / 2. Важд ./ саопштења Дра Хпнко вића о значају Крфске Деклара цнје. Др. Хинко Хииковић, један од учесника впшенедјељнпх конференцнја на Крфу, дао је о зна чају Крфске Декларације тачна и ауторптатпвна објашњења, од којнх су, у сажетом облпку, нај важннја сљедећа: “Декларација створена је јед нодушннм закључком свију чим беника, којп се данас, док се на род у домовини не може слобод но да изјавп, могу сматрати ње говпм представницима. ГГрема мпшљењу њезинпх твораца, Дек ларација изразује жељу цјелокупног нашега народа, колико у Аустро-Угарској толико у Србијп — Црној Гори и прекомор скнм колонијама, да се сав осло боди и ујединж у једиу жластиту државу основану на осно1ицама пупе равноправности, слобо де и демокрације. Установе Дек ларације, њезине поједине тачке. вежу учесннке Крфске конференције. Тиме што Декларација веже једнако представнике Југословенског Одбора и звани чне Србије, опа је први јавни акт којпм се наше југословенско питање поставља, званично, као једна цјелина, пред дипломатски стол. Декларацнја је један пакт између Владе Србије и Југ. Одбора, пак од сада неби могла више нити српска влада н. п. ре ћи да неће сједињења, нити се једнострано погађати за било ко ји дио југословенске земље, као што нити Одбор неби могао ра дити за који други начин ријегаења југословенског питања осим онога којп је формулиран у Декларацији. Али установе Декларације ве жу само оне који ју уговорпше. Влада п Одбор ће начела Декла рације заступати и бранитп, на рочито у пзборном покрету за Уставотворну Скупштину. Али установе Декларацпје ни мало не прејудпцирају одлукама Уставотворне Скупштине. Уговара чи Декларације пису себп узели власт да своју вољу наметну они су сматралн својом дужности да југословенско пнтање ста ве на дневни ред свјетске дипло мације, а пароду даду директи ву и од своје стране један про-
ерам за који се надају да ће га народ прихватити. Држава Срба, Хрвата и Сдовенаца, ииа бити посвема нова држава. Њу не намеће нити ствара ни Србија нн која друга хисторијска јединица. У њу улазе н Србија као и Хрватска и 'Босна и сваки други крај посве изј-едначепи, стапајућ се сви у нову цјелину. Главно је и основна тачка Дек 'ларације: Сазив Уставотворне Скупштине. Учесници Крфске конференцпје сматрали су и сма трају овласт да говоре у име па рода само привремеио, док се на род не буде могао да изјави у својој Уставотворној Скупштини. А та скупштина има бити и бити ће апсолутно суверена. Уставотворна Скупштина може створити устав какав год бу де желила. Тај устав не мора да буде онај и онакав који и како га замишља Крфска Декларација. Конституанта, дакле народ, чија воља ће доћн у њој до изра жаја, може да одреди какову год желн форму државе п владавине тг иматп ће да бира главу и пред ставиике државе. Али, одлучи лп се уставотвор на скупштина за монархпчну форму, п изабере ли краља, разу мије се само по себи, да ће овај пмати да пристапе на устав н друге темељне законе државе. Народ, кроз Скупштину и краљ, 'кроз сапкцију, постају онда два уговорника. Не буде ли краљ, који буде изабран, хтио да санк цијоннше устав, значит ће да од бија круну. “Ово тумачење Декларације, истиче Др. Хннковпћ, одговара цијелом духу у којему су вође тге крфске копференције, пак га као један од учесннка тих конференција могу прогласити аутентичним.” 3. Уклоњени су сви приговори. Како ово и оваково аутентич но тумачење обезкрнјепљује све прнговоре, који су се и добронамјерно и злонамјерно дизали против Декларације и њезинога значаја, а потпуном даје снагу програму који је нацртао Од бор Народнога Вијећа у својем Манифесту издатом поводом Де кларације, Одбор даје овом тумачењу Декларације најшири публнцптет те позива сав народ, све организације и читаво новинство да једнодушннм напором прионе уз организовани рад за помагање народне борбе. Обзиром на нарочите прилике међу Словенцима, рпјешилп су Словенски чланови Одбора, да ће, уз тумачење Декларације каково је дао Др. Хинковић, уп равити, и од своје стране, наро чити апел на Словенце и словен ске организације и новине, и позвати нх да без обзпра на раз лике у споредним политичкпм схваћањима, уђу активно и позитивио у заједнпцу опће југословенске акције и организацп је, јер у протпвпом случају могу да угрозе екснстенцпју словен ског днјела народа, којп, одвојен од Хрвата и Срба, не може да се одржп. ГГриме ли разне словенске групе, које данас нису заступане у Народном Вије ћу, програм Вијећа и Декларацију, нстумачену како је споменуго, лако и брзо ће се наћи начин да све те групе буду заступане и у Народном Вијећу п у Извршпом Одбору. 4. Одбијање нападаја. Послије претресања недостој них нападаја, који су са извјесне стране, јавно и тајно, чиње-
су» р »ГА И САВЕЗНИ ГЛАСНИК
ни против појединих преставни ка народне акције у Америци, Извршни Одбор доноси рпјеше ње да је подпуно солидаран у свему са својим члановима п са Изасланицима Југословенског Одбора и Српске Владе, који су, налазећи се овђе у мисијама, предмет нападаја у нашој јавности. Послови ових мисија, нарочито мисије Милана Приби ћевића неразрдужни су дјелови цјелокупног нашег рада, због че га су напади против њих најја,ча еметња успјеху цијеле наше народне политике, коју водимо овђе у корист нашега народа у Старој Домовини, а у духу врховног водства тога народа, Југо словенског Одбора и Српске Владе. На основу овога схваћања овај Одбор доноси закључак, да се сжи ти напади имаду солидарна и одлучно одбијати. 5. Југословенскп покрет и новинство. Бдагодарећи свим онпм нашпм новинама које су, уз велике жртг,е, зиале да сачувају достојаиство и дисциплину у народном раду, Извршни Одбор је ријешио да позове цјелокупну југо словенску штампу у Америци на сложан и једнодупган рад око васнитања народа у правцу основних мисли крфске декларације и маиифеста Извршног Од бора, на подупирање организа ције народа и кретање народпог устанка. Највећа сметња народ пом раду је забуиа, коју је у на род донијела дезоргонизација новинства, те несолидарност између дијела новинства и представнпштава организованог југо словенског покрета. Ннједан по крет неможе да успије ако није оргапизован на основу добровољне дпсциплине и међусобне сагласности и солпдарности сви ју оних који у њему судјелују. Све сумње, критике и приговорн треба да се доставе најприје пзравно онима који за покрет од гопарају, а не да се одмах изно се у јавност, чак и прије него су провјерени, пли да се нзносе у облпку личних грдња н најгорих сумњпчења и подвала. Само оно новинство које удешава своје држање досљедно ово ме схватању и овој потреби мо же се сматрати новннством југословенског покрета у Амернци. Новинство које би другачи је поступало, само бн себе учиннло непријатељским покрету, који ће се према таковом по ступању опредијелити као протпв непријатељском и побијатн га свим средствима своје органи зације. Одбор је узео у претрес и пи тање о јачој концентрацији нашега новинства, пак је на опће задовољство бпло установљено, да се може прећи к извођењу из вјесних реорганнзација, које ће већ сада бити велики корак напрнјед, и које могу да буду под логом за многе друге кораке у том правцу. Створени су конкретнп закључци, који ће се у најскорије вријеме објавити и извести. За руковођење политичког правца организованог новинства изабрат је нарочпти редакциони одбор, у који су ушли: Др. Бианкини, Дон Н. Гршковић, Рев. Ј. Крајновић и Ј. Јагер. Руково ђење практичне акције за органпзацију и концентрацију новинства повјерено је М. Марја иовићу, који ће се томе послу за неко нарочнто врнјеме посве тити. б. Усташка акцнја. Саслушав реферат пук. Мила на ГГрибићевића, Извршни Од бор је са великнм задовољством поздравио досадање успјехе ми сије М. Прпбићевића те је са радоогћу капстатнрао да та мпсија, изаслана споразумом између српске владе и Југосолвен 'ског Одбора и која носи званичан, а уз то доследно југословен ски значај, налази не само пуну помоћ европских Савезника, него је нашла и добар пријем код званичиих кругова Америке. Одбор одлучно опровргава злонамјерне гласове, које су про тивници народнога устанка ста ли ширити, као да је добровољачка акција завршена, због бро ја људи који су кренути и због америчког драфтовања Извршни Одбор нарочито иаглашава, да
је баш сада потребно подвостру ченим снагама наставити крета ње народнога устанка. Ова акци ја неможе никако бити заврше'на прије него наш народ буде нмао обезбијеђеео све оно што му по праву припада. Одбор је ријешио изразити г благодарност свим властима, у Канади и Европи, страним и на шпма, за лвјепо предусретаае наших усташа, а свим мјеродав ним факторима препоручити што већи обзир на нацијоналне и остале осјетљивостн појединпх усташких група, и то у постунању и у распоређивању усташа. Одбор поздравља започето премјештање наших доброво љаца нз Русије на Солунски фронт, те рпјешава замолитп мје родавне факторе да посвете сву пажљу питању што бржег потпуног преноса свију наших до бровољаца и заробљеиика, који желе ступити у добровољце, из Руспје у Солун. 7. Лојалност Америци. Расправљајући о неким штрајковима у којима је наш народ у већим масама настрадао, Одбор је ријешио да овим саопће њем изјави, да је искључиви основ свију народних организаци ја у Америци наше радништво пак је то радништво и главни и скоро једипи носилац и подржа валац наше народне борбе у Америци. Из тога разлога је удовољење свију праведних раднич кпх интереса и напредак те побољшање положаја нашега радника у ннтересу цијелог народног покрета. Али у овим изним ним ратним приликама наше радншптво треба да и промица ње својих радничких интереса врши свијесно тога да је оно крв од крвп једног јадног и уне срећеног сељачког народа који од успјеха тога рата очекује бо љи жпвот, слободу н своје једин ство, пак да се пази од заводљивих туђинских непријатељских агената, да га у лажном впду то божњлх радничких прнјатеља, не наведу на чине којн у стварн руше добар углед нашега радиика у Амерпци, упропаш ћују спремност п Савезника у рату, помажу тиме њемачко-аустријском мплитаризму и упропашћавају ствар нашега народа у опће. Прпмнв -на знање извјештаје 'Капцеларпје да се и пригодом Другог Зајма Слободе америчке властп обратиле Канцеларији за сарадњу п да се том сарадњом обилато служе, Одбор је ријешио и овим путем позвати све наше организације и све свијесне по једпнце да не часећи часа наба ве све више ратних бондова н допринесу успјеху овога великога зајма а своје штедње најси гурније и најкорисније уложе. 8. Унутрашња органицазија. Створени су разни закључци односно живље и опсежније акције у народу. Руковођење орга низационог и агитационог рада у народу повјерено је Дон Ннку Гршковићу, који ће томе по слу посветнти све своје снаге. Срдачно је поздрављен успје шни рад Дра-Леонтића у Чика гу и околпни и наглашена пуна сагласност између Одборових схватања н тога рада. Са задовољством су примљени на знање красни родољубни за кључци десете конвенције Саве за Србобрана у Питсбургу, и о даслат је поздравнп телеграм новој радннчкој Управи која пма да те закључке проведе, а од сутном Ј. Крајновићу послата је честитка од стране његових судругова у Одбору. Пошто је констатовано да се и Југословенско Народно Вије ће н Извршнн Одбор могу да допуњавају ко-оптирањем, према прнликама и потребама, примљени су једнодушним закључком у Одбор Народног Вијећа: предсједник Српске На родне Одбране Др. М. Триву'нац, опуиомоћеник Југословенске Народне Одбране из Јужне Амерпке Др. Љ. Леонтић те Др. Драго Марушић, дочим за Изасланике Југословенског Одбора а једпако и за представника југослов. војне мпсије, нпје потребпо нарочито прпмање пошто су већ по штатутима Вијећа сматрани члановима Одбора| Најпослнје је изабрата ужа ексекутива Одбора, за брже ри
ПРИМИТАК НОВЦА У МЕСЕЦУ СЕПТЕМБРУ 1917
Др. бр. 1. Чикаго, Ил. $327.05 3 Бјут, Монт. 271.70 4 Анаконда, Монт. 134.80 5 Пуебло, Којо. 365.10 6 Мнкиспорт, Па. 147.80 7 ВнЈердннг, Па. 174.50 8 Пнтсбруг, П(. 182.60 10 Лед Снтн, С. Д. 134.80 11 Лос АнџеЈес, Кал. 808.50 14 Фресно, Кал. 112.75 15 Острог, Џаксон, Кал. 471.00 17 Хоноса, Нев. 239.20 19 Стнјтон, Па. 95.20 20 Ст. КЈенрсвиЈ, О 1 ајо 38.05 21 Стијтон, Па. 112.25 22 СнатЈ, Ваш. 91.40 23 ГаЈнестон, Тексас 87.90 27 Чикаго, Иј. 77.80 28 ВнЈмердинг, Па. 4.00 29 Ред Лоџ, Монт. 152.60 30 ВатсонвиЈ, Кч. 147.20 31 Ст. ПауЈ, Мин. 52.80 34 Фпладелфиа, Па. 45.40 35 Рослин, Ваш. 48.50 47 Чпкаго, Иј. 300.90 58 Клнвланд, Охајо 265.95 59 Кансас Снтн, Кансас 164.25 63 Јунгвуд, Па. 63.05 64 Фарел, Па. 305.75 68 С. Чикаго, Иј. 414.70 69 С. Чикаго, Иј. 110.00 71 Денвер, Коло. 142.05 74 Џолнет, Иј. 879.05 76 Вац Хаутен, Њу Мекс. 105.75 78 Чнкаго, Ил. 177.05 79 Мидвсл, Јута 235.75 81 Лакавана, Њ. Ј. 398.45 82 Рак Спрннгс, Вајо. 76.70 83 Ругбај, Коло. 68.05 85 Дукин, Па. 178.55 87 Барбертон, 0. 244.00 90 Бингам Кењов, Јута 195.50 93 Бјут, Монт. 168.55 99 Мак Гнл, Нев. 374.80 101 Ист Јунгсгаун, 0. 158.75 102 Лак Но. 3, Па. 104.50 103 Киванн, Нл. 137.25 106 Ист Чикаго, Ил. 89.40 107 Калумет, Мич. 77.65 108 Ракдел, Ил. 40.75 109 Детроит, Мич. 118.80 113 Бјут, Мопт. 218.70 114 Портланд, Оре. 100.45 115 Хемонд, Инд. 89.55 116 Мт. Оолив, Ил. 87.95 117 Акрон, 0. 220.45 121 Хибннг, Мнн. 207.50 123 Гарфилд, Јута 84.00 126 В. Алнс, Вис. 49.70 129 Ирвнн, Па. 90.45 132 Алисон, Па. 102.20 133 Рапсон, Коло. 66.10 134 Ст. Луис, Мо. 166.80 138 Саут Бснд, Ннд. 84.85 140 Тул, Јута 55.25 141 Монарк, Вајо. 63.75 142 Окланд, Кал. 1.00 144 Колумбус, 0. 70.75 145 Вест Дулут, Мнн. 273.60 149 Саут Омала, Неб. 97.70 150 Њујорк, Њ. Ј. 70.70 151 Рилтов, Па. 113.55 153 Спнсинати, 0. 100.00 154 Норвудвил, Ајова 13.05 157 Кјинтон, Инд. 141.55 158 Сутер Крик, Кал. 83.30 167 Ист Хелен, Монт. 20.55 169 Дукнн, Па. 194.25 170 Сесер, Ил. 49.25 172 Блер Стешон, Па. 199.10 173 Вест ДуЈут, Мнн. 27.55 178 Ранкин, Па. 164.55 181 Кеноша, Вис. 73.75 183 Внрџиннја, Мин. 152.15 185 Росланд, Б. К. 22.25 186 Металин Фалс, Ваш. 52.10 187 Сандфорд, Инд. 119.15 188 Чарлс Ситн, Ајова 60.75 190 Лебаноп, Па. 98.20 193 Ембрпџ, Па. 221.00 198 Бннг. Кењон, Јута 143.60 199 Стубенвил, 0. 140.00 200 Њу Духут, Мип. 154.55 201 Ирвнн, Па. 90.70 203 Де Калб, Иј. 117.20 207 Принс Руперт, Б. К. 22.30 209 Фултон, Ил. 106.70 212 Хаволтон, Па. 24.35 213 Мнамн, Арнв. 94.20 215 Индиана Харбор, Инд. 193.55 216 Герн, Ивд. 256.00 219 Вој, Па. 31.30
јешавање, поред предсједника Др. А. Бианкини, одборници: Дон Н. Гршковић, М. Марјановић и М. Прибићевић.
220 Чикаго, Ил.
336.60
221 Голдфвлд, Нев.
47.95
226 Мијвовп, Внс.
113.50
230 Суппрпор, Внс.
30.15
231 Мвјвокн, Ввс.
152.15
234 Пнорнја, Ил.
147.50
237 Детроит, Мич.
136.30
240 Илберт, В. Вирџ.
35.55
242 Длпју, Иј.
50.55
243 Варднер, Ајдахо
138.60
246 Ајронвуд, Мич.
253.15
247 Аберднн, Ваш.
91.80
250 Попосна, Вајо
52.10
252 Конвеј, Па.
146.40
253 Тамс, В. Внрџ.
36.60
254 Зиглер, Ил.
104.75
255 Давсон, Њ. Мекс.
24.55
256 Камбриа, Вајо.
49.65
258 Пнднанаполис, Инд.
51.90
259 МидЈанд, Па.
119.60
260 Арнолд Сити, Па.
36.25
264 Ванкувер, Б. К„
168.85
265 Јукон, Па.
45.55
266 Ла Сед, Иј
25.20
267 Гнлберт, Мнн.
41.45
268 Џнбо, Вајо.
78.30
269 Фарел, Па.
263.30
270 Детронт, Мнч.
44.45
271 Џуно, Аласка
150.00
272 Детроит, Мич.
153.45
274 Флинт, Мич.
67.80
275 Бланфорд, Инд.
83.30
276 Едмонтон, Капада
24.55
277 Ливннгстон, Вис.
97.70
278 Герн, Ипд.
95.00
279 Колннвуд, 0.
49.90
280 Рут, Пев.
249.55
281 Џанстон, Па.
138.70
282 Бјуканан, Мич.
34.65
283 Чнкаго, Ил.
50.70
284 Бетлем, Па.
67.60
286 Толндо, 0.
32.65
287 Бјут, Монт.
99.25
288 Вудвнл, Па.
76.75
289 Тонаванда, Њ. Ј.
40.95
290 Грет Фалс, Можт.
69.45
291 Вест Мидлссекс, Па.
30.40
292 Лорен, 0.
74.55
293 Бул, Мнн.
60.40
294 Раснне, Вис.
47.10
295 Глоб, Ариз.
24.70
296 Бјут, Монт.
146.35
297 Твлтонсвил, 0.
26.70
298 Џанстов, Па.
41.10
300 Масоп Ситн, Ајова
25.60
301 Бвзби, Арнз.
1,033.45
802 Велфнлд, Мнч.
33.45
303 Ипднана Харбор, Инд.
69.95
304 Тромслд, Мнн.
23.00
305 Веланд, Канада
32.35
Раснисн за чланове који с>
се
палази.ти у рату прије 1
маја
1917
363.40
Илпја Д. Брујић и Милап
Буљ,
распнсе
10.00
Кирија за „Српски Дом - ’
130.00
Интерес на Држ. Боидове
Пана-
ма Каиал
573.81
Интерес на новац уложен
у Ко-
лумбна Трост Ко.
861.64
Повраћена отправннна пок.
Трипа
Јарамаца др. бр. 17
325.00
Повраћена отправнина пок.
Радо-
вана Сушића, др. бр. 17
325.00
Претплате па Србобран
—.60
Укупно
$24,062.50
САВЕЗ СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГА"
Главни Тајник:
Душан
Трипчевкћ.
ИЗДАТАК Н0ВЦА
У МЕСЕЦУ СЕПТЕМБРУ 1917
Осмртнине:
Др. бр.
1 Петар Шишковнћ
$800.00
7 Миланло Маћешнв
550.00
8 Миле Кукнћ
150.90
3 Тоно Човило
98.80
109 Милица ђурић
800.00
87 Бошко Катанић
150.00
114 Косто Гузина
150.00
113 Јовап Бојовиа
800.00
113 Петар Носовнћ
483.15
113 Јовав Батанић
448.70
133 Новак Чановнћ
181.05
151 Марко Стопнћ
282.25
157 Аћо Атлагић
210.00
178 Миле Кнсжевић
800.00
282 Раде ђекнћ
602.60
283 Пера Мпјатов
150.00
Осакатнине:
1(ћ Симо Косовац
400.00
114 Душан Мирнћ
400.00
172 Симо Ивошевпћ
400.00
79 Јово Хркаловвћ
250.00
5 Јово Радусиновић
200.00
15 Марко Ковачеввћ
200.00
147 Нпкола Р. Перковт
200.00
84 Световар Врговва
100.00
102 Петко Ракочеввћ
100.00
129 Илвја Медвћ
100.00
154 Констаитћл Максвмовић
50.00
296 Стево Древго
50.00
277 ђуро Мншчевић, 2
25.00
Оглравнине:
6 Пгњатвје Стввавоввћ
350.0)
201 Јово Чопић
300.00
200 Миле Милаковвв
200.00
Операције:
14 Крсто Љубенко
100.00
102 Божо Тувић
100.00
134 Марнца Бољанови*
100.00
169 Обрад Бабић
100.00
1 Мнлан Игњатић
75.00
4 Филип Пашкаш
75.00
68 Дане Варичак
75.00
90 Стево Заставниковик
75.00
90 Лука Мандарнћ
75.00
141 Панто Симоновић
75Л0
148 Никола Мандвк
75.00
272 Јован Демнн
75.00'
1 Симо Бајат
50.00
23 Марко Џаковић
50.00
49 Љуба Станнћ
50.00'
183 Мвханл« Бавиа
50.00
183 Стева Обрадовик
50 ЛО
198 ђорџе Граовац
500)
31 Васо Тркља
121 Даве Маљковик
36.00
Болне потпоре:
1 Лука ПаЈикука
90.00
15 БЈагоје Вујић
90.00'
15 Ристо Капор
90.00
22 Лако Стојковнк
90.00
23 Лазар Ј. бук
90.00
26 Вуко МусЈнп
90.0)
107 Симо Косовац
90.00
124 Истирка БубаЈО
90.0)
148 Симо ЗеЈик
90.00
200 Мме Мњлаковић
90.00
246 Јован УзеЈац
90.00
1 Божо МиЈОјевић
60.00
58 Исо Грозданнћ
60.00
116 Бориша Руданови*
60.00
117 Мане Момчијовик
60.00
183 МихаиЈо Бабив
60.00
193 Мнде БијеЈИћ
60.00
15 Мато Тушуп
30.00
19 ђуро ПавЈовн*
30.00
27 Саво РадуЈовић
30.00
49 Раде Вучинић
30.00
81 Петар Саватовић
30.00
157 Никола Качевенда
30.00
5 Јовап Ковачевв* ^мчбОхав)
г
за јуни, јулп н авг.
«5>л
Остали издатци:
Друштву бр. 277, повранен вишак
уплате
20.00
За расписе члапова којн се нала-
зе на бојном пољу од пре 1 . ма-
ја 1916. г.
363.«
Трошкови Управног Одбора
199.5)
Трошковв Управног Одбора
199.50
Плата чпповпиштву
375.0)
С. X. н Л. Ј. Волф, држ. овј. ра-
чуноиснитачима за преиед Са-
везних вњвга и рачува од 1 .
маја до 31. авг. 1917.
133.54
Кирија за Савезне просторнје
40.(0
Промепа чекова за авг. н септ.
47.56
Поштарпна, експрес, техефон н
техеграф
76.56
Кирија за сеф дипоснт бокс
10.(0
Штампање 15,000 куверата за чј.
молбеппце
56.27
Штампање тисканица, артија и
канцехаријски прибор
67.41
За осигурање Савезног намепггаја 7.60
Из Културног и Добротв. Фонд:а
Штампање Савезног органа
546.00
Поштарипа оргава ва Европу
15.00
Плата уреднику и адмнннстрат.
225.00
Плата сарадиицима
25.00
Трошковн при адмвинстрацнји Ср-
бобрана
2.58
Сјов. Усељеничком Дому за стан
срп. усељепика
1.75
Јовапу ђорџевиву, др. бр. 23, пем
50.00
Анн До 1 Ннац и деци
10.00
За оснгурање Српског Дома и
штахпарије
290.05
Гас, електрнка и вода за Српски
Дом
24.39
Џеииторске набавке
12.06
Плата џенитору
80.00
Укупно $15,640.35 САВЕЗ СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГГ Главнн Тајннк: Душан Трипчеш.
СРПСНА НАР. ОДБРАНА Мм* с« ■риапкп да мив п Ср». Н *Р- Од*р»ну у Ааарнци ва*у оам чапоа илн упуткицом, п да умп «!*■ еуЈу сми омм: ВогМап N((100(1 ОИалм о{ АтоНса, 443 №. *а 3(. N «0 ТоА. N. Т.