Srpska književna zadruga u 1899. godini : godišnji izveštaj

ХХХУШ

ствар његове спреме. (ГР. Томић га прекида). Молим р. Томића да ме саслуша, као што сам и ја њега саслушао. (Г. Томић одлази).

Ја, кад сам хтео говорити, нисам мислио да лично заступам..

(Вичу: То је неспоразум. Г. Томић је човек. нервозан. Пређите на ствар !).

Дакле, да рекнем штогод о Ењизи „Воћке и Воће“. Данас је било много повике на њу од стране неке господе. Ја нећу о самој књизи говорити, пошто је она од стране компетентних лица стручно оцењена, а знам да јеи Задруга то дело најпре добро промотрила. и тек онда штампала. Један господин рече да је ова књига била лред Коларчевим Одбором. Збиља, пред Коларчевим Одбором било је једно слично дело али не ово. То дело које је поднесено Коларчеву Одбору било је проста прерада једнога немачкога уџбеника, а ово је дело са свим друга ствар. И довољно би било кад би та г. г. хтела да дођу у архив Задругин, па да виде разлике између Коларчева дела и Задругина. Али сумњам да би когод дошао. Споменућу узгред да су лане после скупштине Задругине, на којој се повела реч о овакој Једној ствари, нека од господе добила позив да дођу у Задругу и виде својим очима све како је. На позив се одазвао само један господин, који је дошао и уверио се да је онако како сам ја казао. Друга г. г. су поверовала мојим речима и нису дошла, али г. Томић није дошао, а ево и сада продужава своје неповерење нашим уверавањима.

Ја сам се, господо, задржао“мало више на овим стварима, да видите гледиште управино, онако како га ја схватам, о оваким скупштинским дискусијама.

Ја сам мислим да би много корисније било да смо се задржали на онаким питањима, која је изнео г. Слободан Јовановић, нпр. на питању о програму Задругину. Само ћу напоменути да неће бити сасвим тачно што јег. Јовановић казао: да је тек један трећи део целога програма обухватио онај израђени програм ва наше српске писце. То није. Добре >], свих Задругиних издања, па дакле и програма (управо 7190)