Srbobran

■ Страи* »,

СГСОВГАИ

ВрвЈ 47)

ИМПЕРИЈАЈШЗАМ ЈЕ ВТПЕВАО СВОЈУ. СОЛДАТЕСКА ЈЕ ИЗИГРАНАИСКРШЕНА. „И ми знамо да је остварен цнљ рата'. циљ ному су тежила срца свих сдободних људи; а постигнут је на тако потпун начин да још нисмо у стању да га у цолости схватимо. „Оружани импооијализам, онакав каког су замислили људи, иоји су до јуче били господари Немачке, дотерао Је до свога конца. Његови недозвољени прохтеви обавијени су данас црном пропашку. Ко ке сада покушати да га оживи? Изиграна је и скршена насилничка моп немачког солдачког сталежа, који Је некада бно у стању из потаЈе и кад је њсму било по куди да наруши светски мир . Председник Вилсон, 11. нов. 1918.

ЦРНИ ЛИСТОВИ.

У данашњсм броју објављујемо два значајна подитичка документа: Проглас др. X. Хинковпћа н дон Ника Гршковина. и републиканску резолуцију донету у Њу Јорку. по предлогу ова два наша досадања југословенска првака. Због ограничсног проС|Ора у листу нисмо били у стању иоменути проглас допсти у целости, вен из њега преносимо главне ствари. Као што нашн читаоци знају, новодом ових поступака поменугс господе, у нашој јавности развнја се већ полемика. Услед тога што је наш лпст, за време старог његовог уредника, чшшо све и сва да нарочито “прославн'’ и народу омили оса два садања одмстника, бојимо се да чнтаоци нашег лнста неће битп у стању да се брзо иацу у тој раопри. То јс јсдан разлог радн кога преносимо те ствари у наш лпст: да нашн читаопи прочигају својим очима што ти људи сада госоре. Други је разлог овај: др. X. Хинковић и дон Нико Гршковип заћике крог иаша насеља да одржавају зборове и на њима доносе резолуцијс као што је она коју су донели у Њу Јорку. Та резолуција сама собом значи слом целокупно! досадањег југословенског покрета у Америци, основаног иа резолуцнјама које се косе са овом садањом. Рачунајуки на то да код Срба у Амернци постоји забуна. због ове нагле п њпма не зајамчене промене, др. X. Хинковић и доп Нпко Гршковић покушаће да за овај свој потхват придобнју и америчке Србе. Заго допосимо ове н.ихове списе да наше чланство на време буде тачно обапештено. п па гај начин сачувано да булс уплетено у једиу 01 најцрњих завера које су икад склапа'не против не.ше оелобпдитељке Србије.

та пста сумња појача и стави потпуно у службу оних, који не желе уједнњење Срба, Хрвата п Словенаца. Ево тако тај допие, у изводима гласи: Вашингтон, 7. иов. — Како држе са- |Г позваиији, због своје блнаине ирема Аустро-Угарској Царевиив, увек су осевалв, да је хрватско становввштво у ве.ш кој вепшш за Аустрвју. Тахпјаив су Ондв у стаднов доднру са хрватским диви ввјама, које су се јуначкп н успешно борпле аа аустријску ствар иа сваком фронту за све врене рата. Ако остане да вреди право саиоопределои.а за народпости, и ако је Хрватски СаОор дао параза оссћаљнва својих бирача, пзјављујући вољу хрватског иарода да остаие у Аустрпјп, оида пзгледа за иоуздаио да Хрватска неће укп у Југоелаввју. А пзгледа вероватио, такорс, да ће Словешш следнтп примеру Хрвата. Босна и Херцеговнна. Ирема томе Југославија ће осгати оио што се раипје назпвало Велпка Сроија, да обухватп аустрпјске и угарске покраЈиио у којпма у веинип жпви српскп жп ваљ. Нарочпто се држп за пзвеспо да ћс Соспа н Херцеговина Онтп дата СрОпјн чак п Оез пптања становшша, да би со

везппчкп днпломатв овде, Оалканско пптање п данас је замршено као што је увек бидо. ЗОог и>ега се очекују тешки заплета иа мпровној конференцпјп. Коиа чно његово решешс иеае бптп у стаи>у да потпупно задовољп ма коју од балкаискпх држава. Због тога ће бптн потребно да вслике снле зајамче то решење. Предаја Аустро-Угарскс ппје упростила то питањс, веи, напротпв, претп да помрсн на првом месту брнжљпве плапове Србије, па н планове некпх другпх савезничЉх држава. То долази отуда, што пзтледа да тако звааа Југославнја, као шго ју прсдлаже Србвја н неке исгаквутс југословепске вођс, т Крфској Декларцији, ве одговара жељама самих Гугословепа. Хрватски Сабор порушио иаде. Скорашн.и поступак Хрватског Сабора, при чему су Хрвати пзразили своју жсљу да остану у Аустрвји, нпје очекпваи, Мислпло ее да ве, након утешвог

рада и пропаганде Југословевског Одбо- аа довољнла обпчпа правда, као што ће бпти случај са Алсас-Лореном п талпЈанским покрајинама у Аустрији

ра у Лопдону, Хрватп п Словепца, као год н Срби из Аустро-Угарскс тежпти за уједињенл ч св Граљевнпом Србајом, да •са тај качип створе Краљевпиу Срба, Хрвата и Слевепаца. Зашто није призната Крфска ДекларациЈа. Због тога шго оо сумшало у жељу Хрвата п Сдовенапа да се уједпне са Србпјом, еавеагшчке лрдсаве, п можда и Сједињене Државе. нпсу ишле даље до да са мо признају тежње овш потчпњеши наначив па којп пу прнзпало Чехо-Словаке и Пољаке Хрвати су за АустриЈу Галпјански посиатрачи. којп су иај-

Црна Гора. Држање које ће 8аузстп Драа Гора још је у пптању, н код ње, као и код Хрватеке п Словеније, можда ће се тражпти да народпо гласање пзрази вољу народа. То што је Црна Гора желпла да нарочито нагласн евоју нсзавпсност и самосталпост тпме, што шаље дилломатске представнпке у савезпнчке престонп це н у Сједнњено Државе јасно долазп у сукоб са скорашњим пзјавама некпх црногорскпх првака да ве се Црпа Гора сједпнптп са Србијом.

Савезни Гласник

ШТ0 ДРУЕИ МИСЛЕ, ПИШУ И ГОВОРЕ?

ОСЛОБОђЕЊЕ СРБИЈЕ. По ( 013ПМ насловом донео је. 4. новембра. овдашн.н старн лпст 1 . 1 об. овај дирљиви чалнак: Србији, још једном слободној, сваки љубитељ слободе шаљо поздраве честигања п дивљења. Све државе, изузев Русије. внтешкн су држале своју реч у овој велнкој борби, али мала Србпја. свп ће се у том сложити, чинпла је то у највеиој ц најдосгојиијој мсри. Србпја је земља сељака, демократских сељака, држава пастира н ратара. са неколико пулија напредни материјалне иросвећеностн. Њен на{ од. мерен по лажном аршнну пзвештачене културе. није ппсоког образовања. Орепи своје долове и пдан.шске па пгле. био ј<« пзненадно наиаднут од странс сурових п иодмуклнх кепријагеља са севера и истока. Талас освајачке поплаве напално је преко њега. Његова храбра војска учииила је н 1 то је могла учннити, али је њен отпор био брзо слемљеа. Онда с<- свст суочио са једним чудом: српс-ка вој ска одбп да се иреда Она је рађе прпстала да види своје домоне Јшзорене п поднесе све тешкоће зиме у брдима Албаније. Ако је нкад бпло војске која је ттонела крст на Калварију, то јс бпла српска нојска. Тевтони п Бугари понудили су мнр. алн се ерлека војска на ту понуду ннје ни осврнула. \ сада је дошао ускрс. и врлина засведочена бпла је таква да ее сјајна будућност може лрорећи. Српски сељак је мук — сваки драм па њему је човек. Он је одржао пробу која га проглашује за брата Виљема Тела. (Виљем Тел је сељачки* еслободнлац Швајцарске.) II сад помислнмо само на то, како је просечан Америкаиац, тако вешто изиграван лажима аустријским, немачких к бугарекнм. кал је о Србу у опће мислио, ценио га врло мало. БАЛНАНСКЕ ТЕШКОћЕ. •Под тим пасловом нзашао је у овдашњем листу Њујорк Трибјун, 8. новембра. један подужи допис нз Вашпнгтона, у коме је реч о тешког.ама којо ће се појавнтн када до$с до коначног решења нашег пнтања. Из тог шревода нрсиосн.мо овде главне изводе. Скрекемо пажњу нарочнто иа једну тврдњу у том допнсу која сс однос.н 'ла иепрпзиавање Југословена од стране Санезгшка н Сј. Држава. Пртсшате су само њихове опве аежње. алп садпњем југоелотзенгчом вовству није признат никакав по литичкл карактер. Тс се учииило, како се у овом допису вели, због тога. што се сумњало увек да Хрватп и Словенцн истински ц искрено жсле уједињење са Србијом. То треба имчти на уму нарочито’ данас, када се са извесне сграпс шокушш.а ш со поцепа југословенски нбкрет н тиме

НОВИ ЧЛАНОВИ лристулили иесеца оитобра 1918. год. Др. бр. 4 Божо Гспац Кч.пко Радовш., Лазо В. Радовив. Г> руро Радаковиг. 1, Богдан Позианонш>. Мпле Ковачевпћ. 1 > Симо Впгњввић. Ан»а Шкгав, Лаја Косановпп. л'4, 1 * * 4 * * * 8 9 » . Ј 8 Васо Остоић. 9 Ннко Букилпца. 1.3 Лазо Карнћ, Мпле Мајкић, Милс Мпљуш, Сгево Јелача. 15 Крсто Т Ковачсвпћ. Впдак Вуковто. 30 Божо Спаип. 81 Стеван Радпп. 17 Јандрс БјелобаОа, Мпле Бјелобаба, Јово Мвлекпћ, Марија МнлеусИпћ, Милс Поповвћ, Р>удс Мпрпћ. Мплош Црнокрак, ђуро Узелац. И) Ипкола Томић. Марта Ивошевпп, IIлојч ГОумоња, Јовап Косааовић. Иван Стјенановнћ. 58 Ана МнховпловПћ. Нлпја Додош. 68 Саво Драча, Ваио Шкалац. 74 Стсвап Пудр.ља. Мп.те ПокраЈац. 79 Мане Банћ, Мп.тан Вукмановић8! Апдрвја Мањарић. Иетар Пајагпи. 83 Потар Радошевић, Јоваи Пплпповпћ, Пепица Н. Вепн. 87 Сава Мнјатовић, Катпца Груив. Тонв Неврлп. 99 Пајо Јаичпћ/Ваео Дракулић. 100 Божо Басарвн, Јовл Мандарић. (01 Милисав Брвчвћ. 102 Миво Стојаковпт. Маноило ц'осовац. ,109 Јован ђорцевпћ 114 Васа Зораповпћ 117 Нпкола Матпјевпв. 126 Мплош Отупар, .Тово Лавв (29 Илпја Петровпћ. 141 Перо М. Баппћввпћ. 144 Стево Илић, Мплап Вееелица. 149 Јања Чурчтт. Милош Макснмовпћ, Михапло Марковпв. Грегорије Милосављевип. 1о4 Јандре Поповић. Илпја Поповип, Мипа Поповпћ. 172 Нагтас Пагтаепјевпћ, Јапко Тарбук, Рпгта Велнсављевић, Павле Петровпћ, Станоје ђорцевпћ, Петар ђукип 183 ђуро Зељковпћ(90 Стапко Жарковпћ. 193 Чедо Савнћ. , 199 Наранџа Вујпповпћ. 203 Јовав Љубојевив 215 Лука Мајсторовпв. 216 Панто Мдлошевић. 226 Илпја Рареновпћ. Тодор Почуча, Илпја Кпекевпћ Стеван Внтњевдћ.

237 Стојан Пплиповић. 246 Петар Лопчар. 255 Стеван Јелпв, 'Геодор Вуковпв, Ј1ука Опачнћ. 256 Гаврпло Ж. Лплпп 257 Симат ^агарац. 259 ђуро Кукпв, ђуро Ерњаковвв, ђуро Вујпчић. 260 Јанко ћулибрк Чнхаило Боговив, Лазо Лукач261 Петра Радмплови*, Мпрко Крпвоку" г>а. 269 Петар Вујнћ, Ваео Иваповвћ, Стево ђурцевић, ћиро ђурревпћ. Инкола Лалпв. 270 Блажо Вратпчевић 274 Дапе Дпвјак, Јово Гроадаппв, Вукашпп Медпћ. 275 Илнја Адамовпћ. 280 Јован Сурла, Радоје Пуловић, Смпљапа II. Косаповпв. Сава Трбовић, Марпја Ива 1 гпшевп{. Јелена ИвошеВПћ. 288 Марко Радовпп, Нпкола Блитва, Ни кола Вуксап, Раде Мпљуш. Мпле Мв тијевпћ, ђ{ро Тумбас. 292 Нпнко Росић294 Дапица Павдовнћ. 296 Арее Нвапчевпћ, Мплан Узелап, Иео Уштипак. 304 Јоко ђ- Вуксаповић. Данпло Н. Уштипак. 306 Мплпвој Жегарац, Спасе Бундало, Лазо Миљуш; Марко Стојаповпћ. Бо жо Мплешевпћ, Лазо Милешевић. 307 Спасоје Његован. 308 Мпхапло Мнкашпноввћ. 311 Сава Загорац. Ново друштво бр. 316: Јово Чордаш, Јоспп Твнтор, Јовау Тинтор, Станко Менпвашш, Васил Арбутина, Душад Павип, Јелепа Чор даш, Јовап Оетонк, Петар Ттггор Антоп Квакпћ, Јапко Остопп. Мпле ћордаш, Васпљ Галпјаш, Раде Владушпћ, Влада Мнхо.шћ. Јоспп Грп ва, Адам Остопћ, Павао Чугаљ, Јосип Чордаш, Стојап Меппћапип, Ма рко Сузнћ, Нпкола Зорик. Ново друштво бр. 317: Милаи Стојшпип, Глиша Јоваповив, Јоца Кершулов, Даринка Кершулов, Мдаден Станпсављсвпћ, Велпзар ђу рпи, Катпца ђурпп, Павлпја Станисављевнћ, Мплош Јожпк, Добра Јожик, Мслап Мптровпћ, Младеп Гргу ров, Љубомир Анкић, Никола Шпјачкп, Илија Секулгш, Мплан Бокшаи. Сједињена друштва: Друпгтво бр. 221 сједишио се в пришло к друпггву бр. 142

ЧЛАНОВИ ПОВРАТИЛИ СЕ са поаратним листом: 58 Петар ЗеСик, Внтомир Јагодлћ, 68 Јанко Богдановић. 76 Лукађуровпћ87 Тоша Црњак. 272 Славка Шпмрак. 283 Тпма Цпкуша. ЧЛАНОВИ ПРЕСТУПИЛИ са преступним листом: 9 Милнка Стјеповпк, Цвпјета СтијеПОВНћ. 17 Никола Лснетић. 31 Мпладпн Главашевив 58 ђуро Бороевив. 68 Јово Клашња. 117 Мплап ђурив. 141 Апдрпја Савељић, Стапа Савељив. 142 Аћим Поробић. 150 Петар Мпјпв. 200 Мплан Марковпћ 220 Игњат Радуловић. 231 .Мплаи Х1арпв, Ппкола Кундак 256 Чедомпр Илпв. 261 Јофто Ковјапић, Макивпја Ковјаннћ. 275 Петар Вубало. 309 Спасе Глушица, Коста Добројсвић. 310 Софпја Сабљић. ЧЛАНОВИ ОДСТУПИЛИ са одступним листом' 1 Жива Велпмиров 15 Авнм Поробив. 58 Мплан Марив. 121 Коста Добројевив, Спасе Глушпца. 142 Ннкода Лепетпћ. 183 Милан Марковпћ 185 Мплпка Стјеповић, Цвјгта СтјепоВИћ. 186 Јово Клашња. 187 Петар Бубало. 237 ђуро Боројевић. 277 Јула Вучетпг,, Јефто Ковјаппћ. Макивпја Ковјанив. 312 Јово Медић315 Игљат Радуловпв. ЧЛАНОВИ БРИСАНИ \ 1 Јефто Муичпг,, Обрад Шарепац. Јоф то Јокановпћ. Когта Савпћ. 3 ђуро Дабчевгш. 5 Миле Јоваипћ, Пикола Бант,. 8 Гајо Смпљанић, Петар Вулпчевић. 9 Раде Бошковш,, ђуро Кустудвја, Аленса Даичсшт. Богдап Стојаповнв, Нсак НарашЈВћ11 Шппрп М. Буханг,. Мпрко Зеновнћ. Јово Укрошша, Васо Ш. Ружпп. 15 ђоко Вукојевић19 Раде Станковпи, Нпкола Цубрвћ, Баса Радосављевин, Петар Мраковпн, Петар Мраковил 2. 21 Валда Непшп. 35 Нпкола Пуца. 58 Мпле Хркаловпа. 63 Глпшо Теодоровпћ. 74 Јова Дробац, Стевап Пудрља76 Милпнко Головпп, Милннко РајчеВНћ. 78 Нпкола Поповић, Ммап Мплентијс* ВИћ. 81 Петар Лончаревиц, Иетар Ковачевпћ, Дмптар Дабнп, Јово АбрамоВПћ. 85 Дапе Перпћ 87 Бранко Бегечкп 100 Стево Ивапвшевпћ. Прокоп Жакула. 101 Љубомпр Брнчпћ. 102 Стево Зорић, Стево ђукл* 103 ђор»е Скадарка. 109 Пера Врговпк, Лазар Дробап 116 Мплупга Грбовкћ. 117 Деспот Мшпкелпћ. 129 Јеврем Булив. 138 Мпле Штиковап140 Дапс Дпвјак. 141 Мпло Мартпвовпћ. 142 Данпло Јахура, Шпиро Радоиић. 144 Душан Мандпв. 145 Лука Перпшпп, Милан Алекснћ. 149 ђока Земупски, Јела Земувски 150 Љубомпр Марпп. 167 Лааа Никчевпп. / 169 Марко Вјештнца, Сава Дубаип. 178 Мплош Глујић181 Петар Блажевип, Милан Влапсављо вив, ђуро Шуиур. 187 Псро Балабап, Сава ђумнп 190 Стојан Ковачевпи. 193 Матија Војковии, Тима Матијевин. 200 Никола Огњеиовпп, Мплан Јеличнћ. 215 Матија Остоић216 Петар Капетаповпћ. 220 Миле Коеановвћ. Васо Ве-пцовић, Ла зо Вучковпп, Стапиша Заклан. 231 Дапе Гачип. 237 Васнљ Пауновић257 Јоспп Крпвокућа, Раде Поповвћ. 258 Петар Стапнћ. 260 Мптар Мплппевчћ. 264 Дапе Статгасалљсвпћ. 269 Божо Марпјаповић, Шпиро Петко. 272 Стеваи Штековнћ, Стојан Бнрач. Пе тар Момчнловив, Пикола Самап, Ото

ГЕНЕРАЈ1АЈ1ЕКСАНДАР.

УНАПРЕђЕЊЕ Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника У ЧИН ђЕНЕРАЛА Председник Министарског Савета I . Никола Д. Пашић у лме целога кабинета поднео је Његовом Вел ичанству Краљу Иеа>ру' 1 1У. јуна ове године молбу ове садржине: "Ваше Величанство. Молимо Ваше Величанство да благоволи примити модбу целога Кабииета и да произпеде на дан рођења Вашег Величанства Његово Краљевско Височанство Наследника ИресЈОла у чин ђенерала храбре срнске војске. Чланови Кабинета саветовали су се о том питашу, па су нашли.да је Његово Краљевско Височанство давно заслужило тај високи чин својим војничким врлинама л заслугама за нашу отацбину. Осим тога говоре у придог наше молбе и други политички разлози, који изискују да Врховни Командант наше војске буде имао чин ђенералски. Његово Височанство заслужило је тај чин подавно и својом преданом службом, и сво јим јунаштвом, па на послетку и својим херојским поднашањем свију оних тешкоћа и мука, које су скопчане биле са јунаштвом наше храбре војске. Ми молимо Ваше Величанство да нам не замерите нашој молби.и да благоволите упутити писмо о свом рођеном дану Наследнику признавајући му заслуге за одбрану наше отаџбине. Министар Војни ђенерал Рашић спровешће Ваше писмо до знања нашој храброј војсци. У највећој попизности молимо Ваше Величанство да благоволи примити уверење о нашој оданости п верности.” Његово Величанство Краљ Петар I благоволео је примити овај предлог Крал.евско Српске Владе; али Његово Краљевско Височанство Престолонаследни-к изјавпо је жељу, да се Његово унапређење — због неповољних пршшка, у којпма се тада налазила наша отаџбина — одложи за доцније. после победе на^д непрнјатељем. Сад, после велике победе, која нам је ослободила великп део наше земље, на поновну молбу Владе, Његово Краљевско Височанетво Престолонаследник је благоволео изјавити, да прима понуђени му ђенералски чин у коме види признање и заслужено одлпковање и целе наше хоабре војске. Његово Величанство Краљ Петар I благоволео је упутити Врховном Команданту, Његовом Краљевском Височанству Престолонаследппку ово писмо: „Његово Внсочанство Краљевић Александар, вршењем својих дужности у новим ратовима 1912 — 13 године противу Турака и Бугара, заузео је у најславнијем периоду народне исторпје место вође п јунака, којп својим врлинама оличава садашњост и будућност Нашега народа У славним војничким успеснма орпске војске 1912 —13 годпне Његова I Армија решила је са успехом битке: Куманово, Битол. и Брегалницу. Ове победе су од пресудног значаја’. ПоД Његовим Врховппм вођством у рату 1914 године српска војска достигла је врхунац своје славе. Она је задивила свет својим победама над аустоо-угарском војском. При изнепадн.ом нападу аустро-угарске војске па Србпју свет је био гледалац неравне борбе, која потсећа јап Бпрач 2, Саво Бабпп. 278 Госпава Бакпћ. 280 Милап Кахезнћ. 281 Илпја Копреница. 284 Мнлпвој Штетпн 288 Милога Рончевпи. 290 Миле ћупурдија. 292 Драгпи Томашевпћ, Петар ШејатО' вии, Марпја Блаив, Мпле Вучковпп. 296 Раде Лукпв, Марко Лоппар, Пава Познии, Јанко Вујпповић, Мптар Вујиновпћ, ђуро Бобпв, Тодор Репајнћ. 800 Јово М. Прнца, Стево Делпв. 802 Петар Родпв, Стојап Мапднв, ђуја Рашић. 803 Никола Ишпаповић, 306 Марко Славуљ807 Мплпца Гојива, Симо Перц. 811 Миле Уаехац. 814 Ваоо Машчевић.

на борбу Голијата и /{аичда. Млади Бсгђ и Његова у сваком г.соеду млада, материјалпо недовсљио спрсмна и наоруг-кана војска, у трепутцима кчдч је цео сзет запрепашћен и бно при премаи да внди изврше.Бе једнс.г међународног злочипа, у тјм драматском тренутку, млади Вођ са својом војском, маленом али задахнутом самопоуздањем, мирно и присебно корача свом бесиом нападачу на сусрет, срета га на Церу и Јадру и у првом сукобу иатерује га на одступање преко Дрине и на одбрану. Цео свет је бно задивљен победом'нашом на Руднику. За тим је дошла годњна 1915. Нападнута са свију страна са огромном бројном надмоћношћу Србија је престављала јунака мученика. Њен сусед Бугарин ударио јој је нож у леђа у најодсуднијем тренутку. Тру пе наше војске у заштитним борбама, односиле су увек почасне победе, али је непријатељ стицајем прилика најтежих, какве су се могле и замислити, све више стезао ланац око измученога тела српског народа и његове славне војске. Одступање преко Албаније у зимско доба, мроз беспутну и пусту земљу, био је врхунац напора и пожртвовања. Наши Са везници, растављени од нас Морем, са зебњом и с.тутњом гледали су како ће се свршити наше ловлачење у Албанију и преко Мор; Нашу артилерију и возове сами смо спалили п уништавали Албанију смо покрили лешевима и голих руку, у крпама, прегладнели и тако рећи полу мртви, дошли смо 1916 године јануара и фебруара на Крф. Јуначком и енергичном Команданту Краљевићу Алексац- дру, у том пала је улога спасиоца своје јуначке и бесмртном славом увенчане војске. Прн проласку кроз Албанију, оболео, оперисан, Он је прелетао преко ледених хрбата албан ских, не мислећп на себе. Његова младост, његова љубав према српском народу и Његовој војсци, не само што је оживљавала духове већ је давала прпмер еиергије и бескрајне наде у срећан исход ове исполинстг; борбе Т т место да погражи лека и краткога одмора и опора вљења, Он је пошао у Европу, да у средпни наших Савезнпка поцрпе ојачање п енергију. 1917 године српска војска се је непрекидно спремала, у заједницн са својим Велпким Савезницима, да непријатељу зада смртни ударац и ослободи тнме своју отаџбпну. Круна свију досадањих херојскпх подвига српске војске је величанствена победа последњих дана — лобеда, која је за 15 дана донела ослобођење три четвртине наше земље. После пробоја непријатељског фронта заузећем Ветренпка, Доброг По ља, Сокола и Козјака, а уз обилату сарадњу и помоћ наших Савезника, српска војска је у гоњењу непријатеља ка Скопљу II Царевом Селу показала неЦадмашну храброст, издржљивост и брзнну и изванредну смелост, што је — у вези са акцнјом Савезника -на осталпм сек торима фронта битке — довело до њрекида непријатељства између савезничкпх војсака и Бугара п до повраћаја Наше земље, окупиране од Бугара. Ова велика победа Наше дичпе војске стекла је српској сла ви ненадмашни сјај и признање н биће уписана на иајлепшој страни историје херојских бора ба пашега народа за ослобођење и уједињење. Оволика дела славна и велика, која су име Србиново дигла до Олимписке виспне у очима храбрих војсака наших Савезника и целога света, у којпма војска и њен Вођ допуњују јединствен еп, који ће светска историја забележити као класичан пример за подражавање народи ма, који љубе слободу и незавнсност, испуњују п моје срце Вла даопа и Оца’неизмерном захвалношћу. Ја желим да дадем играза захвалности пароду и војсцн, подарући њиховом јуначком Вођи Његовом Впсочанству Краљевићу Алексаидру чии ђенерала. Касетела (код Атпне) 17. септембра 1918. годинс Мпн. Војни, ЈЈен. Петар, с. р Мих. Рашић, с. р.