SRĐ

— 31 —

Jelena ode ravno u svoju sobu i, naslonivši svijeću na noćni sto, sjede u nasloriaču kraj poste]e. Još trajaše ona gluha bol u srcu, ona smrtna tromost uma; ali teže nego prije. Gledaše plamen od svijeće kako drhti i gori kao plamenovi fenera na ulici, i činaše joj se da joj srce tište mrtve suze, koje se ne mogu popeti. Ne svuče se, ne табе se. Svijeća joj se katkad zastiraše nekom maglom, koja je neizmjerno povećavaše; tada bi joj srce jako tuklo, i činilo joj se da se suze uzdižu; ali kašrie ne bijaše ništa, svijeća postajaše opet jasna. U svanuće nasloni glavu na nedirnutu posteju, zadrijema časkom i u snu se nađe u Passo di Rovese. Ciriaše joj se da ide za posjedrii put, da pozdravi svoje stare jele. I eto, najstarija, najmilija, velika tužna jela, koja izgledaše umorna od sto|eća, bijaše klonula po udesom, ležaše skršena od oluje. Na svrhu ona se tada zaplaka u snu, probudi se, nastavi plakati, uz oblakšarie, potocima suza. Preveo s italijanskoga Arsen Wenzelides. JAH ХУС. — Боста Мајкић. IV. (5) Надбискуи Збињек. — Чудотворна крв Христова у Вилснаку. — Оптужба свеЛеника проти Хусу. — Вацлав IV. и прашка университат. У средњем вијеку није било ништа необично ако је какво више мјесто у црквеној хијерархији заузимао човјек без икакова вишега богословскога знања. Да таки људи дођу и на бискунску и на надбискупску столицу, то није била никаква ријеткост по осталом католичком свијету, па ни у Чешкој. Тако је на крају 1403. године постављен за надбискупа нрашкога Збињек Зајиц из Хасенбурга. Он је био из племићске породице и није био незпалица у војничким вјештинама, а био је можда окретан и у другим свјетским пословима, али о царству божијем, теолошкој науци и црквеним догматичким за-