SRĐ

КЊИЖЕВНЕ УСПОМЕНЕ (Мемоари) И. С. Тургењев С руског превео Н. Стајић — Београд.

1. Гогољ. Са Гогољем ме је упознао покојни Михајло Семеновић-Шчепкин. Гогољ живљаше тада у Москви у Никитиној Улици код графа Толстоја. Ми се у подне одвезосмо к њему и он нас ускоро прими. Његова соба бијаше десно од предсобља, уђосмо унутра и затекосмо Гогоља крај писаћег стола с пером у руци. На себи од одијела имаћаше загасит капут, зелен кадивени прслук и панталоне кестењаве боје. Већ сам га прошле недјеље на представи „Ревизора" видио; сјећаше у ложи првога реда крај брата и гледаше дрмајући главом нервозним немиром на позорницу преко рамена двију дебелих жена, које му у исто вријеме служаху и као заклон од радознале публике. Ф. И. који сјеђаше до мене, упозори ме на њега, па окренув се да бих га видио, Гогољ показа да је то опазио, повукавши се нагло у своје скровиште. Ја бијах задивљен промјеном код њега од 1841. год. (С њим с м се двапут видио код Адвоће Петровне.) Тада даваше утисак мала, темељна а сада болешљива човјека, на коме је живот прилично трага оставио. Црте скривена бола, мрачна немира бјеху са његовим изразом лица измијешане. Сад при уласку, чим нас опази, пријатељски нас сусрете, пружи ми руку и рече: „Ми смо се требали давно упознати. Сједосмо, ја до њега на једном широком дивану, Михајло Семеновић преко пута од нас на једној наслоњачи. Ја не одвајах очију од њега. Његове плаве витице, које је он, као што обично козаци носе, зализао преко слијепих очију, давале би му, да не бјеху сувише ријетке, младачки изглед; његово бијело косо сведено чело показиваше пак велики дух. Из његових малих очију кестењасте боје сијаше махом права веселост без исмијевања; али већином провириваше из њих умор. Дуг, шиљаст нос, даваше цртама нечег лукавог сличио лисици, као што му и дебеле усне изнад подбратка даваху немио изглед, али