SRĐ

БИЉЕШКЕ. — BILJEŠKE.

703

спада његов постанак у плиоценско вријеме, што је посљедно раздобје терцијарног доба, дакле у вријеме, кад је већ живио човјек. Прије има се бити ширило преко средње Азије једно врло пространо море, које је било спојено са Сјевернијем леденијем и са Великијем Оцеаном, са Аралско-каспијском котлином и с Црнијем морем, те је дадле покривало што више и Источни Туркестан, Монголску итд. Тек кашње поче се копно подизати и то у великој мјери, до 1400 м висине; тако је била пресушена Гобска пустара, коју Китајци зову Хан-хаи, т. ј. Сухо море, и други пространи крајеви и бише затворене према мору дубоке јаме, које су постале проломом, као Бајкалско језеро. У нацрту, који је приложен чланку, писац је забиљежио објем вјеројатног великог мора и, ако се докаже као поуздано ово занимиво мнијење, то he бити бистар и темељит одговор на тешко питање, како су се овдје могле скупити животиње морске заједно са слатководнијем а страном с разнијех копни свијета и, како су се могле сачувати у особитијем врстама. Писац затим испитује поједине животиње Бајкалског језера, досад тачније познате, и налази поименце гледе туљана, риба и мекушаца знаменитијех истина. Кад стопрв за садашње доба буду установљене геолошке прилике Сибирије и унутрашње Азије и кад не допусте да се изведу тачније заглавци гледе прошлости, моћи ће се из задатка о Бајкалској фауни можда извести и прилог за ријешење питања о првом завичају људског племена. Јер управ у овијем крајевима по теорији, која је дуго била држана за истиниту, али која је с много страна побијана, има бити први завичај индогерманског човјека. Разбистрење хипотезе о човјеку у плиоценском раздобљу, како смо је ми навели, ка-

заће тада и у овом питању врло темељит разлог. Али свакако ће се сада расправљати ово фаунскогеографско питање и занимив задатак биће уважен у широкијем круговима, који се баве хисторијом о земљи. Sfragistika. (Nastavak br. 11 „Srđa" K o m a d IV. Donosi se ovdje opis jednog' malenog cijelomjedenog' peoata, jer mu je natpis kao u pređašnjega, a osnovni oblik trđave sliei onome što vlada u tvrđavama dvaju peeata, koji će se iza ovih opisati. Rečenome malenome pečatu teče pri obodu biserni krug između dva prosta poteza, a malo dalje drugi, susređni potez, graniči pečatovo središnje polje u kome je tvrđava, a ova s kruništem svoje srednjo kule i donjim ugiovima krajnjih tornjeva, nekoliko to polje i prekoračuje. Tvrđava je sastavljena od dva tijela, donjeg i gornjeg: donji je dio sasvim nizak i sastavlja se iz dva odkošćena tornja sa kruništem, koja su spojena, putem jednog krunišnog vodoravnog zida, sa središnjim velikim portalom tvrdave. — Drugo tijelo (gornje) tvore pako tri visoke kule od kojih krajne odgovaraju na spomenute tornjeve, dok srednja kula, koja je mnogo viša, odgovara portalu. Ove kule spaja rid položita ruba i kruništa, slazeći od g/itovo trećine velike kule, do kruništa manjih kula. Nad svršetnim okvirom portala (kome su gore za ures tri kruglje) veliki je kip sv. Vlaha. Parac sjedi u stolu s mitrom na glavi i dopire do vrha srednje kule; blagosiva desnom a u lijevoj drži položito m^đu koljenima pastirski štap. * Naokolo je pečata, izNe razabire se uprav koga je stila svečevo odijelo ali se čini da, po svoj prilici, mora biti rimskoga.