SRĐ

— 480 —

Четвртога маја у осмој пуној сједници сабор је проклео Виклифа, који до своје смрти остаде иеноправним. Сабор није никако Хуса од Виклифа одвајао, па с тога је још у априлу оној истој комисији, која над Хусом истрагу вођаше, наређено да и Виклифове заблуде испита. Расудак од 4 маја гласио је, да се Виклиф као вођа ондашње противухришћанске науке и непокорни син свете цркве на вјечита времена осуђује и проклиње, а и његове безбожне књиге (нарочито дијалози и тријалози), осуђују се и одобрава се осуда, која ]е донесена противу њих на университатима у Оксфоду, Прагу и од надбискупа у Кантербури, Јорку и Прагу, и од римскога концила од 1412 год. Виклифова наука проглашена је за јеретичку, безбожну и револуционарну и као така осуђује се и забрањује. Чим је сабор тако безобзирно поступао с мртвим Виклифом, већ се могло унапријед знати шта ће учинити са живијем Хусом, који је био држан за правог приврженика Виклифова. (НастивиЛе ct).

ж

Errata corrige. U br. 7 na str. 300 u pjesmi „Dantu", prvi stih treće kitice ima glasiti: „Paklenu si pokazo im tmušu", a ne tminu.