SRĐ

Iza ubitačne pogibije Dušanove carevine, žižak srpske slobode — koje se nikad Srbin odrekao nije i za koju niko nije više krvi prolio nego Srbin — i ako ne onijem blistavijem sjajem, a ono kao sJabi odb|esak i plameni. suvarak tinao je u junačkoj Crnoj Gori — Sparti srpskoj i slobodnom Dubrovniku - Ateni srpskoj. Onamo ispolinska borba i zveketi jatagana i hangara za poš[edhu iskru slobodc;, koje niko nije dostojniji od Srbina — kako kaže veliki Kastelar — ovamo, vile pjevačice sii'ote prognane, kako ih naš Medo zove — razga]ivale su iznurenu Srbinovu dušu . . . U praskozorju minulog vijeka, kad je Sloboda „ures jedini ove Dubrave" savila svoja laka krila nad sijedom glavom Dubrovnika i odijelila se od svoga naj bojeg druga, da odleti tamo u zem}u Karađorđevu — Dubrovnikova je svijeća dogarala... On je ipak, i onda davao srpskijem dvorovima svoju djecu za prosvjetiteje srpske budućnosti. Uspavan vijekovima minule slavo i vječnom pjesmom valova mutnog Jadrana, starac se pomladio i dao je srpskijem 'vladarskijem dvorovima za ucitele i pomoćnike odlicne svoje sinove Matiju Bana, Daju, Meda, Milakovića, Bogišića, Vojnovića i sada Luka Zoru, ponosit da svoju djecu prinosi na oltar srpskoj velićini i budućnosti... Bilo u veliki dobri ćas! K. S. Ж Библиографија Изашао je: Други одговор иа критику и одговор М. Мијушковића од Ђура Шпадијера. (Види »Књижевии Лист« свеска VIL и VIII., евеска XI. и XII. од 1901. год.) Цетиње 1902. Такођер је изишла радња Марка Цара »Јован Сундечић, критичко-биографска студија«, а то у Новом Саду (прештамнано из љетописа матице сриске) 1902. Изашао је: Речпик српског и пемачког језика приредио професор А. М. Матић. Worterbuch der serbischen und deutschen Sprache, I немачко-ерпеки део. -У Новоме Саду, штампа и издање браће М. Поповића 1902. — Овај џепни рјечник у