SRĐ

СПОМЕНИЦИ ДУБРОВАЧКИ.

868

Пуцић и Никола Соркочевић тужили у цара да им се узимље виши ћумрук, него што је прописано и да им га дижу и за тргове непродате ; да Дубровчанима изван Цариграда, Дренопоља и Брусе узимљу 5°/ 0 за продату робу, а у Дренопољу и Бруси 3°/ 0 . Цар зато заповиједа да се поступа по царевој вољи, али ако не би продали робу, да могу отићи без задјевица куда их воља а да не плате. Стога цар заповиједа да се поступа по закону; ако би Дубровчани извезли из Дубровника штогод, да плаћају само 2°/ 0 , како је прије углављено. Писмо је од 930. г. 9. сефера т. ј. 1549. 24/6. 14. Ово је службени пријевод дубровачке канцеларије из турског писма. Без датума је, а пише га Мустафа, паша, велики везир из Цариграда, дубровачким поклисарима. Он их отпушта очитујући да су платили султану харач и дали обичајне дарове. 20. Неколико кнезова свијух трију вјера у Херцеговини, у збору у Равному 19. јануара 1604. одлучују, да пошљу фра Доминика Андријашевића, да јави краљу, да ће сви служити краљу без невјерства цару. cS ил» Бшжне на • у^д • 8 Ракно/н8 на • Д| • жендрл на зкорб и скЈЗпфини свега IIonoRd и cKtPd Зажл8чи(?) hnwk 8 iinu> предк Т8рци, KjpcTH'fenn и ^ристи-кни едни>л\к колишк и \тиениел1к и срцел\к нл слвадр8 великол18 кидиекши погнвно нлш8, бчинислчч дитокорк шпћени ншсллти скнетлишб крлк8(?) пцјчтоклни>цл фрл ди'л\нннкл Лнкдрн'кшекнћл зл нлше пи>сле дл 8чиии 1чикорк с келичлнксткол !К негокнел^к сл8жити л\б, чиел\к лкићк8дел\ч> кезк ниеднитл некиерксткл чесгиччигл цлрсткл него лн клко и шстллн крли шдк зел>ле; и зл twh чинилии wkoh иислки некл нн Тбрчинк нн клрстГгкнинк ни ^ргНгнннк не лнире и)дк ижоглн 8кл\к 8длритн и злтои ски и>зглрк речени нодкпис8ел\о се рбкллш нлшиелш дл скл ижли зелмл знл дле ижлкиж.