SRĐ

630

СРЂ. — SRĐ.

Ја сам још био у забуни. Желио сам да јој одговорим какву паметну ријеч; али ме је пусти језик издао. Ни једна ми ријеч није долазила на памет. Стајао сам ћутљив и непомичан, као как^а статуа очајања, кад изгуби пошљедњу искру наде, па се претвара у хладан камзн. А право да речем, био сам до крајности и стидљив, нарочито према женскињама. Изгледа, да је то одмах опазила моја лијепа богиња, па да би ме извела из забуне, она је продужила говор. — Ви сигурно нијесте из овијех крајева ? Опростите на мом питању; али сте ви на првом погледу произвели у мојој души неко „чудновато" сажаљење. Ове њезине ријечи донекле су ми улиле храбрости. И ја сам је пажљиво слушао, а као у знак потврде на њезино питање, механички сам климнуо главом. Морао сам јој бити врло смијешан. — Разумијете ли ме ? — поправи се брзо она. — Ја сам осјећала само неко сажаљење према вама. Извините на изразу ! Мало час сам вас дуго посматрала, кад сте оно лежали на трави с књигом у руци. Биће, да сте какав студенат, ако се не варам? — Је-е-сам ! — одговорим јој испрекидано. — Ах, како сте у том часу били тужни и суморни! Ви сте још тако млади, па сте већ осјетили горчину људскога живота. Извините на мојој слободи Али мене тако интересује историја вашега живота. — Историја ! . . Живот ! . . Ово су врло чудновате ријечи за мене. Знам историју старих Мисираца, Грка, Римљана . . . али моју историју! Ала је то смијешно: ја и историја ! Та ја ништа не знам о њој. Чини ми се да живот уопште нијесам ни имао. Ако је то живот : да једем, пијем, спавам . . . онда је ово био само обломов сан ; али сан пун грозне јаве. Ја више пута питам себе: зашто и живим, кад сам излишан овдје на земљи ? — Зашто живите ? —- прихвати она живо — Живите да будете једном човјек и као такав да славите творца и узимате удјела у блаженству дјела његових руку. — Али, за Бога ! Цио мој живот био је борба. Немилосрдна судбина са свијех страна шибала несрећом. Моји су дани као пожутјело јесење лишће, пусти мрачни, суморни . . . који нестају у амбису времена. Па зар могу при оваковијем условима да славим