SRĐ

— 262 —

кругове; доцније еу сви тражили њега и хитали за његовијем познанотвом. Био је лични пријатељ са највећијем умјетницима. сликарима, музичарима и пјесницима. Познат је онај круг петорице највећијех романсијера, који се састајао v једној улици, која гледа у парк Монсо, у Флоберовој кући, круг што се звао Cinq (петорица) или les Diners Flobert (ручкови у Флобера) или les Diners des Auteurs suffles (ручкови извижданијех писаца). Ту су били Флобер, Тургењев, Гонкур, Доде и Зола. »Жирарден је хтио — вели Доде — да упане у наше коло, али ои није био књижевник и ми га пе примисмо. А што се тиче Тургењева, он нам је дао поштену ријеч, да је био извиждан у Русији, али пошто је то тако далеко, није нико ишао да пита«. Ту у том кругу измјењиване су мисли овијех људи ријетком искреношћу и критиковали су ее између себе без узајамног другарског хваљења. Тургењева су сви љубили. Гонкур пише о њему у свом Дневнику: »Тургењев је један диван колос и има изглед каквог благог планинског или шумског духа. Лијеп је, силно лијеп, огромно лијеп, еа небескијем модрилом у очима, са рускијем пјевушењем кад говори, што је пуно чара као каква тиха сентиментална пјесма, у којој има нешто дјетиње и јуначко«. Нарочито је био велики иријатељ с Флобером, кога је држао за највећег романсијера, а његову Mađame Bovary за највеће дјело овог вијека. Кад би се састали, грлили би се као браћа. Мопасан, ученик Флоберов вели: »флобер је слушао Тургењева са религијом, држећи на њему поглед свог широког модрог ока, и одговараше му гласом, који је свагда звонио као поштанска труба, гласом испод бркова, који су наличили на огромне бркове галскијех ратника. Ријетко се њихов разговор тицао приватнијех ствари. Говорило се обично о књижевности«. Послије Флоберове смрти друштво је малаксало. Тургењев Г а је опет окупио и Флоберово мјесто бјеше назначено празно, али, бадава; Флобер је мањкао и није се могао замијенити. Доцније је смрт дошла и по друге. Доде вели: »Ономадне смо се опет састали. Било нас је сад свега тројица«, Нестало је најприје Гонкура, па Тургењева, па онда Додеа, па Мопасана. Данас још живи само Зола. — Пријатељство овијех људи било је безграпично. Тургењев се показивао ванредан човјек, риједак пријатељ. Он се у Русији заузимао за своје