SRĐ

— 210 —

ter blaga riba taj s velikom ]ubavi 205 zdravo ga na suh kraj bez navla priplavi. A ne vijem, bože moj, tko jezik taj steče, da tolik nepokoj i tužbu izreče, gdi u gori Dijana (s) svojijema vilama, gospoja prislavna, poli se suzama. 210 75 Sliša je kamenje, gdi u tužbi i u vaju vrh gore zelene plačan glas skladaju, velik plač i tužba po gori ter staše, vilina sva družba gdi Vidru plakaše. Proctil bi suli javor u gori zeleni, 215 svenul bi zelen boi' pri vodi studeni, puklo bi kamenje od velje tužice, gdi zlatno pramenje prosuše s giavice, ter tijaše vapiti: „Vaj! smrti nemila, gdi je naš čestiti razgovor od vila? 220 Sto nas s nim rastavi, da, vajmeh! svudi tač po gustoj dubravi sklada se grozni plač?" Elikon, vajmeh! vas ter trudan treptiješe, gdi toli plačan glas od vila čut biješe; Dijana naj liše gdi s družbom liodeći 225 jadovno uzdiše suzice roneći, ter staše tolik cvil, da se svijet snebiva, svaka svoj obraz bil gdi suzom poliva. A suze čemerne, ke po tli padaliu, u perle biserne tuđer se stvarahu 230 i u drago kamenje, neka ga nahodi za vječno zlamenje ko gorom prohodi, 76 u dragom kamenu da ostane po vik v as za vječnu spomenu Marinov počten glas, neka se nim slave na grlu noseći 235 gospoje gizdave u družbi hodeći. A ostali nepokoj ni javi, ni speći, Držiću dragi moj, ja ne vijem izreći, naj liše, gdi toli u trudu žagorno cijepa se napoli me srce jadovno 240

211 Sliša je] Slisaie. 213 staše] staxe. 227 staše] stase. 228 poliva] polieua. 230 tuđer se] togierse ili tvgierse.