SRĐ

368

СРЂ. — SRĐ.

стигну уговором, и које су њихове жеље биле управ испуњене. Ова комисија доказује посве бистро мисли водилице дубровачке републике у оно доба и темењна начела ове државице, и ово је можда нај знаменитија страна исправе, те она с тога добива знаменитост, која прелази значај самог списа, иначе по својој намјени само преправна исправа за обављење једног државног посла. Ове мисли водилице бјеху : 1. Слобода републике дубровачке гледе врховне владе и цијеле унутрашње управе. 1 2. Слобода законодавне власти дубровачке. 3. Слобода финанцијалне управе и доходака државнијех. 4. Слобода трговања и једнакост републике с Угарском у мећусобнијем трговинскијем и правнијем сношајима. 5. Слобода веза са српскијем земљама и у случају рата Угарске с њима и признање старинскијех веза. 6. Слобода веза с јужном Италијом због потребе опћења Дубровчана с овом земљом. 7. Слобода веза и с Млетачком и у случају њена рата с Угарском. Већ наспоменута близина ове државе, опћење с њом и непогибељност за Дубровник нукаху Дубровчане да траже ту слободу. 8 Моћна заштита Дубровника са стране велике државе (онда Угарске) против сваког непријатеља и које му драго државе, која би напала Дубровник 9. Раширење граница републике на сјевероистоку и на југоистоку, које су Дубровчани озбиљно били замислили и послије управ страном и извели. У то раширење они су били увели Требиње (разумијева се Травуњу), Конавле и Драчевицу, т. ј. Херцег-Нови. Конавле,°како се зна, Дубровчани стекоше од год. 1391 до год. 1427. Прама овијем захтјевима Дубровчана, њихове обавезе, и ако су признали господство угарско, бјеху незнатне, а од Млечића нијесу се могли надати свему оному, што су тражили од краља, па и да се не обазремо на прилику, да је Млечиће Људевит већ био искључио из овог краја. У кратко речено потпуна унутрашња слобода, слобода веза са српскијем земљама и ваљана заштита и раширење граница, то је потакло Дубровчане да много година прије уговора траже краља Људевита.

1 Рек би да до намјешташа кнезова угарскијех по отоцима дубровачкијех нигда се не доће.