SRĐ

SRGJ »з

Br. 4. Dubrovnik 28 Februara 1902. God. I.

Ж И B 0 T.

I. На истоку давно сјајна зора руди, Тајанствени шум се из даљине вије; Мој суморни поглед кроз сумрачак блуди Још свануло није. Зан'јела ми мнсли нека жеља ташта . . . У сусјеству моме заплака се д'јете новороче мало. И још један живот! Шта he, чему, зашта? Кад је на св"јет дошло, прво му је било да се заплакало.

II.

Освануло давно. Дан прољеће краси. G небесних висина сјајно сунце пече Отмица и борба, сузе и уздаси; У том живот тече. А рашта су патње, рашта борба, сузе? Зар у томе људи заборава траже траже срећу јадну? А одговор тајни из груди се узе: То је удес свију, да вјечито пате и у гроб да пддиу.

i

■ io

!ш \<V- ■ ■''' '/"Ч ^ /г "/ s.r