SRĐ

133

Један се тјеши да Дубровник није пао, јер : „У свијету сама груба сила пада." И други се тјеши као и он те каже : „Ал искра света под пепелом славним" „можда тиња ишчекујућ данак". Пјесник из далеког српског краја пјева апотеозу гусала, које да су постале у рају земаљском од јаворове гране, гдје се Господ одмарао, те Адам, кад је из раја прогнан : „Гусле гради од те ствари", „Понда сједе према рају" „Па све гуди и бугари". Дјак са Дунава не може да дође у Дубровник и бесједи

Гуслар. мутним облацима, који крећу пут мора, те по њима шаље поздрав Граду и вапи : „Вај' отић не могу, иоздрав шаљем 'вако". Да у овом великом колу ода пошту древном Дубровнику, пјесник Хрват слави јунака из давне хрватске хисторије, а књижевникиња Српкиња пише да је „вјековима сједала на овом бедему славна Љепотица опремајући соколове у српски свијет." Из Напуља наш пјесник јадикује и каже : Сто је љета откад чемпрес ниче" „Гдје је некад цвијетак славе цвао." Само смо летимице прегледали ово миомирисно цвијећс, а у вијенцу има још и других ружа. Од слика које ће ресит Споменицу неке доносимо овдје на оглед.

Посљедња перпера дубровачка.