SRĐ

— 66 —

i

низ прошастијех вијекова, и да можемо пунијем правом за њеке пригоде свијецке о себи казати: quorum pars magna fuimus! Није посао нашега листа, описанпјех границб, и узапога замашаја, да се лаћа тога огромнога посла, али ипак и наш „Срђ" може допринијети које зрнце за познавање културнога народнога развмтка, било старијег или новијега времена. За то ми отварамо „Срђеве" образе 1 ) и овој рубрпци, и позивљемо све пријатеље науке, књижевности, умјетности и осталијех грана љуцке просвјете и промета, да пам пошаљу дош1с& и бпљежака старијех или новијех 2 ), које засјецају у какво јавно питање, али већ покојнијех лица, а не живијех, и то ради разлога који се лако могу схватити; а ми ћемо све то брижно и марно пребрати, пак изнијети на видјело, дајбуди тако принесемо камичак градиву каквој грађи, или тијем иомогнемо размршење каквога заиућеиога питања. Као добар изглед изпосимо четири Даничићеве књиге 3 )) које нијесу без њеке вриједности, и тијем начињемо ову рубрику епистоларија. I. П. Н. Г. Лука проф. Зоре Дубровник. Много ноштовапи господине! Уздајући се у Вашу љубав ка књижевности усуђујем се молити Вас да бисте ме обавијестили о овијем ријечима: Какав је аксенат овијем ријечима, које имам из Вашега рибања 4 ): буцало, буцати, буцавица, буцио, буквељићи (и какав им је пом. синг.?), булигати?

') Конављани страницу књиго или новременог листа зову згодно ,,образ".

') Истом из новременијех новина, какав је „Срђс врсменом ће се сакуннт и сабрат уједно енистоларијс каквога нашега гласовитога човјека. Да нијесу Талијанци тако радили, не би имали сад »еколико епистоларија својијех великана, ни потоње замашно највишега од својијех хисторичара, Лудовика Антонија Муратори.

3 ) Ријеч „кљига" по народнијем пјесмама је писмо: „Књигу пише српски кнез Лазаре". Тако исто н пук данас говори: писат књигу, нримит књигу".

') Штампала у „Stariuama" Југосл. Акад. у Загребу. Ово је први дио рибања и то мрожама.