SRĐ

СПОМЕНИЦИ ДУБРОВАЧКИ објелодањује А. ВУЧЕТИЋ.

28. У Новоме је био поклисар дубровачки, кнез Живко, унајмио у војводе турскога Хамзе кућу. Господар Хамза поче га ћерати из ње, а дубровачка се властела потуже Мустафи херцеговачкому на Хамзу. Дубровчани су окром тога имали право да у Рисну продавају своју со, само они а не други, и то по царској заповиједи, и одређивали су у ту сврху своју чељад, да ту стоје и продавају. Али Турци, ваљда по заповиједи Хамзиној, ометаху их у том послу и зато се Дубровчани бјеху потужили Мустафи. Стога овај забрани Хамзи да додијева кнезу Живку у Новом и нареди му оштро да пусти Дубровчане, да стоје у Рисну и да продају дубровачку со и ту и у Новоме, а нареди да никому не допусти, да продава со млетачку или шибенску, и да задржи брод и со и људе, који би из овијех страна дошли да продавају ову Другу со. Ова је листина без датума. 29. Једно писмо без датума Јурише Фиковића из Фоче садржи тужбу проти санџаку у Фочи управљену дубровачкој влади. Овај трговац бјеше продао санџаку сву свиту и свилу купљену у другијех трговаца а санџак га хтједе присилити да зато прими неваљале новце и не хтједе му узети за цијену одређену од републике у нарочиту налогу или „комисији" и држаше га три дана (у тамници) мучећи га неправицом, премда извршиваше заповиједи републике; те моли господу да му помогну. 30. Без датума је писмо, које пошаље Али ага Ибрахимагић Дубровчанима. Он се називље њиховим пријатељем од старине и каже се да је сашао на Луг крај Сланога на своју баштину да гради кулу, да обезбједи трговину и трговце и на корист Дубровчана. 31. Иван Матков, који бјеше из Дубровника, јер је овдје имао оца и брата, трговао је године 1800. у Плијевљу, можда животињом; бјеше скупио много тога, а кад је хтијаше ишћерати — одагнати, Турци му то забранише, јер везирево писмо бјеше за већ истеклу годину. Зато Иван пошаље улака у Дубровник, да му бег Сава, којему пише, и који бјеше без сумње његов друг, пошаље нову бурунтију везирову и_Јисућу гроша.