SRĐ

Калуђерске и компасне карте средњега вијека. (наставак в. бр. 11). Пише Др. Божо Цвјетковић.

II. Компасне карте. Тринаестим вијеком рађа се ново доба за картографију. Нестаје оних старих калуђерских карата, којима је и почела декаденса у картографији, а на њихово мјесто ступају нове такозване комиасне карте, којима и почиње ренесанса у истој знаности. Компасне су карте оне знамените наутичке мапе, које почињући од 13. вијека теку све до 18., те носе на себи, мјеште меридијана и паралела наших карата, мрежу праваца прилично замршену; правци теку од столних вјетруља (rossi doi venti), које су ударене на разним странама карата. Оне нам доносе на видик, баш противно но калућерске, вјерне оцрте обала Средоземнога мора па свих обала те се с њим спајају. 0 времену постанка, о начину развитка и о врједности ових карата написало се прошлог вијека много расправа, али се дошло до позитивна резултата тек у новије доба. Старији писци, који су се бавили питањем, особито наутик Артур Брајсинг, били су тврдо увјерени, да су компасне карте настале тек онда када се почео компас употребљавати на бродовима. Но математичар Матеј Фиорини бијаше први, који почне сумњати о исправности ове тврдње, али ове карте нађоше тек у Херману Вагнеру свога Едипа. Вагнер проучавајућ их на темељу картографијске методе дошао је до увјерења, да је она једини кључ, којим можемо ријешити загонетку компасних карата. Те што он, што његови ученици дотјераше питање о постанку наших карата до таке јасности, да стоје у овоме питању као орлови на тимору и остају аукторитетом. Овим оборише и све пријашње теорије, те чисто и бистро доказаше, да је ових карата било већ много поије но што је компас био употребљаван на бродовима. Тим је пала и тврдња Артура Брајсинга да су ове карте конструисали талијански картографи на темељу материјала које им .прибраше поморци пошто